Izvor: Danas, 13.Okt.2015, 21:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregrejan lonac
Slabi su izgledi da će - posle najstrašnijeg terorističkog pogroma, koji Ataturkova Turska pamti, za koji su prvoosumnjičeni uskoci islamskog kalifata - pregrejan domaći politički lonac ohladiti parlamentarni izbori prvog novembra, drugi u ovoj godini. Ustaljeno je verovanje da ovako krvavi pir i žalost za nedužnim ljudima ujedinjuju javnost i prati zajedništvo u žalosti, čak i među zavađenim političarima. U Turskoj, uz >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << šok čitavog društva, ipak nije bilo baš tako. Zločin je na političkoj areni dolio ulje na vatru pošto u junu nije obavljen završni račun. Nasilje, stotinak mrtvih i bar dvostruko više ranjenih na građanskom zboru (sindikati radnika, državnih službenika, udruženja advokata, lekara, inženjera i arhitekata) pred železničkom stanicom u Ankari vodi daljem visokom političkom naboju i varničenju.
Za Turke je, koji glasaju protiv Erdogana, sve što se dešava, uključujući i obnovu rata sa Kurdima i upetljanost u Siriju, stara priča. Po njima, predsednik (sada države) gura zemlju u nestabilnost, dok grčevito drži vlast. Suprotno je uverenje njegovih pristalica - jedino snažna ruka može da sačuva Tursku od haosa, koji se širi regionom, a to je samo Erdogan. Dobro upućeni komentatori strahuju da i posle "zemlja ne ostane u političkom vakumu, ako se ne napravi neka vrsta pogodbe".
Merenja raspoloženja većinom pokazuju da će rezultat biti sličan junskom nepresečenom čvoru, bez dovoljno ubedljivog pobednika.
Erdogan je prošle godine na predsedničkim izborima sebe taktički izdigao na dužnost šefa države bez naročitih ovlašćenje, pošto je od 2003. bio premijer, u strateškoj nameri da potom promenom ustava - za šta je AK partiji neophodna dvotrećinska većina u parlamentu - sebe postavi za svemoćnog sultana republike. Nije uspeo. Partija, koju je osnovao pre više od decenije i koja je osvojila najviše mandata i ovog puta, ali sada ne dovoljno za dobitnu kombinaciju. Matematički pobednik junskih skupštinskih izbora je zapravo izgubio igru. Pravi dobitnik je prokurdska Narodna demokratska stranka (HDP), koja je sa 13 procenata glasova i osamdeset mesta ušla u parlament. Turska politička scena se menja. Iz ringa već dovoljno dugo su isključeni generalski prevrati, koje je u ranom pohodu odstranila upravo ofanziva umerenog islama - vremenom narastajućeg - obrasca vladanja. Sada se javljaju drugačiji zakoniti protivnici, za koje je Erdogan računao da su u izbornoj utakmici nedorasli. Preračunao se i pribegava drugačijem vojevanju.
Na drugoj strani političke barikade, posebno ljutiti kritičari vlade, do prvonovembarskih izbora privremene, u rukama Ahmeta Davatoglua, čiji je patron Redžep Taip Erdogan, bacaju rukavicu. Veruju, pa i javno optužuju da vlast kao žrtvenog jarca upotrebljava islamsku državu - koristeći masakr koji je, kako dosad tragovi upućuju, počinila - a da su domaći mračni elementi pravi krivci za bombe, ne bi li se "pravom zaštitniku nacije" pribavila podrška uoči izbora. Dnevnik Hurijet je, recimo, zabeležio izjavu novinskog ombudsmana Faruka Bildiričija, "koji se našao blizu mesta eksplozije ispred železničke stanice u Ankari, gde je - kako je ispričao - video samo nekoliko saobraćajnih policajaca, dok su se okupljali učesnici mitinga". Lider prokurdske HDP Selahatin Demirtaš je čak u vatrenoj izjavi rekao da je država napala svoj narod i da Turci treba da prime međunarodno saučešće, a ne predsednik Erdogan. Advokati u sudnici, uz zastupanje klijenata, kao svoj izazov su uzvikivali da će "ubica Erdogan platiti račun" - prenele su revnosne agencije.
Redžep Taip Erdogan i AKP se, svakako poznatim receptom, pripremaju za "popravnu" izbornu rundu, posle neuspelih napora da se stvori koaliciona vlada od rezultata junskih izbora.
"Opšte je verovanje da obnova i eskalacija rata protiv Kurda cilja da se raspale nacionalistička osećanja i Narodnoj demokratskoj stranci podseku krila u novoj podeli glasova", zaključuje Ekonomist. Solidarno bombardovanje islamske države u Siriji prošlih nedelja, uostalom, više pogađa tamošnje položaje Kurda, koji su - čini se - na zemaljskom terenu najuspešniji u borbi sa kalifatom, za šta uživaju i američku pomoć. U obnovljenim sukobima u samoj Turskoj, zvanično se iznosi da su od jula "kurdski pobunjenici ubili više od stotinu vojnika i policajaca". U predizbornoj kampanji vlasti, kad se osuđuje terorizam na istu listu stavljaju i islamsku državu i kurdski borbeni pokret, kao podjednake pretnje i - naravno - ne propušta se naglasak na "partnerstvu" političkih zaštitnika i naoružanih Kurda.
Lavirint je sve manje samo turski, u kome saveznici i protivnici, domaći i strani, tragaju za Arijadninim koncem.
.jpg)
