Izvor: RTS, 29.Avg.2011, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Pred)izborna depolitizacija
Konkursi za direktore u 90 odsto javnih preduzeća biće raspisani posle izbora, kada budu isticali mandati sadašnjim rukovodstvima, najavljuju iz Vlade. Analitičari smatraju da se javna preduzeća tretiraju kao postizborni plen.
Iako je Vlada Srbije pre skoro dva meseca odlučila da se direktori javnih preduzeća ubuduće biraju na konkursu, to se još nije desilo.
Iz Vlade najavljuju da će konkursi u 90 odsto preduzeća biti raspisani posle izbora, kada budu isticali >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << mandati sadašnjim rukovodstvima.
U međuvremenu, otvorena je polemika o tome treba li ukinuti upravne odbore u javnim preduzećima. Pitanje je, međutim, da li bi to rešilo problem zloupotreba tih preduzeća u političke svrhe ili je rešenje, kako tvrde pojedini ekonomisti, u još radikalnijim potezima.
Javna preduzeća tretiraju se kao postizborni plen, smatra većina analitičara. Milan Ćulibrk, tako, pita ko je sprečavao ovu, i sve prethodne, Vlade da u upravne odbore tih preduzeća postavljaju profesionalce.
"Imali smo u upravnim odborima NIS-a i EPS-a ljude koji pojma nisu imali koja je osnovna delatnost tih preduzeća. To je do sada bilo kao da date kozi da da čuva kupus. Partije su postavljale direktore i članove upravnih odbora da ih kontrolišu", kaže Ćulibrk.
Ukidanjem upravnih odbora, koji bi bili zamenjeni timom direktora i nadzornim odborima, promenila bi se samo forma, dok bi suština ostala ista, kaže Ćulibrk. On smatra da država nikada nije bila dobar vlasnik i da je jedino rešenje privatizacija većine tih preduzeća.
"Najbolji primer je NIS, koji je, kada je bio državo preduzeće bio gubitaš, a u prvoj godini nakon privatizacije ostvario je dobitak. Vrlo jednostavno, presečeni su svi kanali preko kojih se prelivao novac iz državnog preduzeća u privatne džepove", kaže Ćulibrk.
Zakonska odgovornost upravnih odbora
Ekonomiski novinar Ruža Ćirković, međutim, kaže da država treba da zadrži vlasništvo posebno kod tzv. prirodnih monopola. Za nju nije sporno ni da partije postavljaju članove upravnih odbora.
"Država koja loše upravlja preduzećam loše upravlja državom i to je principijelna slabost koju treba lečiti", kaže Ćirkovićeva.
Ona smatra da zakonom treba utvrditi odgovornost upravnih odbora koju upravljaju javnom svojinom, a da direktori treba da se biraju na konkursu.
Analitičari podsećaju da u Srbiji niko još nije odgovarao pošto je upropastio neko javno preduzeće.
U prilog tezi da je reforma javnog sektora neophodna, ekonimisti uglavnom iznose podatak da od 590 javnih preduzeća u Srbiji čak 570 posluje sa gubicima koji ukupno iznose nekoliko milijardi evra godišnje.
Problem je, kažu, što se političari departizacije javnih preduzeća sete samo uoči izbora dok je nakon izbora izneneda zaboravljaju.
Pogledaj vesti o: Izbori
