Izvor: Politika, 08.Sep.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo četiri stranke sigurno iznad cenzusa
Trenutno DS i SNS imaju najveći potencijal među biračima koji nisu opredeljeni, što ukazuje na to da bi te dve stranke mogle da pridobiju više birača nego ostale stranke
Da su izbori bili krajem avgusta DS i SNS bi dominirali, ali bi izlaznost bila izuzetno mala. To pokazuje anketa koju je sproveo Ipsos Stratedžik marketing u poslednjoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nedelji avgusta na slučajnom reprezentativnom uzorku 1078 građana Srbije sa pravom glasa – s marginalnom statističkom greškom od 3,5 odsto (to je greška za one pojave koje imaju očekivanu frekvenciju od 50 odsto).
Naime, manje od polovine građana zna za koga bi glasalo, a oko 20 odsto je neopredeljenih – deo njih misli da bi učestvovao na izborima, dok je građana, čiji je konačni stav da ne želi da glasa manje od 30 odsto.
Uz to, neveliki broj ljudi odbija da odgovori za koga bi glasao. Inače, broj onih koji nemaju svoj stranački izbor raste od maja 2008. i samo dva puta od 2000. godine on je bio veći – u junu i februaru ove godine.
Demokratska stranka je najjača stranka u zemlji od marta 2008, nakon dvogodišnje dominacije radikala, ali u poslednja tri meseca tu poziciju joj ugrožava SNS, koji je u momentu osnivanja preuzeo oko dve trećine radikala i momentalno izbio na drugo mesto, nastavljajući da raste postepenim pridobijanjem birača – i od glasača drugih stranaka i od neopredeljenih.
Radikali su posle naglog pada popularnosti stabilizovali svoj procenat među opredeljenim biračima, ali još nisu otklonili opasnost da se deo njihovih birača opredeli za SNS. DSS beleži dugoročan iako spor pad broja birača, koji se povremeno prekida – na primer, u trenutku raskola u SRS-u ili kada je predsednik DSS-a prisutniji u javnosti.
Uz dve najjače stranke i radikale, DSS je četvrta partija koja u ovom trenutku ne bi strepela da li će preći izborni cenzus, pogotovo što bi verovatno ostala u koaliciji sa sasvim solidno pozicioniranom Novom Srbijom.
LDP i SPS se vrte oko cenzusa, s tim što SPS može da računa i na eventualni doprinos svojih koalicionih partnera ako bi išli s njima u izbornu trku.
Sve ostale stranke imaju takve rejtinge da ne bi prešle cenzus od pet odsto da su izbori održani krajem avgusta, osim, naravno, stranaka koje bi istupile kao manjinske i prešle prag od 0,4 odsto glasova birača koji su izašli na izbore.
Kad se uporedi broj glasova koje bi stranke mogle sada da dobiju sa brojem glasova ostvarenim na poslednjim izborima vidi se ozbiljan pad sa oko četiri miliona na oko dva i po miliona glasova, pa tako i pad broja birača svih stranaka, osim onih koji bi glasali za SNS koji nije ni učestvovao na prethodnim izborima.
Trenutno DS i SNS imaju i najveći potencijal među biračima koji nisu opredeljeni, što ukazuje na to da bi te dve stranke mogle da pridobijaju više birača nego ostale stranke.
Taj scenario vodio bi dodatnom smanjenju uticaja drugih partija, ali kako izbori nisu na vidiku, tako i nema vanrednih aktivnosti stranaka na sopstvenom promovisanju, pa postoje šanse da će se ta slika prilično promeniti u narednom periodu.
Spremnost da se izađe na izbore relativno je mala i ukazuje na izlaznost koja bi jedva prelazila 40 odsto od ukupnog broja upisanih birača.
S druge strane, birači su očigledno nezadovoljni, jer čak 53 odsto birača prisutnih u Srbiji misli da zemlja ne ide u dobrom pravcu, a samo 28 odsto da ide u dobrom – tačno obrnuto od onoga kako su se izjašnjavali u maju prošle godine
Ovaj indikator u principu ukazuje na stabilnost vlasti naspram želje za promenama i po njemu bi se moglo zaključiti da su izbori priželjkivani.
Međutim, kako je broj opredeljenih birača mali i kako birači, i kada žele promene, nisu uvereni da za to postoje dobri izgledi, broj onih koji se zalažu za izbore manji je od broja onih koji su protiv izbora u ovom trenutku – svega 33 odsto nasuprot 41 odsto onih koji su protiv izbora. Za nove izbore su pre svega birači SNS-a, DSS-a i SRS-a.
Političku scenu Srbije karakterišu nezadovoljstvo i nepoverenje birača, ali i odsustvo nade da može lako biti formirana dobra vlada, pa je tako priča o vanrednim izborima više priča o odnosima unutar koalicije na vlasti, kao i međustranačkim i unutarstranačkim odnosima nego što postoji artikulisan pritisak javnosti da do izbora dođe.
Srđan Bogosavljević
autor je direktor Agencije Ipsos Stratedžik marketing
[objavljeno: 09/09/2009]
.jpg)
