Izvor: Politika, 04.Nov.2014, 13:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rumunski izbori u senci policijskih lisica
Kraj Baseskuove ere. – Premijer Viktor Ponta i kandidat desnice Klaus Johanis ušli u drugi krug predsedničkih izbora
Od našeg dopisnika
Bukurešt – Premijer Rumunije Viktor Ponta osvojio je najviše glasova na predsedničkim izborima održanim minule nedelje, a konačnu odluku o predsedniku građani Rumunije će dati glasanjem u drugom krugu u kojem će, osim Ponte, biti i kandidat Hrišćansko-liberalne partije Klaus Johanis.
Tako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << će se 22. decembra završiti deset godina vladavine Trajana Baseskua u kojoj je rumunsko društvo bilo duboko zavađeno i za čije su vreme bitni problemi političkog života nacije rešavani preko dosijea sačuvanih „da se nađu kad treba” i „televiziranih” hapšenja, uz čujno zveckanje policijskih lisica. To je skoro jednodušni zaključak osnovnih rumunskih političkih snaga odlučnih da promene „Baseskuov režim”, u kome su „prisilni organi”, a pre svega pravosuđe (pogotovu tužilaštvo), bili podređeni volji predsednika.
Posebnu ulogu je imala Nacionalna uprava za borbu protiv korupcije (DNA), čiji tužioci imaju pravo i da hapse na sve strane, a pogotovu na onoj suprotnoj šefu države. Činjenica je da je predsednik Basesku pomoću DNA bio glavni akter predizborne kampanje, kada su iz dana u dan, sa lisicama na rukama, u zatvor odlazili bivši ministri, tajkuni i članovi parlamenta. Tako je bilo podešeno da se ta hapšenja obavljaju baš u vreme predizborne kampanje u nameri da se stvori haos.
Izgleda, ipak, da sve to nije donelo očekivane efekat. Jer, među čak 14 predsedničkih kandidata najbolje je prošao najljući Baseskuov protivnik, premijer Ponta, koji je osvojio čak 40 odsto glasova. Sa njim se u drugi krug izbora 16. novembra kvalifikovao rumunski Nemac Klaus Johanis, kao eksponent tek stvorene „nove, ujedinjene desnice”. Njenu okosnicu čine bivši liberali i nekadašnji Baseskuovi puleni – liberaldemokrate. Johanis je dobio oko 30 odsto glasova.
Velika borba se vodila za treću poziciju koja je pozvana da odigra krupnu ulogu u predstojećem prestrojavanju političkih snaga, koje se, u suštini, dele na „basiste” i „antibasiste”. Ovu poziciju (sa oko šest odsto glasova) osvojio je novi Pontin saveznik, bivši lider liberala i bivši premijer Kalin Popesku Taričanu. Osetni neuspeh je doživela miljenica i zvanični „naslednik” predsednika Baseskua, koji je i stvorio specijalnu stranku za nju, Elena Udrea, koja je jedva premašila pet odsto.
Od ostalih kandidata, kao veliko iznenađenje, pojavljuje se Monika Makovej, Baseskuova saradnica, bivša ministarka pravosuđa koja se proslavila tužakanjem Rumunije u EU. O njenačetiri odsto moraće da se vodi računa kada se u drugoj fazi izbora pređe na omeđavanje zaraćenih tabora. Valja pomenuti još samo kandidata rumunskih Mađara Kelemena Hunora koji je ušao u predsedničku trku ne da pobedi, već da sakupi poene za potonje političke igre oko obrazovanja nove vlade, naravno ukoliko premijer Ponta pobedi i ode iz vladine palate „Viktorija”.
Sada se ocenjuje da će se dalji odlučujući potezi za drugi krug izbora povući danas po podne kada vladajuća koalicija, koju predvodi Ponta i kojoj će se pridružiti novi saveznik, sadašnji predsednik Senata Taričanu, donese odluku o tome ko će biti predložen za novog premijera ukoliko Ponta pobedi i ode sa te dužnosti. Reč je o najavi „izbornog tandema”, čemu se pridaje ključna važnost.
Ponta je već stavio do znanja da njega neće zameniti neko iz njegove Socijaldemokratske stranke, već će na to mesto doći neko iz stranaka saveznica. Veruje se da će to biti baš Taričanu, čija tek obrazovana Reformatorska liberalna stranka već raspolaže u parlamentu sa oko 40 poslanika i senatora i time može da obezbedi sigurnu parlamentarnu većinu. Taričanu je poznat kao odlučni Baseskuov protivnik, koji neće podleći iskušenjima da eventualno pređe u njegov poljuljani tabor.
Izlaznost na ove izbore iznosila je 53 odsto, što je manje nego na prethodnim predsedničkim izborima 2009. Za ove izbore se kaže da su protekli „normalno”, ali da su zabeleženi teški propusti u organizovanju birališta u inostranstvu. Na hiljade pripadnika rumunske dijaspore nisu uspeli da u kutije ubace svoj izborni listić. Vlada se optužuje za „sabotažu”. Izbili su protesti i nemiri ispred rumunskih ambasada u Parizu, Londonu i drugim gradovima sveta, kao i ispred sedišta rumunskog ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu.
Ovdašnji mediji ocenjuju da rezultati izbora neće dovesti do nekih bitnijih promena kursa Rumunije, koji se oslanja na pripadnost NATO-u i EU, kao i na strateško partnerstvo sa SAD. Tu i tamo se pomene da je premijer Ponta još prošle godine najavio da će Rumunija „verovatno” priznati Kosovo.
Iako se strasti posle objavljivanja rezultata izbora još nisu ni izdaleka stišale, već se pojavio element pride za političku uzbunu. Zadovoljan svojim izbornim uspehom, Ponta je u „ćaskanju” sa novinarima najavio „veliku mogućnost” da predsednik Basesku bude suspendovan (po treći put u deset godina vladavine), jer je ponovo pogazio ustav. Do toga može da dođe nekoliko dana pre zvaničnog okončanja njegovog mandata. To bi bilo „više simbolično”, rekao je premijer, pošto samovoljni predsednik Basesku „zaslužuje da ne ode tek tako”.
Ako se to desi, Basesku, čiji se rejting potpuno srozao, izgubiće prava na privilegije koje po zakonu pripadaju bivšem predsedniku – na doživotnu specijalnu rezidenciju, na ličnog sekretara, na kola, obezbeđenje i tome slično.
Milan Petrović
objavljeno: 04.11.2014.
Pogledaj vesti o: Izbori, Predsednički izbori
