Izvor: RTS, 26.Jul.2012, 20:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raspuštena crnogorska skupština
Sa 47 glasova "za" i 27 "protiv", poslanici Skupštine Crne Gore raspustili parlament, što je bio preduslov za raspisivanje vanrednih izbora. Opozicija nije podržala tu odluku, navodeći da nema uslova za demokratske i slobodne izbore. Izbori će, najverovatnije, biti održani početkom oktobra.
Poslanici crnogorskog parlamenta, na predlog vladajuće koalicije, odlučili su da raspuste parlament, što je bio preduslov >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za raspisivanje vanrednih izbora. Vanredni izbori, će se, najverovatnije, održati početkom oktobra.
Crnogorski premijer Igor Lukšić rekao je, na konferenciji za novinare, da je uveren u pobedu vladajuće koalicija na prevremenim izborima, ali je izbegao da se eksplicitno izjasni da li će ponovo biti predsednik vlade Crne Gore.
Lukšić je dodao da razmišlja o novom mandatu na čelu vlade, ali, kako je rekao, takva odluka zavisi od niza okolnosti.
Nije se direktno izjašnjavao ni da li treba istovremeno održati parlamentarne i predsedničke izbore, navodeći da u vladajućoj koaliciji još nisu doneli konačnu odluku o tom pitanju.
Inicijativu o skraćenju mandata Skupštini Crne Gore podržalo je 47 poslanika Demokratske partije socijalista , Socijaldemokratske partije i Bošnjačke stranke, dok je 27 predstavnika opozicije bilo protiv.
Poslanici opozicije su naveli da se ne plaše izbora, ali su glasali protiv odlukeo skraćenju mandata parlamentu, jer smatraju da nema uslova za demokratske i slobodne izbore.
Oni su istakli da je pre donošenja odluke o raspisivanju prevremenih parlamentarnih izbora trebalo obezbediti demokratski ambijent kao osnov za pravednu i poštenu izbornu utakmicu.
Poslanici vladajuće koalicije naveli su da se Crna Gora nalazi pred značajnim obavezama koje proizilaze iz pristupnih pregovora sa Evropskomunijom, zbog čega je potrebno da vlada i Skupština u taj proces udju sa punim četvorogodišnjim mandatom.
Kako su istakli, predstojeće evropske obaveze zahtevaju da izvršna i zakonodavna vlast u Crnoj Gori budu u punom mandatu i kapacitetu.
Kao glavni termini za parlamentarne izbore u crnogorskoj javnosti spominju se 7. i 14. oktobar.
Termin redovnih parlamentarnih izbora je proleće naredne godine.
Konačnu reč o tome kada će održani parlamentarni izbori daće šef države Filip Vujanović, pošto je njegova ustavna nadležnost da odredi termin glasanja, koji se moraju održati u roku od 60 do 100 dana od njihovog raspisivanja.
Vujanović je ranije najavio da će, kada se raspusti Skupština Crne Gore obaviti konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih stranaka o datumu izbora, kako bi se pokušalo doći do termina koji svima odgovara.
DPS je ranije saopštila da je postigla načelan dogovor sa SDP-om o novom koalicionom nastupu na predstojećim parlamentarnim izborima.
Tako će vladajuća koalicija nastaviti politički brak , koji traje već 14 godina.
SNP bojkotuje izbore?
S druge strane, i dalje je otvoreno pitanje opozicionog nastupa na izborima, u jednoj ili više kolona, pošto najjača opoziciona stranka Socijalistička narodna partija još uvek nije donela konačnu odluku o tom pitanju.
Ostale opozicione stranke, Nova srpska demokratija i Pokret za promene preferiraju zajednički nastup i u tom cilju osnovale su Demokratskog fronta, koji predvodi bivši diplomata Miodrag Lekić.
SNP se, za sada, nije izjašnjavala o mogućnostima da se pridruži Demokratskom frontu, već je jedino ocenila da u ovom trenutku ne postoje fer i demokratski uslovi za izbore i poručila da ideja bojkota predstavlja krajnji, ali legitiman korak, ukoliko se ne obezbede uslovi za slobodne izbore.
Predsednik novoformirane Pozitivne Crne Gore Darko Pajović ranije je najavio samostalan nastup te stranke na predstojećim parlamentarnim izborima.
