Izvor: Politika, 08.Dec.2012, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Portret bez rama: Salji Beriša
Flertovanje s nacionalizmom
Kada je premijer Albanije Salji Beriša na nedavnoj euforičnoj proslavi 100. godišnjice albanske države u Skoplju veličao albanski nacionalizam, niko nije bio iznenađen. Premijerove izjave su u potpunosti bile na tragu njegove dosadašnje politike koja uporište nalazi u izraženoj nacionalnoj svesti sunarodnika, a kada se ima u vidu da se u Albaniji dogodine održavaju parlamentarni izbori, takve reči onda imaju i pragmatično značenje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Priča o životu Saljija Beriše (1944), koji je prešao put od nepoznatog apartčika i priznatog lekara do predsednika, opozicionog lidera i sada premijera Albanije, ima jednu konstantu – uvek je uspevao da ispliva, čak i u okolnostima kada je to izgledalo nemoguće. U borbi za mesto pod političkim suncem često je posezao za omiljenim populističkim metodom, otvoreno flertujući s nacionalizmom.
Put ka nacionalnom buđenju kod Beriše je išao po već mnogo puta viđenoj transferzali na ovim prostorima, s početkom u članstvu Komunističke partije. Istina, u biografiji albanskog premijera postoji i jedan period gde je viđen kao nosilac reformi i miljenik Zapada, ali ta slika je vrlo brzo izbledela. „Njujork tajms” još 1996. ukazuje na pretvaranje „albanskog reformatora” u autokratu.
Mladi, ambiciozni Salji Beriša veoma rano počinje da gradi političku paralelno sa univerzitetskom karijerom. Na Medicinskom fakultetu u Tirani zauzima položaja sekretara Komiteta Komunističke partije Albanije, ali vremenom katedru sve više zamenjuje aktivnim političkim angažmanom.
Krajem 1990. učestvuje u studentskim demonstracijama, tražeći uspostavljanje višestranačja u Albaniji i pozicionira se kao lider novoosnovane Demokratske partije. Posle pada komunizma izabran je za predsednika 1992. i na tom polažaju ostaje do 1997. kada dolazi do kolapsa sistema piramidalne štednje. Bez novca u bankama je tada ostalo oko dve trećine albanskih štediša, a nezadovoljstvo se uz ogromno nasilje izlilo na ulice. Obaveštajna agencija „Stratfor” navodio da je tokom nereda 1997. velika količina oružja iz albanske vojske prešla u ruke organizovanih kriminalnih grupa koje su dalje prosledile to oružje na otvoreno tržište za izvoz ili direktno albanskoj separatističkoj Oslobodilačkoj vojsci Kosova (OVK). „Zapravo su nemiri 1997. godine bili faktor koji je pomogao OVK da se dovoljno naoruža da počne operacije protiv srpske policije u pokrajini, što je na kraju dovelo do NATO intervencije protiv Beograda 1999. i jednostrane deklaracije nezavisnosti Kosova 2008. godine”, piše „Stratfor”.
Pad s vlasti 1997. za Berišu znači odlazak u opoziciju gde konsoliduje snage, ponovo igrajući na proverenu kartu bujajućeg nacionalizma. Od albansko-srpskog konflikta na Kosovu 1999. imao je ličnu političku korist jer je uveličavao njegov značaj i skretao pažnju naroda od svoje neuspele ekonomske politike.
Premda su ga mnogi već bili otpisali kao političkog mrtvaca, na talasu nacionalizma osvaja vlast 2005. na kojoj se uspešno održava do danas.
Dragan Vukotić
objavljeno: 09.12.2012
Pogledaj vesti o: Izbori
