Izvor: RTS, 31.Dec.2008, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (31. 12. 2008.)
Politika: Ima para za podršku privredi; Novosti: Izbori su krajnje rešenje; Blic: Ponoš i Šutanovac šest sati na raportu kod Tadića; Pres: SRS tražio 2.000.000 €!
Poslednje ovogodišnje izdanje beogradskih novina objavljuje da ima para za podršku privredi, da su izbori u Srbiji krajnje rešenje, šta se dešavalo na sastanku Tadića, Šutanovca i Ponoša, priče iza skupštinskih kulisa, ...
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Mirko Cvetković: Ima para za podršku privredi
Ko se šalio s premijerom Mirkom Cvetkovićem kao Deda Mrazom, grdno se prevario. Premijer u novu godinu ulazi s odlučnim stavom da istraje u zatezanju kaiša i obuzdavanju potrošnje, mada frišak budžet opisuje kao „restriktivno podsticajni". Iako je natezanje oko usvajanja budžeta pretilo da zemlju dovede na korak do privremenog finansiranja, premijer kaže da je neusvajanje državne kase u parlamentu za njega sve vreme bila krajnje neverovatna opcija.
"Budžet je jedna od dve ključne poluge ekonomske politike. Ako toga nema, onda niste u mogućnosti da sprovodite fiskalnu politiku. Zato sam nekoliko puta pisao, ali i lično razgovarao sa poslaničkim grupama i objašnjavao koliko je to važno."
"Niko nije bio zadovoljan. Te večeri kada smo presekli, rekao sam ministrima: „Gospodo, ovo vam je budžet, ostavke primam do 10 sati ujutru". Nije im ostavljena mogućnost neslaganja. Ministri su mogli ili da daju ostavke, ili da prihvate budžet kao takav."
"Ideja budžeta je i da održi podsticajni karakter u jednom delu privrede, pošto smo analizirajući krizu došli do zaključka da će se ona u jednom trenutku, u svojoj zrelijoj fazi, ozbiljno osetiti i u našoj zemlji."
"U budžetu imamo i nestandardni način podsticaja, što znači da će državaobezbediti suverenu garanciju za Narodnu banku Srbije, a ona će iz svojih sredstava, preko finansijskog sektora, ulivati likvidnost u privredu. Smisao suverene garancije jeste u tome da se smanji cena kapitala i velika je verovatnoća da će ona biti prepolovljena i da će kamata na repooperacije sa skoro 18 odsto pasti na devet. Kad se na tih devet odsto doda još tri-četiri, koliko zaračunavaju poslovne banke, dobija se kamata od 12-13 odsto, što je već prihvatljivo za privrednike."
U Socijalno-ekonomskom savetu, koji čine poslodavci, sindikati i vlada, koja je ujedno i poslodavac i kreator ekonomske politike, upravo se rešava Kolektivnog ugovora, rekao je Cvetković za "Politiku" i dodao:
"Zalažemo se da se prihvati srednje rešenje i da se primena odloži za godinu dana, dok ne prođe kriza. Ukoliko ne budemo uspeli u to da ubedimo sindikate, povući ćemo potpis države, u skladu sa zahtevom poslodavaca. Odlaganje primene je jedino rešenje. Nisam spreman da zarad trenutnog socijalnog mira ili opstanka vlade žrtvujem privredu i budućnost zemlje."
Izbori su krajnje rešenje
Srbiji su u ovom trenutku najmanje potrebni izbori. Hteo bih da svi građani i svi politički akteri ovo prime sa punom ozbiljnošću. Svi koji bi pohrlili ka izborima pokazali bi svoju političku nezrelost i dokazali da brinu o svojim stranačkim i kratkoročnim interesima, a ne o opštem dobru. To kažem i kao predsednik stranke kojoj građani najviše veruju i koja bi nedvosmisleno dobila najviše glasova u svojoj istoriji kada bi izbori bili sada."
Ovu poruku, u predvečerje Nove godine, koja i u Srbiju donosi sve neizvesnosti svetske finansijske krize, građanima, ali i političarima, šalje Boris Tadić, predsednik Srbije.
- Kada bi DS sada želela da učvrsti svoju vlast i učini je neprikosnovenom u naredne četiri godine, bio bi to samo iskaz neodgovornosti. DS je odgovorna partija kojoj je interes države igrađana na prvom mestu. Sada nije vreme za strančarenje, već za veoma odgovorne poteze. Srbija će se suočiti sa velikim iskušenjima svetske ekonomske krize čije posledice još niko ne može da predvidi. Kroz ovo moramo proći zajedno kako bismo očuvali radna mesta ljudi - poručuje predsednik u intervjuu „Novostima".
"Ne vidim da je Vlada u blokadi", kaže predsednik Tadić dodajući da očekuje da sve stranke u njoj nastave da rade. "Vlada je koncipirana da radi četiri godine i hoću da verujem da u nju niko nije ušao da bi iz nje izašao čim nastane teškoća. Ako ne daj bože, neko bude hteo da izađe iz vlade, onda ćemo morati da donesemo mere kako bi ona nastavila da funkcioniše. Izbori su krajnje rešenje. U vreme svetske krize svi imaju odgovornost, pa i parlament, kao najviša institucija i predstavnik volje građana mora da bude disciplinovan i uvažavan. Dakle, moraće da se deblokira."
"Sve dok iznova imamo potvrdu saglasnosti o strateškim ciljevima, nema štete zbog prolaznih razlika. I Vlada će opstati četiri godine i završiti posao. Moja namera je da na kraju mandata Vlade i mog predsedničkog mandata kažemo ljudima: izdržali smo i finansijsku krizu, i velike probleme vezane za proglašenje nelegalne nezavisnosti Kosova. Nastavili smo diplomatsku borbu za očuvanje integriteta i suvereniteta Srbije i preneli problem KiM na pravni teren, na međunarodni sud pravde. I podigli smo ugled zemlje, doveli investicije... Ako tada budemo i u predvorju EU - i ako budemo imali završene saobraćajne koridore i infrastrukturu i povećan životni standard građana - onda svako mora da bude zadovoljan tom politikom. Pa, i ako bude nekog kritičkog suda, biću miran jer su iza nas konkretna dela, a ne spisak lepih želja."
Ponoš i Šutanovac šest sati na raportu kod Tadića
Sednica, kojoj su se odazvali svi članovi saveta, predsednik i premijer Srbije, ministri pravde, odbrane i policije, načelnik Generalštaba, direktor Bezbednosno-informativne agencije i šefovi Vojno-bezbednosne agencije i Vojne obaveštajne agencije, započela je u 14 , a završena sinoć u 20 časova. U dugoj diskusiji koja je vođena, kako nezvanično saznajemo u sedištu BIA, ministar odbrane Šutanovac prezentovao je dva izveštaja: prvi o sukobu dve koncepcije i drugi o rezultatima rada sa posebnim osvrtom na optužbe načelnika Generalštaba. S druge strane, general Ponoš dokumentovao je tvrdnje, između ostalog, i da ne postoji politika odbrane zemlje koje je prethodno izneo u medijima.
Predsednik Srbije Boris Tadić i ujedno i vrhovni komandant izjavio je ranije da i jedan i drugi akter snose deo odgovornosti za iznošenje unutrašnjih problema sistema odbrane u javnost. Premijer Mirko Cvetković prvi se oglasio u javnosti nakon izbijanja verbalnog sukoba, sa tvrdnjom da bez obzira na iznete različite stavove odbrana zemlje nije ni na koji način ugrožena. Juče, pred sednicu Saveta, jedan od njegovih članova, ministar policije Ivica Dačić izjavio je za B92 da su i Vojska i policija institucije koje i dalje imaju veliki ugled u javnosti i da, bez obzira na razne polemike koje su se dešavale, njihov ugled nije narušen.
Da u sistemu odbrane nije sve kako treba demonstrirao je general Ponoš svojim izostankom na novogodišnjem koktelu Ministarstva odbrane. Izabrao je drastičan način da iskaže svoje nezadovoljstvo funkcionisanjem u sistemu odbrane, što je potvrdio u intervjuima listovima „Alo" i „Politika".
Ponoš je naveo da mu je to bilo „jedino preostalo oružje da ukaže na propuste u funkcionisanju sistema odbrane". Ponoš je tada otkrio da je pre tog čina prestao da odlazi na kolegijume ministra jer tamo nije dobijao odgovore na probleme koje je isticao, a da je činjenica da su reforme stale i da je Vojska došla do limita svojih mogućnosti da bi nastavila reforme.
On je tvrdio da je Vojska uradila svoj deo posla, a da je preostali posao Ministarstva odbrane neodrađen. Ukazao je na to da je izostala modernizacija, ulaganje u opremu, profesionalizacija i socijalna reforma. Apostrofirao je da je za godinu dana malo urađeno na tim poljima. Ponoš je neprekidno ponavljao da su neophodni zakonski okviri za funkcionisanje Vojske, a pre svega ključni dokumenti strategija nacionalne bezbednosti i strategija odbrane.
„Zakoni su doneti jer je to bio uslov za predsedničke izbore, a strategije nisu donete i normativno samo zaglavljeni i jedina smo vojska koja nema ključna dokumenta".
Ponoš je naveo da su mnogi tenderi rušeni, a da nisu ponovo raspisani na vreme. „To je vrlo interesantno", zaključio je Ponoš i predložio da se i funkcionisanje MO podvrgne revizorskoj kontroli.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac nije se pojavljivao u medijima od izbijanja sukoba, ali je neposredno pre toga govorio o postignutim rezultatima, o tome šta je sve nabavljeno za Vojsku, o 1.200 stanova za pripadnike VS, 30 odsto povećanje plate, 98 odsto odziva na služenje vojnog roka...
On je zatražio sastanak sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i ujedno i vrhovnim komandantom Vojske Srbije. Ovaj zahtev je odbijen. Tadićev put u Moskvu iskorišćen je kao obrazloženje. Izvori „Blica" tvrde da je zapravo Tadić pokušao da iskoristi Ponoševo nezadovoljstvo za disciplinovanje ministra odbrane i svog najjačeg stranačkog partnera.
Stvar je pokušao da izgladi premijer Mirko Cvetković u vreme Tadićevog odsustva. Izjavom da ne očekuje personalne smene faktički je stao na stranu Ponoša. S druge strane, Vlada je podržala Šutanovca istog dana kada je održan i sastanak skupštinskog Odbora za bezbednost, gde je Ponoš još jednom obrazložio svoje stavove. Tada je rekao i da MO nije sveta krava koju niko ne sme da kontroliše. Ministar odbrane nije se pojavio na tom sastanku.
SRS tražio 2.000.000 €!
Srpska radikalna stranka tražila je od vladajuće koalicije čak dva miliona evra da povuče sve amandmane i omogući usvajanje budžeta za 2009. godinu, kaže za Pres predsednik SNS-a Tomislav Nikolić! On kaže da su „šešeljevci" najverovatnije i dobili milione evra!
Lider naprednjaka kaže za Pres da novac nije bio jedini uslov radikala i da je tu bilo još nekoliko zahteva.
- Dragan Todorović je tražio i da opština Zemun ne ide pod prinudnu upravu, da ne bude izbora, već da vlast tamo ostane radikalima. Zahtevao je i da ja više ne budem na čelu Administrativnog odbora i da Jorgovanka Tabaković ne bude više predsednik Odbora za finansije, kao i da mandati tri poslanika koji su nedavno iz SRS-a prešli u SNS budu njima vraćeni. To su tražili, a šta su dobili, videćemo uskoro - priča Nikolić.
Prema saznanjima Pressa, glavni pregovarač s radikalima bio je zamenik predsednika DS-a Dušan Petrović, kome je pomagao i jedan od najviših funkcionera SPS-a. Petrović nije bio dostupan novinarima Pressa, a predsednik Izvršnog odbora DS-a Marko Đurišić potvrdio je da je o usvajanju budžeta s radikalima pregovarao Petrović.
- Pregovaralo se sve vreme otkada je krenula rasprava o budžetu i išlo se na to da i mi i radikali budemo zadovoljni. Ne znam tačno koji su konkretno ustupci dati radikalima, ali znam da je napravljen dogovor da se omogući uspešno funkcionisanje Skupštine - kazao je Đurišić.
I predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović kaže za Press da je tačno da se do poslednjeg trenutka pregovaralo sa SRS-om oko usvajanja budžeta, ali ni ona ne zna koja je cena plaćena za kooperativnost radikala.
U skupštinskim kuloarima odmah po usvajanju budžeta prostrujala je vest da je SRS pristao na to ako dobije 300.000 evra!
Šef poslanika SRS-a Dragan Todorović kaže da je pregovarao s vladajućom većinom, ali da ništa od njih nisu dobili!
- Intenzivno razgovaramo otkada nam je Tomislav Nikolić uzeo mandate. I sa Dušanom Petrovićem i sa drugima, ali ni sa kim iz DS-a ništa nismo ugovorili. Ništa nismo dobili! Odustali smo od amandmana samo zato što je cela država bila u cajtnotu - tvrdi Todorović.
Međutim, predsednik Nove Srbije Velimir Ilić veruje da su radikali dobili „mnogo para".
