Izvor: Blic, 16.Maj.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SPS opet kroji sudbinu Srbije
Četvrti po redu parlamentarni izbori, po prvi put posle decembarskih izbora 2000. godine, doneli su ubedljivu prednost evrodemokratskih nad konzervativnim, desnim političkim partijama i snagama. Parlamentarni izbori, kao i nedavni predsednički, doveli su, verovatno, do definitivne podele političke scene Srbije na dva ideološki i koncepcijski oštro suprostavljena bloka - na evrodemokratski i konzervativni, praktično antievropski, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u koji su se, uz radikale, svrstale DSS i NS, dok je SPS kao partija levice „negde između".
Rezultati izbora su pokazali da je politička koncepcija koalicije „Za evropsku Srbiju" od strane građana ocenjena kao racionalna i superiorna u odnosu na koncepciju radikala i DSS-NS. Drugim rečima, građani su u potpisivanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU (SSP) i utvrdjivanju predloga zakona o njegovoj ratifikaciji, videli realnu šansu za ubrzanje ekonomskog razvoja Srbije, a time i za povećanje zapošljavanja i životnog standarda. A sasvim konkretan dokaz za to, videli su u potpisivanju investicionog ugovora „Fijata" o ogromnom ulaganju u „Zastavu", u utvrđivanju predloga zakona o ratifikaciji energetskog sporazuma sRusijom, u izjavi ruskog ministra spoljnih poslova Lavrova da je dobro što je Srbija potpisala SSP, u uvođenju viznih olakšica i sl. Pri tom je koalicija „Za evropsku Srbiju" nedvosmisleno izrazila rešenost da, uporedo s nastavkom i ubrzanjem evropskih integracija, preduzima i sve političke, diplomatske i pravne mere radi očuvanja državnog integriteta Srbije.
Za razliku od ovakve racionalne politike, koja se zasniva na životnim interesima građana i države, koalicija DSS-NS ponudila je, zajedno sradikalima, poništavanje SSP, a time i zatvaranje vrata ka EU i ubrzanom ekonomskom razvoju Srbije, kao i apstraktne nacionalističke fraze o odbrani Kosova. A radikali su, uz to, obećali i potpuni prekid saradnje s Haškim tribunalom.
S obzirom na okolnost da koaliciji „Za evropsku Srbiju", LDP i manjinskim partijama nedostaju tri mandata da sastave novu vladu, a koaliciji SRS, DSS-NS celih 18 mandata, ključ za formiranje jedne ili druge vlade našao se u rukama SPS, odnosno koalicije SPS-PUPS-JS. Opredelivši se za koaliciju s radikalima, DSS je definitivno izgubila dosadašnji monopolski status partije s najvećim koalicionim (i ucenjivačkim) kapacitetom.
U svetlu tih činjenica, postavlja se pitanje koja je „dobitna" koaliciona kombinacija za sastav nove vlade. Sudeći po dosadašnjoj političkoj orijentaciji i privrženosti tzv. tvrdoj nacionalnoj politici, bilo bi logično očekivati da se SPS opredeli za učešće u vladinoj koaliciji sDSS-NS i radikalima. Ovo tim pre što je dosta uspešno funkcionisao koalicioni sporazum o podršci od strane SPS manjinskoj vladi na čelu s V. Koštunicom (DSS, G17 plus, SPO-NS) od februara 2004. do maja 2007. Međutim, suštinski i dugoročno gledano, postoje objektivno jači razlozi za učešće SPS u vladi čiju bi okosnicu činila proevropska koalicija „Za evropsku Srbiju", zajedno s partijama manjina, a bez LDP.
Šta su glavni razlozi eventualnog ulaska koalicije SPS-PUPS-JS u evroreformsku vladu Srbije? Prvi je političke prirode i tiče se životnog interesa SPS da se na taj način distancira od nedemokratske i gubitničke politike SPS, radikala i JUL iz prošle decenije. U prilog takvoj orijentaciji SPS realno govori i okolnost da je, za razliku od radikala, potpuno obnovljeno i radikalno podmlađeno rukovodstvo SPS. Drugi razlog je programsko-političke prirode. Reč je o tome da su SPS kao partija levice i DS kao deklarisana socijaldemokratska partija u principu programski srodne partije, a pre svega u pogledu naglašene socijalne politike države i socijalne pravde. O tome govori i činjenica da je DS najavila novi, šesti princip politike buduće koalicione proevropske vlade u vidu tzv. novog socijalnog ugovora. Time bi se zadovoljili visoki zahtevi SPS u oblasti socijalne politike. Treći razlog je, svakako, okolnost da je politički stav SPS-PUPS-JS o nastavku evrointegracija, borbi za očuvanje državne celovitosti Srbije i saradnji sHagom realističniji od stava partija desnice i suštinski bliži stavu DS. Četvrti važan razlog je što SPS dobro zna da je njen vrlo ambiciozan socijalni program moguće ostvariti samo ako se u Skupštini ratifikuje SSP i nastavi intenzivna ekonomska saradnja i približavanje Srbije EU i tako povećaju finansijska i investiciona ulaganja iz Evrope u Srbiju. Jer, samo tako se može bitno smanjiti nezaposlenost i povećati plate, a time i uplate u fondove socijalnog osiguranja, to jest veće penzije i beneficije građana u oblasti zdravstva i obrazovanja. Peti razlog je što bi ulaskom u proevropsku vladu i podrškom daljim reformama ekonomskog i pravnog sistema u skladu sevropskim standardima, SPS ubrzala svoj prijem u Socijalističku internacionalu, koju čine socijaldemokratske i socijalističke partije koje su stub demokratskog poretka Evrope.
S obzirom na privilegovan, praktično monopolski položaj koalicije SPS-PUPS-JS, u toku su veoma ubrzani javni i tajni politički pregovori i retko viđena borba dva glavna politička bloka za njenu naklonost. U ovom trenutku prednost ima koalicija radikala i DSS-NS, kojoj su socijalisti obećali koalicioni „brak" u Beogradu. Doduše, koalicija „Za evropsku Srbiju" i SPS koalicija nemaju većinu mandata u Skupštini Beograda, bez (za SPS neprihvatljivog) saveza sLDP. To, međutim, ne znači da je koalicija „Za evropsku Srbiju" bez realnih šansi da ssocijalistima sklopi politički savez na nivou države. Tako bi socijalisti postali dvostruki i najveći izborni i politički pobednici jer bi u rukama držali ključeve dve najvažnije vlasti - na nivou države i u Beogradu. A Srbija bi, ipak, dobila proevropsku vladu.
