Izvor: NoviMagazin.rs, 20.Sep.2018, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saša Gajin: Za pravdu se bori!
Pravda počiva na principima demokratije i ljudskih prava. Problem se sastoji u tome što demokratija i ljudska prava ne rastu na drvetu. Dakle, ko želi pravdu trebalo bi da se za nju izbori, i tako mi, u stvari, započinjemo priču o iskrenosti te želje, ali i o veštini i uopšte mogućnostima onih koji se bore. Beogradski Prajd je školski primer upotrebe ovih ideja, kaže profesor i aktivista za ljudska prava Saša Gajin za prvi >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << broj časopisa “Ponos”.
Autor: Bogdan Petrović, PONOS
Foto: Vesna Lalić
*U kojoj meri su prava LGBT+ osoba u Srbiji ugrožena, kako na globalnom tako i na individualnom planu?
Znate kako kaže čika Habermas: “U zajednici ljudi nijedan nije slobodan sve dok se sloboda pojedinca može kupiti ugnjetavanjem drugog”. Ako ove reči prevedemo na jezik ustavne demokratije, dolazimo do veoma jednostavne formule: svaki član zajednice mora biti jednako slobodan. Ne sme biti onih koji su više ili manje slobodni. Iz perspektive ove formule sasvim se dobro razume da LGBT+ osobe nisu jednako slobodne. Pojedina prava i slobode koje drugi uživaju njima se u Srbiji uskraćuju ili ograničavaju.
*Koji su prioriteti koje bi Vlada RS trebalo da primeni kako bi se ta prava poboljšala i gde je na toj listi zakon o registrovanim istopolnim zajednicama, na čijem ste modelu radili?
Na prvom mestu moralo bi efikasno da se radi na suzbijanju nasilja i mržnje u društvu. Pripadnici LGBT+ zajednice veoma se često nalaze na udaru zločina učinjenih iz mržnje, pojedinci su izloženi konstantnim pretnjama, a govor mržnje bez ikakvih sankcija koriste oni koji bi protiv njega trebalo da ustanu, a to su politički lideri. Drugo, potrebno je bez odlaganja usvojiti zakonska pravila koja bi obezbedila nediskriminatoran položaj LGBT+ osobama.
*Koliko je vama značio rad na zakonu?
Svaki novi zakon u oblasti ljudskih prava ima formativan karakter u odnosu na svest i ponašanje velikog broja ljudi zbog toga što barata idejama koje ranije nisu bile dovoljno prisutne u zajednici. Rad na artikulaciji tih ideja, a zatim i na njihovom promovisanju u postupku usvajanja zakona, za mene i dalje predstavlja prvu profesionalnu obavezu.
*Koja je vaša realna procena kada bi ovaj zakon mogao biti usvojen?
Nisam siguran da bih mogao da napravim razliku između realnog i nerealnog. Iskreno se nadam da će zakoni o registrovanim istopolnim zajednicama i rodnom identitetu biti usvojeni na jesenjem zasedanju Narodne skupštine 2018. Ne vidim šta bi moglo da spreči poslanike da glasaju za ova dva zakonska teksta.
