Izvor: Večernje novosti, 05.Nov.2014, 08:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Slučaj Britani Mejnard: Za i protiv eutanazije

MLADA žena koja je svesno okončala život prošlog vikenda u američkoj državi Oregon podigla je na noge i zagovornike i protivnike eutanazije. Britani Mejnard (29), koja je bolovala od malignog tumora na mozgu, suočena sa sve težim simptomima u poslednjem stadijumu bolesti, odlučila je da prekrati umiranje. Mejnardova je najavila da će 1. novembra primiti smrtonosnu dozu lekova koju će joj prepisati lekar. Otišla je spokojno, okružena članovima porodice, nekoliko nedelja uoči svog 30. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << rođendana, potvrdio je Šon Krouli portparol grupe „Saosećanje i izbori“, koja zagovara legalizaciju eutanazije u SAD. Zasad, eutanazija je dozvoljena samo u državama Oregon, Vašington, Montana, Vermont i Novi Meksiko. U Oregonu je, od poslednjeg dana prošle godine do danas, ovakvu zakonsku mogućnosti iskoristilo više od 750 obolelih, čija je prosečna starost bila sedam decenija. Šestoro umrlih bilo je mlađe od 35 godina. Eutanaziju dozvoljava nekoliko evropskih zemalja, a u Belgiji je ona primenjiva i na decu. Uz ovu zemlju, jedino je još Holandija legalizovala takozvanu aktivnu eutanaziju. Radi se o primeni različitih mehaničkih metoda, ili hemijskih supstanci, sa ciljem da smrt nastupi što pre. Ovakvu pomoć, Holandija dozvoljava za starije od 12 godina. U Francuskoj je, prema zakonu iz 2005. godine, samo u određenim slučajevima moguće namerno prekidanje terapije, ali lekari ne smeju da sprovode aktivnu eutanaziju. Luksemburg je zakon usvojio 2009. godine, ali je ubistvo iz milosrđa zabranjeno za maloletnike. Norveški lekari imaju pravo da odluče da prekinu terapiju ako to zatraži pacijent na samrti ili članovi njegove porodice u slučaju da bolesnik nije sposoban da komunicira s okolinom. Danska je uvela kategoriju „medicinski testament“, obaveznog za lekare. U Nemačkoj se toleriše samo pasivna eutanazija i označava se rečju, koja u prevodu znači „pomoć za umiranje“. Takva asistencija uključuje mogućnost da lekar prekine terapiju, ali samo ako pacijent to želi i jasno stavi do znanja. Slično je i u Austriji. Lekar u Velikoj Britaniji može pacijentu na samrti da da jaku dozu morfijuma, iako se zna da je smrtonosna. Takav postupak pravda se namerom lekara da otkloni bol. U Španiji, gde je Katolička crkva posebno aktivna u osuđivanju eutanazije, zakon ostavlja pacijentu pravo da odbije lečenje. U Grčkoj i Rumuniji, eutanazija je strogo zabranjena, a lekaru, ako je primeni, preti zatvorska kazna do sedam godina. Slično je u Poljskoj i Irskoj, s tim što se kazna proteže od pet do 14 godina. U Srbiji i BiH, eutanazija se smatra ubistvom, a i u Hrvatskoj je zabranjena. U Srbiji je, u određenim slučajevima, moguća pasivna eutanazija, koja podrazumeva prestajanje uzimanja terapije. Za iduću godinu, najavljeno je pokretanje javne rasprava o zakonskom uvođenju eutanazije. SUICIDNI TURIZAM DIREKTNA eutanazija - što znači da lekar može pacijentu da odredi smrtonosnu dozu leka, a pacijent mora sam da ga uzme - napravila je od Švajcarske zemlju takozvanog suicidnog turizma. Od 2008. do 2012. godine, 611 osoba iz 31 zemlje, a najviše iz Nemačke i Velike Britanije izabralo je Švajcarsku za svoju poslednju destinaciju. Na Ostrvu je rečenica: „Idem u Švajcarsku“, postala sinonim za eutanaziju. Skoro polovina pacijenata imala je neurološko oboljenje, a ostali su se borili sa malignim, autoimunim i kardiovaskularnim bolestima. Većina je život završila uz pomoć sodium-pentobarbitala, čija određena doza dovodi do kome.

Nastavak na Večernje novosti...