Izvor: Glas javnosti, 26.Jan.2011, 07:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protiv Mubaraka protestovalo 15.000 ljudi
KAIRO - Na protestima u Kairu se, prema procenama policije, okupilo oko 15.000 ljudi koji su skandirali protiv predsednika Hosnija Mubaraka i pozivali na iskorenjivanje siromaštva.
Demonstranti su pevali državnu himnu i nosili plakate sa osudama Mubaraka i navodima da su parlamentarni izbori održani u decembru 2010. godine pokradeni.
Policija >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << za razbijanje demonstracija, inače poznata po surovima obračunima s građanima, nije se sukobila s njima pred zgradom Vrhovnog suda i omogućila je velikom broju ljudi da probije kordon i pridruži se većoj koloni koja je išla ka centru prestonice.
U Aleksandriji je raspoređen veliki broj policajaca, a na protestima se pojavilo svega 30 ljudi koji su mahali egipatskim zastavama i tražili kraj vladavine Hosnija Mubaraka. U selu Mahdija, koje se nalazi uz granicu s Izraelom, protestovalo je oko 500 ljudi, dok je policiji naređeno da ne napušta stanice.
Ovo su najmasovniji protesti poslednjih godina u Egiptu, a kako napominje agencija AP, policija je pokazala neuobičajenu uzdržanost u onome što je delovalo kao organizovani pokušaj vlasti da ne isprovociraju nemire slične onima u Tunisu.
Organizatori protesta i pristalice opozicije, inspirisani narodnim revoltom u Tunisu, rekli su da će demonstracije u Kairu i Aleksandriji predstavljati "dan revolucije u borbi protiv torture, siromaštva, korupcije i nezaposlenosti". Narod je pozvan da izađe na ulice preko društvenih mreža "Fejsbuk" i "Tviter", i oko 90.000 ljudi je potvrdilo da će učestvovati.
Ministar unutrašnjih poslova Egipta Habib el-Adli najavio je "odlučne mere" protiv haosa.
Protesti u Egiptu počeli su usred rastućeg nezadovoljstva zbog siromaštva i nezaposlenosti, kao i pitanja Mubarakovog naslednika na predsedničkim izborima zakazanim za 2011. godinu. Skoro polovina od oko 80 miliona stanovnika Egipta živi sa dva dolara dnevno ili manje, što je granica siromaštva koju su odredile UN, a loš obrazovni sistem, slaba zdravstvena zaštita i visoka nezaposlenost mnogima su uskratili zadovoljenje i najosnovnijih potreba.
