Izvor: S media, 09.Sep.2009, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo četiri stranke sigurno iznad cenzusa
Da su parlamentarni izbori u Srbiji održani krajem prošlog meseca cenzus od pet odsto sigurno bi prešle samo četiri stranke - DS, SNS, SRS i D S S, a od 6,7 miliona registrovanih birača njih oko milion i po je učlanjeno u neku političku stranaka.
DS i SNS bi imale najviše birača da su krajem prošlog meseca održani izbori, a oko cenzusa se vrte LDP i SPS, pokazala je anketa Ipsos Stratedžik marketinga.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
Spremnost da se izadje na izbore relativno je mala i ukazuje na izlaznost koja bi jedva prelazila 40 odsto od ukupnog broja upisanih birača.
Dve najjače stranke trenutno imaju najveći potencijal da privuku birače koji nisu opredeljeni, što pokazuje da bi te dve stranke mogle da pridobiju više birača od ostalih stranka, objasnio je direktor te agencije Srdjan Bogosavljević u današnjem broju "Politike".
DŠ beleži dugoročan, iako spor pad broja birača, a uz dve najjače stranke i radikale, četvrta je partija koja u ovom trenutku ne bi strepela da li će preći izborni cenzus, pogotovo što bi verovatno ostala u koaliciji sa solidno pozicioniranom NS, kaže Bogosavljević.
Radikali su posle naglog pada popularnosti stabilizovali svoj procenat medju opredeljenim biračima, ali još nisu otklonili opasnost da se deo njihovih birača opredeli za SNS.
"LDP i SPS se vrte oko cenzusa, s tim što SPS može da računa i na eventualni doprinos svojih koalicionih partnera ako bi išli s njima u izbornu trku. Sve ostale stranke imaju takve rejtinge da ne bi prešle cenzus od pet odsto da su izbori održani krajem avgusta, osim, stranaka koje bi istupile kao manjinske i prešle prag od 0,4 odsto glasova birača koji su izašli na izbore", kaže Bogosavljević.
On smatra da je DS najjača stranka u zemlji od marta 2008, nakon dvogodišnje dominacije radikala, ali da joj u poslednja tri meseca tu poziciju ugrožava SNS, koja je u momentu osnivanja preuzela oko dve trećine radikala i momentalno izbila na drugo mesto, nastavljajući da raste postepenim pridobijanjem birača, i od glasača drugih stranaka i neopredeljenih.
Anketa je sprovedena u poslednjoj sedmici avgusta na slučajnom reprezentativnom uzorku 1.078 gradjana Srbije sa pravom glasa – s marginalnom statističkom greškom od 3,5 odsto.
Manje od polovine gradjana zna za koga bi glasalo, a oko 20 odsto je neopredeljenih - deo njih misli da bi učestvovao na izborima, dok je manje od 30 odsto gradjana čiji je konačni stav da ne želi da glasa.
Sa druge strane, u ukupnoj populaciji Srbije, koju prema popisu iz 2002. čini 7,5 miliona stanovnika, svaki peti ima partijsku knjižicu, rezultat je istraživanja koje je obavio list "Danas" medju sadašnjim parlamentarnim političkim strankama.
Medjutim, istraživanja Centra za slobodne izbore i demokratiju pokazuju da stranke verovatno preteruju u svojim evidencijama i da tek pola miliona ljudi čini članstvo ovdašnjih partija, što je oko osam odsto punoletnog stanovništva.
Paleta razloga zbog kojih se gradjani odlučuju da uzmu partijsku knjižicu vrlo je široka, a najčešći razlozi su ideološki, želja za menjanjem aktuelne politike.
U percepciji mnogih gradjana članstvo u stranci je prilika za lakši dolazak do posla ili brže ostvarenje drugih materijalnih interesa.
Od proteklih parlamentarnih izbora u maju 2008. do danas, prema podacima Danasa, narastao je broj članova stranaka koje su na vlasti.
Tako je broj zvaničnih pristalica DS sa oko 165.000, koliko i danas stoji na internet sajtu demokrata, povećan na 245. 000.
Razliku izmedju ove dve brojke, prema rečima portparolke DS Jelene Trivan, predstavljaju ljudi čije prijave još nisu verifikovali opštinski odbori.
Ona je kazala da DS u proseku svake sedmice primi oko 600 novih članova, a godišnja članarina iznosi 300 dinara i dodala da DS ne vodi evidenciju o broju aktivnih i pasivnih članova, niti o razlozima za učlanjenje u stranku.
