Izvor: B92, 17.Apr.2017, 16:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Referendum, izbori... - Evropa se menja
Rezultat referenduma o izmeni Ustava Turske najavljuje veliki period nestabilnosti, navode strani mediji.
Stručnjaci ističu da će glasanje u Turskoj, kao i predstojeći predsednički izbori u Francuskoj, imati veliki politički uticaj na Evropu u narednom periodu.
Sve će biti i proći, kaže stara turska poslovica. Danas, međutim, 79 miliona građana Turske promene još čeka. Redžep Tajip Erdogan, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << posle promene Ustava, može da ostane na vlasti još punih 13 godina.
Promene Ustava Turske:
- Ukida se funkcija premijera. Predsednik države će postavljati ministre.
- Parlamentarni izbori će biti na pet, umesto na četiri godine kao do sada.
- Predsednik i parlament će zajedno moći da izaberu četiri člana Vrhovnog odbora sudija i tužilaca.
- Ukidaju se vojni sudovi.
Erdogan je do većine, koju opozicija osporava, došao glasovima iz ruralnih područja Turske, kao i podrškom dijaspore u Zapadnoj Evropi, dok su veliki gradovi Istanbul, Izmir i Ankara većinski bili protiv sultanskih ovlašćenja za predsednika.
"Pokazalo se da je tursko društvo jako podeljeno i da Erdogan neće imati laku vladavinu", smatra Slobodan Janković sa Instituta za međunarodnu politiku.
Jedno od mesta gde je Erdoganova pobeda bila ubedljiva jeste u turskoj dijaspori u Bosni i Hercegovini, gde je više od 60 odsto glasalo za povećanje ovlašćenja Erdogana. Šta dalje sa "otomanskim snom" Redžepa Tajipa?
"Dodatna polarizacija u samoj Turskoj, znači podela društva koju jasno pokazuju ovi rezultati slabi u suštini mogućnost Turske da se nametne, iako bi ona htela da igra neku veću ulogu na Balkanu", objašnjava Janković
Evropa oštra, ali i oprezna. Od austrijskog Kurca koji kaže - Turska se jasno odlučila protiv EU, do umerenije Angele Merkel, koja poziva na dijalog vlast i opoziciju u Turskoj. Jedno oko ka Ankari, drugo ka Parizu, gde su za nedelju dana važni predsednički izbori. A tamo četvoro kandidata, od ekstremne desnice, do ekstremne levice - svi u rasponu od 22 do 18 odsto.
"U ovom trenutku postoji čak i ta neverovatna varijanta da kandidat ekstremne desnice i kandidat ekstremne levice budu u drugom krugu predsedničkih izbora. Oboje su praktično protiv ostanka Francuske u Evropskoj uniji. Doduše, Melanson nešto blaže, on bi pregovarao još, pokušao da ostane pod nekim njegovim uslovima, ali ako to ne uspe, onda bi izašao iz Evropske unije", navodi Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije.
Odlazeći francuski predsednik Fransoa Oland poručio je kandidatima koji prete da će napustiti zonu evra i Evropsku uniju da bi "Evropu trebalo sačuvati, a ne žrtvovati".
Pogledaj vesti o: Turska
