Izvor: Politika, 03.Nov.2010, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promena odnosa snaga u američkom Kongresu
Birači okrenuli leđa Obaminim demokratama: većinu u Predstavničkom domu preuzeli republikanci, predsednikovoj partiji tanka premoć u Senatu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Kongresni izbori doneli su očekivan rezultat: birači su okrenuli leđa Obaminim demokratama i ubedljivo im preoteli većinu u donjem, Predstavničkom, domu Kongresa, izjašnjavajući se više protiv partije na vlasti nego što su se opredeljivali za njenu alternativu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Republikanska većina u Predstavničkom domu biće ubedljivija od one koju su u poslednje dve godine, od izbora 2008, imale demokrate. Prema dosadašnjim rezultatima, „crveni” su (konzervativci) „plavima” (liberali) preoteli blizu 60 mesta. Odnos snaga je sada 239 prema 185 u korist republikanaca (uz jedan broj mesta gde rezultati još nisu proglašeni), kojima je za prostu većinu bila dovoljan broj od 218 mesta.
Jučerašnji dan ipak nije doneo „savršenu oluju” Obaminim protivnicima: demokrate su zadržale većinu u Senatu, istina znatno umanjenu. Umesto 59:41 kao dosad, odnos snaga u stočlanom gornjem kongresnom domu, u koji svaka federalna država šalje po dva predstavnika, sada je 51:46, uz tri trke koje još nisu odlučene.
Ishod izbora je, smatra većina ovdašnjih analitičara, novi dokaz da je Amerika duboko podeljena oko dijagnoze problema svoje sadašnjosti i načina na koje treba da ih rešava u budućnosti.
Glavni razlog nezadovoljstva birača bilo je stanje ekonomije, pre svega visoka stopa nezaposlenosti (oko 10 odsto), ali i veoma spor oporavak posle krize koja je zvanično završena još prošle godine. Prvi put posle mnogo decenija, još od „Velike depresije” iz tridesetih godina prošlog veka, američka srednja klasa ima egzistencijalne strepnje: da li će zadržati posao, da li će moći da otplaćuje kredite, da školuje decu...
Predsedniku Obami, koji je pre dve godine izabran kao stegonoša promena, nije se poverovalo da je uradio sve što je u okolnostima republikanske opstrukcije bilo moguće, niti su uvažavane njegove poruke da bi bez mera koje je dosad donela njegova administracija bilo mnogo gore.
Iako mnogi istaknuti republikanci od posleizborne noći, kada su počeli da pristižu prvi rezultati, egzaltirano govore o trijumfu, i u njihovim redovima ima glasova razuma koji govore da ih birači u stvari nisu prigrlili, nego im samo „dali novu šansu”.
Novi raspored snaga u Vašingtonu donosi pre svega strahovanja od nove „paralize vlasti”: da će, koristeći svoju premoć u Predstavničkom domu, republikanci nastojati da blokiraju sve zakonodavne inicijative predsednika Obame.
To je već viđen scenario: slično se dogodilo posle republikanskog trijumfa na kongresnim izborima 1994, takođe na polovini prvog mandata demokrate Bila Klintona, što je za ishod imalo da je on uspeo da se politički oporavi i pobedi i na izborima 2006.
To praktično znači da će kampanja za predsedničke izbore 2012. početi praktično odmah, pri čemu će Obama morati da pronađe pravu meru između suprotstavljanja i saradnje sa republikancima.
Pred istom dilemom će istovremeno biti i njegovi protivnici, iako se čuju upozorenja da će, bez obzira na političku cenu, republikanci prvenstveno nastojati da Obamu spreče u osvajanju drugog četvorogodišnjeg mandata.
Novi kongresmeni na dužnost stupaju u januaru, i već se najavljuje da će među njihovim prvim merama biti kresanje budžeta federalnih agencija za oko 100 milijardi dolara, kao i poništavanje Obamine zdravstvene reforme.
Ličnost koja će ubuduće biti glavni Obamin politički protivnik – ili partner – jeste budući republikanski predsedavajući (spiker) Predstavničkog doma Džon Bener, jedan od miljenika „Pokreta čajanke”, novog ultrakonzervativnog okupljanja, koji pre dve godine nije ni postojao, a čiji su mnogi predstavnici trijumfovali na ovim izborima, mada su neki i pretrpeli teške poraze.
Bener nije politički novajlija, već političar sa 20-godišnjim iskustvom u Kongresu.
Kako god bilo, Obamina „revolucija” ostaje bez pogonskog goriva. „Apostol promena postao je njihova meta”, sažeo je to u svom posleizbornom uvodniku „Njujork tajms”.
Milan Mišić
----------------------------------------
Četiri milijarde
Vašington – Prema podacima ovdašnjeg Centra za odgovornu politiku, ovi „međuizbori” bili su najskuplji u američkoj istoriji: kandidati su za kampanje potrošili oko četiri milijarde dolara. To su bili prilozi korporacija i raznih interesnih grupa, među kojima su bile najzapaženije velike donacije Američke privredne komore, najvećeg biznis lobija, kao i Ruperta Mardoka, vlasnika „Foks” TV mreže (i „Volstrit džornala”), koja se sasvim stavila u službu republikanaca.
M. M.
--------------------------------
Nada za Obamu
Vašington – Na strani predsednika Obame su istorijske analogije: dva njegova poznata prethodnika Ronald Regan i Bil Klinton su u istim fazama svog prvog mandata gubili kontrolu nad Kongresom, što ih nije sprečilo da dve godine potom na predsedničkim izborima pobede sa udobnom većinom. Mnogi, međutim, tvrde da su istorijski kontekst i problemi sa kojima se suočava Amerika danas bitno drugačiji i da u ovom slučaju istorija može da bude samo učiteljica, a ni u kom slučaju Obamina dadilja.
M. M.
---------------------------------
Kalifornija odbacila legalizaciju marihuane
Vašington – Birači u Kaliforniji su se u većini izjasnili protiv legalizacije marihuane, što je bio predmet jednog od mnogih referenduma koji su u federalnim državama održani istovremeno kad i kongresni izbori. Protivnici ozakonjenja ove lake droge bili su za oko devet procenata mnogobrojniji od zagovornika.
objavljeno: 04.11.2010.
