Izvor: Politika, 17.Avg.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predizborno pisanje ekonomskih programa
Mnoge stranke nude rešenja za drugi talas krize, čak i one koje nemaju svoj ekonomski program, kaže Miodrag Radojević
Drugi talas ekonomske krize, ali i predstojeći izbori, podstakli su opozicione stranke da traže rešenja za bolji život građana, ali i za sopstvenu promociju.
Nova Srbija oglasila se saopštenjem u kome je vladu ocenila kao „dezorijentisanu i bez ikakve ideje”. NS predlaže ulaganje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u proizvodnju hrane, kontrolu i zauzdavanje bankarskih monopola i pogubnog frakcionaškog bankarstva, promenu monetarne politike i uvođenje programiranog kursa, drastično pooštravanje progresivne poreske politike i pomoć u hrani najugroženijem sloju stanovništva. To su jedine moguće mere koje vlada već „sutra” mora da počne da primenjuje – zaključuje NS.
Na primedbu da se stranka oglasila malo kasno, pred izbore, Dubravka Filipovski potpredsednik NS kaže da oni imaju svoj program i mere ekonomskog razvoja od 2005. godine, a da u kampanju ulaze sa rezultatima koje su postigli u Ministarstvu za kapitalne investicije i infrastrukturu. „Izgrađeno je 65 kilometara autoputa i popravljeno ili izgrađeno 4000 kilometara magistralnog puta.”
„U septembru ćemo promovisati antikrizne mere”, kaže Dubravka Filipovski.
Da vlada ne prihvata opozicione predloge tvrdi i Dragan Todorović potpredsednik Srpske radikalne stranke. „Na žalost usvojen je samo jedan naš predlog. Posle otimanja prelaza Jarinja i Brnjak zatražili smo da se zakaže sednica Narodne skupštine i SB. Šestoro naših poslanika dobilo je opomenu, ali sednica je ipak zakazana. Praktično su usvojeni i naši amandmani na Zakon o katastru, koje vlada nije prihvatila već ih je predložila kao svoje.”
„Od 2005. godine kada je Srbija postala država, tražimo dve razvojne banke, strategiju ili plan kako izaći iz ekonomske krize, da se pokrenu proizvodnja i infrastrukturni radovi a da poljoprivreda bude strateška orijentacija zemlje. Tražimo i da se u velikoj meri oslonimo na Rusiju jer jedino poslovi sa njima donose korist”, kaže Todorović.
Rešenjima za prevazilaženje krize pozabavila se DSS čiji je Program usmeren na otvaranje novih radnih mesta, razvoj domaće privrede i rast životnog standarda građana. Od vlade nisu dobili odgovor, ali će i pored toga izaći sa Programom razvoja za Beograd i Vojvodinu, najverovatnije u septembru.
LDP je predložio mere u vreme prvog talasa krize, i neke ideje su naknadno prihvaćene. Sada je stranka organizovala konferenciju za novinare, na kojoj je ekonomista Vladimir Kravčuk, novi član Izvršnog odbora, rekao da je za pohvalu da se vlada sprema za odbranu od krize i da sastanak koji je održala uliva poverenje. On je primetio da vlada nije predložila nijednu konkretnu meru, i da je teško sada davati sugestije na mere koje nisu donete.
Kravčuk je objasnio da bi Srbija trebalo da se okrene ozbiljnim strukturalnim promenama, pre svega u oblasti infrastrukture, poljoprivrede i energetike. „Ne možemo se stalno vaditi na ekonomsku krizu. Kada je zemlja u velikim problemima, od velikog budžetskog deficita pa nadalje, promene su neophodne, a teško da će aktuelna vlada to moći da uradi budući da su izbori na pragu.”
Miodrag Radojević istraživač saradnik Instituta za političke studije kaže da je interesantno da neke opozicione stranke sada nude programe za izlazak iz krize, a da nemaju svoj ekonomski program. „Može se primetiti da ekonomske teme dolaze u prvi plan i da će biti u žiži izbora. Drugom talasu ekonomske krize moraćemo ozbiljnije da pristupimo jer smo prvi potcenili.”
Radojević kaže da vlada ima strategiju za ekonomski razvoj, ali da se u poslednjoj godini mandata ne preduzimaju novi koraci ni u ekonomskim ni u strukturnim reformama. „Ova vlada kao ni prethodne dve-tri ne može se nazvati reformskom. Ona je imala objektivne teškoće kao što su ekonomska kriza, Hag, EU… ali i subjektivne jer se plašila negativnih posledica reformi koje bi ugrozile monopolske pozicije.”
Na početku mandata ove vlade nije bilo ovakve „najezde” ekonomskih programa, ali bez obzira na njihov broj postavlja se pitanje da li je logično da vlada prihvata opozicione programe kada ima svoj ekonomski program. Ipak vlast nerado usvaja opozicione predloge čak i kada su dobri. „Svakako postoji surevnjivost, a to govori i o nivou političke kulture kod nas, ali i o kompleksnom odnosu opozicije i vlasti”, kaže Radojević.
Ivana Anojčić
objavljeno: 18.08.2011.
