Izvor: Vesti-online.com, 01.Jan.2016, 15:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Region u 2015 godini: Migrantska kriza, terorizam, međudržavni sporovi, izbori

Godina koja je ostala za nama bila je turbulentna u čitavom svetu. Ni u regionu situacija nije bila ništa mirnija. Kao i u celoj Evropi, glavni događaj je bila migrantska kriza koja je izazvala i brojne međudržavne sporove. Teroristički napadi u Makedoniji i Bosni izazvali su strah i među stanovnicima van granica ovih država. Ni dve decenije posle raspada, nije došlo do dogovora o granicama među bivšim članicama SFRJ, a posle mnogo bure došlo je i do promene vlasti u Hrvatskoj. Brojna >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << previranja ostala su iza nas, a čini se da ni 2016. godina ne donosi mir za balkanski kotao.

Godina u Hrvatskoj bila je izuzetno turbulentna. Hrvatska je početkom godine dobila novog predsednika države u liku Kolinde Grabar Kitarović. Kraj godine je obeležio dolazak nove Vlade sa novim mandatarom, Tihomirom Oreškovićem. On je postao predmet sprdnje među hrvatskim stanovništvom jer ne govori hrvatski jezik.

Ni Hrvatsku nije zaobišla migrantska kriza. Posle zatvaranja mađarske granice prem Srbiji, Hrvatska je postala nova tačka u tranzitu izbeglica. Nespremnost za suočavanje sa problemom dovela je do sukoba sa Srbijom i razmene ekonomskih sankcija u jednom periodu. Međusobno optuživanje Hrvatske i Mađarske za postupanje u izbegličkoj krizi dovelo je njihove odnose na najniži nivo do sada. Izbeglička kriza zategnula je i odnose sa Slovenijom. I dok je Hrvatska na početku krize tvrdila da u skladu s dogovorom šalje izbeglice prema Sloveniji, Ljubljana ju je optužila da ne poštuje dogovore o broju migranata koje šalje.

Hrvatski sabor je krajem juna jednoglasno izglasao izlazak iz Arbitražnog sporazuma o rešenju graničnog pitanja sa Slovenijom posle otkrića da su se slovenački član Arbitražnog suda Jernej Sokolec i slovenački diplomata, opunomoćena predstavnica za praćenje arbitraže Simona Drenik, tajno dogovarali o iznošenju argumenata i lobiranju kod drugih sudija Stalnog arbitražnog suda u Hagu kako bi postupak o granici prevagnuo na slovenačku stranu.

Jedan od ključnih događaja za Hrvatsku bilo je i obeležavanje dve decenije od zločinačke akcije "Oluja", povodom koje je organizovana vojna parada. Ipak, događaj je ostao u senci činjenice da na proslavu nije došla apsolutna većina pozvanih svetskih lidera zbog diplomatske ofanzive Srbije i njenog ministra unutrašnjih poslova, Ivice Dačića.

Međunarodni sud u Hagu odbacio je početkom februara tužbu Hrvatske protiv Srbije za genocid, kao i kontratužbu Srbije protiv Hrvatske. Srpska kontratužba je odbačena jednoglasno, a hrvatska s 15 glasova za i dva protiv.

Hrvatska je prošle godine postala članica međunarodne koalicije za borbu protiv Islamske države, a ove godine pogodilo ju je okrutno ubistvo hrvatskog državljanina Tomislava Salopeka. On je otet  22. jula na području Kaira, dok je službenim automobilom putovao na posao.

Komandant Osijeka Branimir Glavaš pušten je iz Haga u Hrvatsku, gde će mu pred domaćim sudovima suditi za ratne zločine uprkos brojnim negodovanjima porodica žrtava.

U Zagrebu je u martu, palo i prvo gej venčanje i to ni manje ni više, nego između Srbina i Hrvata.

Za razliku od okoline koja je muku mučila sa izbeglicama, BiH se suočavala sa terorističkim napadima i problemima sa unutrašnjim uređenjem.

Ceo region je potresao teroristički napad u Zvorniku, u kojem je ubijen jedan, a ranjena dva policajca, kada je Nerdin Ibrić upao u policijsku stanicu i zapucao na prisutne.

To nije bio kraj terorističkim napadima. U novembru je vehabija Enes Omeragić ubio dvojicu vojnika i potom izvršio samoubistvo.

To je izazvalo mobilizaciju u celom regionu, a brojni lideri su ponudili svoju pomoć Bosni i Hercegovini.

Lider Republike Srpske Milorad Dodik imao je česte sporove sa vlastima na čelu BiH, a situacija je kulminirala njegovim zahtevom za održavanjem referenduma, na kojem bi se stanovnici Srpske izjašnjavali o nezavisnom pravosuđu. Nije propuštao ni priliku da pomene mogućnost i da se cela Srpska otcepi.

Veliku buru izazvala je izjava ratnog komandanta BiH, Ejupa Ganića, koji je optužio Srbiju da predstavlja najveći problem na čitavom Balkanu.

Jun je obeležilo hapšenje komandanta vojske BiH Nasera Orića u Švajcarskoj po poternici Srbije, koja ga tereti za ratne zločine i čije je izručenje tražila, ali joj zahtev nije bio uslišen s obzirom da je Orić isporučen Bosni, gde se vodi postupak protiv njega.

U junu je u svoju prvu posetu Sarajevu stigao i poglavar rimokatoličke crkve, Papa Franja.

U julu je Bosnu potresao skandal kada je na komemoraciji žrtvama zločina u Srebrenici napadnut premijer Srbije Aleksandar Vučić, koga su gađali kamenjem iz mase. Čitavom skandalu prethodila je i rasprava o kontroverznoj britanskoj rezoluciji o genocidu u Srebrenici, koja nije usvojena pred međunarodnim institucijama.

Ključni događaj za Slovence u protekloj godini bila je migrantska kriza. Slovenija je tokom najveće navale migranata imala velikih sporova sa Hrvatskom, kada su padale međusobne optužbe za nelegalni transport migranata. Slovenci su sledili primer Mađarske i podigli ogradu na granci kako bi sprečili priliv izbeglica.

Drugi veliki događaj koji je obeležio godinu u Sloveniji bio je spor oko granice sa Hrvatskom i veliki skandal oko Arbitražnog suda zbog kojeg su Hrvati povukli svoje predstavnike. U Sloveniji su i dalje uvereni da će na kraju spora dobiti izlaz na more.

Javnost je potresao i slučaj doktora koga je policija uhapsila zbog optužbe da je iz milosrđa ubio sedmoro svojih pacijenata.

Godinu u Crnoj Gori obeležio je poziv za prijem u NATO, koji su vladajuće strukture dugo pokušale da izdejstvuju. Da sve ne bude idilično, pobrinuli su se brojni demonstranti koji su u višednevnim okupljanjima pokušali da smene Vladu Mila Đukanovića.

Kraj godine protekao je u hapšenju Svetozara Marovića, bivšeg predsednika Srbije i Crne Gore, koji je uhapšen zbog optužbi za organizovanje kriminalne grupe.

Veliku tenziju podigao je i dolazak Hašima Tačija u posetu Podgorici, a to je na kraju, prema mišljenju SPC-a, kulminiralo i proterivanjem Vladike Džomića,koji je protestvovao zbog Tačijevog dolaska.

Za Makedoniju je godina koja je za nama bila izuzetno teška i turbulentna. U celom svetu je odjeknula vest o velikom terorističkom napadu u Kumanovu, u kojem je stradalo čak 5 policajaca.

Napad u Kumanovu je donekle bacio u senku napad pripadnika OVK na karaulu u Gošincima.

Usledila su i brojna previranja na relaciji vlast - opozicija. Demonstranti su predvođeni glavnim opozicionim liderom Zoranom Zaevom tražili ostavku Gruevskog, što je on kategorički odbio.

Makedoniju je u drugoj polovini godine pogodila i migrantska kriza. S obzirom da su bili prva stanica na putu kroz Balkan, vlasti u Skoplju su morale da se suoče sa ogromnim prilivom izbeglica sa Bliskog istoka. Brojni problemi, incidenti i sukobi su ono sa čim će se Makedonija suočiti i u novoj godini, jer se čini da se migrantska kriza ne smanjuje.
Pogledaj vesti o: Izbori

Nastavak na Vesti-online.com...