Izvor: Blic, 31.Okt.2010, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šainovićev duh u Cvetkovićevom kabinetu
Inflacija od deset odsto je veliki neuspeh ekonomske politike Vlade. Mislim da guverneru, premijeru, ministrima nije baš svejedno zbog toga. I kada pričaju da to nije velika stvar, mislim da žele da smanje bruku jer su odgovorni za ono što se desilo, a izbori nisu daleko, kaže Ljubomir Madžar, član Naučnog društva ekonomista.
Inflacija je ove godine, prema planu države, trebalo da bude u rasponu 4-8 odsto. Već sada, dva meseca pre kraja godine, izvesno je da će >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << inflacija biti oko devet odsto, prema optimističnim, i više od deset procenata, prema pesimističnijim
prognozama. Uz to dinar je poslednja 22 meseca izgubio oko 22 odsto svoje vrednosti prema evru. Od 2000. godine domaća valuta srozana je više jedino 2004. i 2005. godine. Kombinacija visoke inflacije i drastičnog pada vrednosti dinara, naravno, podseća građane na devedesete. Mnogi se verovatno nerado sećaju Nikole Šainovića, premijera za čijeg je vakta inflacija bila deset odsto – samo tokom jednog dana. To su bila vremena u kojima je Topčider radio u tri smene.
Madžar ne veruje da se vraćaju devedesete jer su to bila suviše teška vremena da bi se tako brzo ponovila. On smatra da je i bez toga ovo dosta loše jer je Srbija u inflaciji poslednjih deset godina lider. U isto vreme i dinar slabi, što, kako kaže, nije direktno povezano, ali su uzroci isti.
– Trošili smo od 2000. godine naovamo svake godine po 20 odsto više nego što smo proizveli. To smo mogli jer je dosta novca ušlo u zemlju preko kredita, privatizacije, donacija, ali više toga nema – podseća Madžar.
Zvaničan rast cena po godinama
2001. 40,7%
2002. 14,8%
2003. 7,8%
2004. 13,7%
2005. 17,7%
2006. 6,6%
2007. 11%
2008. 8,6%
2009. 6,6%
2010. 7,7%
Da nečega nema, prvi su osetili građani. Zbog kursa dinara prema evru za glavu se hvataju svi, od običnog čoveka koji je uzeo auto na kredit, do velikih firmi koje su se zadužile u inostranstvu. Kad su to radili poverovali su političarima da će domaća valuta biti jaka, dok su bankari verovali sebi, pa su ubacili valutne klauzule, što znači da se mesečna rata izražava u evrima pa preračunava u dinarima.
– Od početka krize, oktobra 2008. godine Narodna banka Srbije je prodala četiri milijarde evra, to je skupo plaćena stabilnost dinara, neki će se nasmejati na ovo „stabilnost", ali je tako. Da NBS nije to uradila, za evro bi trebalo mnogo više dinara, i 120 možda, a i inflacija bi bila veća. Dinar je veštački održavan jakim prethodnih godina, a slično se nastavlja i sad, samo su efekti različiti zbog spoljnih uticaja – kaže ekonomista Mlađen Kovačević.
Građane osiromašuje i inflacija jer svakog dana u rukama imaju manje novca, a cene su sve veće. Veći rast cena će uništiti i bilanse preduzeća jer će im pojesti zaradu. Za to vreme država je mirna jer je dobila „višak" u budžetu od 7-8 milijardi, pa umesto planiranog manjka od 8-9, sada ima za trošenje 17 milijardi. I, naravno, gleda kako da to spiska, zašto bi nešto uštedela. Baš ovakva javna potrošnja uvećava inflaciju, a tek će rast plata i penzija od 1. januara biti šlag na tortu. Kovačević podseća da se inflacija definiše i kao temperatura u čovečjem organizmu, koja je odraz bolesti.
– Tako je inflacija u Srbiji odraz ozbiljne bolesti domaće privrede. Uprkos tvrdnjama mnogih, nismo izašli iz krize. Inflaciju su podigle veće cene poljoprivredne robe, zavisnost industrije od uvoznog repromaterijala, koja je nastala jer je dinar bio slab, pa se uvoz isplatio, i na kraju je stvorena klima da sve poskupljuje što koriste monopolisti, kojih imamo za izvoz – ističe Kovačević.
Ne devedesete, već Argentina
– U začaranim smo krugovima, ne vidim da oni koji nas vode znaju šta treba da rade. Neće se ponoviti devedesete, ali se može desiti argentinski scenario. Prodaćemo Telekom, manjinski deo EPS-a, Aerodrom, zatim ćemo te pare potrošiti, i kada nastane frka, dinar će morati da drastično devalvira – upozorava Kovačević.
Neizvesnost „ubija" preduzetnike
– Inflacija je odraz velikih strukturnih i regulatornih problema u privredi, državi i društvu. Poslovnim ljudima osim preduzetničke neizvesnosti dodajemo i neizgrađene institucije, loše sudstvo, nemogućnost naplate onoga što prodaju, loše sudstvo... Neizvesnost je najveći neprijatelj poslovanja, koči investicije i preduzetničke poduhvate, a bez njih nema boljitka – objašnjava Madžar.
„Gajili" smo uvoznike
Pogubnost veštačkog održavanja kursa dinara odrazila se i na izvoz, segment ekonomije koji su kreatori ekonomske politike tek u krizi spoznali kao spas. Kao da desetinama godina unazad Japan, Nemačka i SAD ne zasnivaju blagostanje na prodaji robe u inostranstvu. Analitičari kažu da su samo do 2007. godine cene u Srbiji kumulativno porasle oko 270 odsto, ali politika kursa je to prenebregnula, pa je dinar u odnosu na evro u istom periodu oslabio samo 35 odsto. Zbog toga je uvozna roba jeftina, a sve što se proizvede u Srbiji skupo i nekonkurentno na tuđim tržištima.
Pogledaj vesti o: Izbori
