Izvor: Southeast European Times, 29.Dec.2011, 00:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prevremeni izbori u Grčkoj pomereni za april

Prevremeni izbori u Grčkoj, koji su bili privremeno zakazani za 19. februar, održaće se oko dva meseca kasnije, saopštile su grčke vlasti u utorak.

28/12/2011

(eKatimerini, Euobzerver, Juronjuz, DPA, Sinhua – 28.12.2011; Rojters - 27.12.2011)

Najveće političke stranke u Grčkoj odlučile su da odlože za oko dva meseca prevremene parlamentarne izbore u toj zemlji kako bi se prelaznoj vladi dalo više vremena da obavi ključne reforme, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << javili su mediji u utorak (27. decembra).

Posle ostavke bivšeg premijera Jorgosa Papandreua početkom novembra, stranka levog centra PASOK, konzervativna Nova Demokratija (ND) i desničarska stranka LAOS dogovorile su se da formiraju koalicionu vladu sa tehnokratom Lukasom Papademosom na čelu. Prema tom aranžmanu, trebalo je da budu održani prevremeni izbori, koji su tada provizorno zakazani za 19. februar.

Međutim, ministar finansija iz Socijalističke partije Evangelos Venizelos navodno je izjavio na sastanku PASOK-a u utorak da je politički horizont vlade raščišćen i da će datum izbora biti odložen.

„Izbori će se održati posle Uskrsa, krajem aprila“, prenele su agencije njegovu izjavu pred političkim savetom stranke tokom tog razgovora.

Nova demokratija, stranka koja je prošlog meseca insistirala da se izbori održe u februaru, takođe je u utorak dala do znanja da je spremna da pristane na produženje mandata prelazne vlade. Ta stranka, međutim, želi da izbori budu održani do grčkog pravoslavnog Uskrsa, koji pada 15. aprila iduće godine.

„Bilo kakva promena dogovorenog roka 19. februara zavisiće od razgovora o preuzimanju duga“, rekao je portparol ND Janis Mihelakis u utorak na radio stanici Vima, a prenosi Rojters.

Kako se saznaje, LAOS takođe smatra da bi izbore trebalo održati tako da vlada dobije više vremena da završi svoj zadatak – sklapanje sporazuma sa međunarodnim poveriocima grčke o drugom paketu pomoći toj zemlji od maja 2010. Taj paket pomoći, koji je obezbedila EU, u vrednosti od 130 milijardi evra, smanjio bi ukupan dug Grčke na 120 odsto BDP-a do 2020. godine, u odnosu na 160 odsto BDP-a koliko iznosi danas.

Važan element principijelnog sporazuma lidera 17 zemalja evrozone, postignutog krajem oktobra, jeste tzv. Učešće privatnog sektora (Private Sector Involvement – PSI), po kome bi privatne banke i investitori pristali na otpisivanje 50 odsto svojih grčkih potraživanja. Ono što bi dobili zauzvrat za pristanak na otpisivanje milijardi evra grčkog duga bila bi mešavina gotovine i novih obveznica.

Kako bi obezbedila drugi paket pomoći od međunarodnih kreditora, Atina mora i da sprovede nove strukturne reforme i nove mere štednje povrh onih koje su usvojene prošle godine.

„Zemlja je u užasnom stanju“, rekao je Venizelos, a prenosi AP. „Uslovi u Evropi 2012, koji su skoro kao da je recesija, imaće još veći negativni efekat na grčku ekonomiju.“

Grčkoj je preko potrebna dodatna međunarodna pomoć kako bi izbegla bankrot, što bi dodatno destabilizovao čitavu evrozonu.

Izveštaj koji je objavio dnevnik Katimerini u svom internet izdanju u sredu citirao je nemačkog političara Volfganga Bosbaha, koji je naglasio da Atina mora da ispuni svoje obaveze ako želi da osigura kontinuiranu isplatu pomoći.

„Sve dok bude potpuno nejasno u kom pravcu Grčka ide na političkom planu, ta zemlja ne može da očekuje da joj se stalno isplaćuju milijarde evra pomoći“, rekao je Bosbah, član Demohrišćanske Unije kancelarke Angele Merkel u intervjuu za Bild cajtung.
Pogledaj vesti o: Grčka

Nastavak na Southeast European Times...