Izvor: Danas, 25.Maj.2015, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problem su kratkoročna rešenja
Šta je bilo posle tog razgovora u Vladi?
Ništa. To je već bila tehnička vlada, jer su u maju bili održani izbori, ubrzo je ona otišla.
A kako su banke reagovale na vaše zahteve? Mi smo imali u jednoj velikoj banci razgovor gde nam je njen visoki funkcioner rekao: vi imate samo kapacitete, proizvod i tržište. Ja sam pitao: a šta još treba da imamo.
Vi ste rekli da vam trebaju pare? >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas <<
Naravno. Ali pitanje je šta još ja, kao proizvođač, treba da imam. Ja sam došao kod tebe kao bankara, kod tebe su pare, nisu kod mene, ja imam kapacitet, tržište i program, valjda je interes zajednički. Problem je što se kod nas stalno ide na kratkoročna rešenja.
Zašto banka neće da vam da kredit kad praktično zaista imate sve što jednoj firmi garantuje budućnost?
Zato što bilansi nisu dovoljno dobri. Ne gledaju oni biznis. Gledaju se bilansi tri godine unazad, a ugovori sa kupcima i narudžbine imaju vrlo malo uticaja.
A bilansi nisu bili dobri?
Pa nisu ni mogli da budu. Vi kad investirate zatvorite fabriku na osam meseci, otvorite novu fabriku. Kakav rezultat može da vam bude u toj godini? Nikakav. Tigar pušta u pogon tri nove fabrike, ulazi u sasvim nov segment tržišta, nema tu valorizacije neko vreme, ne u Tigru, nigde.
Banka bi trebalo da gleda i snagu i perspektivu biznisa?
Ali, ne gleda, ili bar tome ne posvećuje pažnju. U suštini, banke su bile orijentisane naprave za kratko vreme što brži obrt i profit za sebe. Znači nisu one mnogo gledale na razvoj privrede, nego da što brže okrenu pare.
A šta su vam govorili tada?
Govorili su: zašto se ne zaustavite, što idete dalje prema tržištu. Opet se vraćamo na to pitanje razumevanja šta je tržište. Ja kažem: tržište ne čeka, svetsko tržište ne čeka. Ako ste neko vreme odsutni onda vas zaborave. Drugo, pojaviće se novi proizvodi, pojaviće se nove stvari, vi ćete morati da krenete u nešto novo i to što ste prethodno uradili nećete moći da valorizujete.
Rekao mi je jedan bankar: zašto ste vi, kad vam se otvorilo tržište, krenuli da se zadužujete, zašto niste stali pa rekli - ne možemo mi tom brzinom da rastemo. Zašto ste hteli da rastete toliko brzo. Zašto niste napravili kapacitete pa stali. Pa čemu bi služili onda ti kapaciteti. Stanete i umrete. Ima jedna anegdota sa samog početka saradnje sa Mišlenom; došao njihov čovek za kvalitet i pita ljude u Tigru: ko vam je direktor? Ljudi se zbunili ne znaju šta da odgovore. A on kaže: tržište vam je direktor.
Tragedija sistema je u tome što kad smo mi uložili pare u kapacitete, u razvoj proizvoda, u razvoj tržišta, i kada su nam trebala sredstva da podignemo obim proizvodnje i da počnemo da vraćamo pare u sistem, mi smo stali.
Koliko je vama u tom trenutku trebalo para za 2013, 2014, ili neki kraći period?
Krajem 2010. mi smo tadašnjem potpredsedniku vlade Božidaru Đeliću, koji je došao u Tigar AD da vidi kakva je situacija, rekli: gospodine potpredsedniče, u ovom trenutku, u decembru 2010, prema našim projekcijama, nama treba 12 miliona evra, devet miliona evra da zamenimo skupe kredite dugoročnim i jeftinijim, i tri miliona evra nam treba dodatnog kapitala za podizanje proizvodnje. Ako novac ne dobijemo sada, za godinu dana će nam biti potrebno možda i 20 miliona.
Šta je odgovorio Đelić?
Đelić je rekao da on uskoro odlazi u Luksemburg, na pregovore o specijalnoj kreditnoj liniji, Apex IV, za preduzeća srednje tržišne kapitalizacije i da će Tigar iz tog izvora dobiti 12 miliona. Tih 12 miliona se nikad nije pojavilo. Tako smo mi bili prinuđeni, želeći da sačuvamo najvrednije što svaka firma ima, tržište, da uzimamo nove kredite.
Nastavlja se
