Izvor: Blic, 16.Avg.2008, 22:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sete nas se samo kad su izbori
Odavno ovde nema svadbi ni krštenja. Jedino povremeno svrati pop kad neko umre, ali i kad su izbori mnogi se sjate u selo i obećavaju brda i doline - priča osamdesettrogodišnji Vojislav Mitić iz sela Gostuša, podno Stare planine.
U selo se stiže posle više od sat vremena vožnje lošim makadamskim putem, i to najbolje terenskim vozilom.
U ovom selu odavno caruje starost. Ono malo žitelja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uvek je spremno za priču. Zvuk automobila, koji se teško probija izlokanim seoskim putem, narušava gotovo idiličnu tišinu sela. Ni pas da zalaje. U ove letnje dane seoskim putem protrči tek pokoja kokoš ili mačka. Tu i tamo u ovaj kraj zaluta i pokoji putnik namernik ili kupači i ribolovci sa obližnjeg Zavojskog jezera.
U seoskoj prodavnici u centru sela ono malo meštana s pažnjom sluša najnovije vesti. Glasno komentarišu događaje u zemlji i svetu. Kosovo, penzije, ali i najavu razvoja turizma na Staroj planini.
U ovom selu vas sigurno neće probuditi zvonjava telefona jer ovde nema ni fiksne ni mobilne mreže. Jedina veza sa svetom je radio-stanica smeštena u napuštenoj školi koja dugo nije radila.
Na samom ulazu u selo Bogosav Jenačković (70), koji odnedavno živi u gradu, s unukom Branislavom peče rakiju. Koristi lepo vreme da završi taj posao. Iz kazana se puši, a u lonac curi mlaz rakije. Nudi na probu. Proba se ne odbija, naravno.
- Rakija je od šljiva, krušaka i jabuka. Biće za pet kazana. Posle prepeka očekujem oko 26 litara dobre rakije. Da bi rakija bila dobra, potrebno je i dobro drvo za kazan. Najbolja je bukovina - kaže Bogosav.
Na jednoj od obližnjih livada, osamdesettrogodišnji Vojislav Mitić kosom kosi travu. Živi sam, ali ga povremeno obilaze sin i snaja.
- Još me zdravlje služi i mogu da radim. Obrađujem imanje, proizvodim krompir i pasulj, kosim livade, čuvam krave i ovce - kaže Mitić, i nastavlja kosidbu.
Priča da u selu sada ima oko 80 ljudi, mahom staraca. Mladih je sve manje.
- Kako bi i ostali, kad ovde nemaju gotovo nikakve uslove za život. Selo je bez dobrog puta, bez veze s gradom, nema telefona, autobus saobraća samo dva puta nedeljno, povremeno dolazi lekar. Kraj je zaostao i nikoga to izgleda ne interesuje, ni državu ni opštinu - kaže Mitić.
Vojislav je svoju penziju stekao radeći kao školski služitelj. Niža osmogodišnja škola u selu ne radi već 14 godina. Pedesetih godina prošlog veka kada je Mitić počeo službu u njoj, bilo je 142 đaka.
Baka Jevrosima Ćirić ima 80 godina. Živi sama.
- Šta da ti kažem. I ja sam kao i mnogi u selu ostala sama. Sin mi je napravio novu kuću. Imam i kupatilo. Dolazi sa snajom kad može. Čuvam jednu kozu - priča baka Jevrosima, i sa žaljenjem konstatuje da selo, iako mnogi obnavljaju porodične kuće, polako nestaje.
Mladi su već odavno otišli trbuhom za kruhom. Dolaze tek da obiđu ostarele roditelje i pomognu u poslu. Mnoge kuće su propale ili urasle u korov, a u ostalim živi po jedan ili dva člana. Istina, ima i dve-tri nove kuće, ali i nekoliko koje su dobile sasvim novo ruho.
I Vidosava Golubović (85) živi u Gostuši sama.
- Selo nema dobar put i teško se dolazi iz grada. Ostala mi je penzija od muža, dolaze deca iz grada, donose mi sve što mi treba. Dobro je, da se mnogo ne žalimo. Mladost neće da se vrati i da 'oćemo, je l’ tako? - kaže baba Vida.
Njene komšije, bračni par Vlatković - Perka (76) i Borisav (91), takođe su ostali u selu. Borisav ima tačnu evidenciju o broju žitelja. Kaže da u selu ima 80 ljudi, da u 66 kuća ne živi niko, a u 44 jedno ili dvoje. Perka i Borisav imaju baštu u kojoj gaje povrće.
- To nam je razonoda. Imanje ne obrađujemo niti više možemo da čuvamo stoku. Starost i bolest pritisli i ne može se - kaže Perka.
Petkom i nedeljom u ovaj kraj saobraća autobus pirotskog privatnog prevoznika '’Taneza’’, ali samo dok ne padne prvi sneg. Tek onda nastanu muke. Ponekad svrati poštar da donese penzije i pop kad neko umre. Istina - '’Pop nam dolazi češće nego poštar’’, reče na kraju jedan čičica.
