Izvor: B92, 05.Jun.2011, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poljoprivreda razočarana u stranke
Beograd -- Političke stranke one na vlasti ali i one u opoziciji glasno su ovih dana reagovale na proteste poljoprivrednika, iako su ih godinama potpuno zapostavljali.
Pitanja su međutim: Kada su se poslednji put političke stranke ovoliko uzbunile zbog nekog pitanja koje muči selo i seljake? I da li bi sada baš sve našle za shodno da nešto kažu povodom protesta paora u Vojvodini da izbori nisu na vidiku?
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Bivša ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković, sada konsultant kuće SEEDEV (South East Europe development), ističe da u strankama ne postoje timovi koji se na analitički način bave ovom temom.
„Ne postoje ljudi koji poseduju podatke i koji imaju programe koji nisu politički, koji su suštinski i koji bi promenili stanje u poljoprivredi i na selu”, ukazuje ona.
Možda se razlozi ovakvog odnosa partija prema pitanjima sela mogu razumeti i ako se uzme u obzir prilično uvreženo mišljenje da se ovde stranke „najglasnije” bave uglavnom onim temama koje će im doneti glasove. Možda računaju da pričom o problemima sela i seljaka neće dobiti mnogo više glasova seljaka nego što inače dobijaju (pogotovo kad vide kako na izborima prolaze tzv. seljačke stranke), pa onda neće ni da se „zamajavaju” time u periodu između dva izborna ciklusa?
„Ja verujem da je tako, pošto su poljoprivrednici više puta razočarani. Mnogo je poljoprivrednika, na primer, glasalo i za demokratske promene i za stranke koje su sada na vlasti, ali opet je usledilo njihovo razočaranje. To je populacija koja više i ne veruje da im neko može doneti promenu. Više veruju u sebe i u ono što mogu sami da urade”, kaže Ivana Dulić-Marković dodajući da poljoprivrednici jednostavno odustaju od politike.
Na isto pitanje sociolog dr Đura Stevanović, profesor Beogradskog univerziteta i direktor Zavoda za proučavanje sela, odgovara da je sve manje stanovnika na selu i stranke sve manje računaju na te glasove. Prema analizama Zavoda za proučavanje sela u narednih dvadesetak godina oko 700 sela će nestati sa mape Srbije, pošto u njima više neće biti stanovnika.
Dr Stevanović ističe da nijedna stranka nema odgovarajuću politiku kada je reč o selu i objašnjava da je to verovatno posledica odnosa ukupnog društva prema selu – kao prema nečemu što je drugorazredno, primitivno.
„To je duboko ukorenjeno, decenijama je rađeno da se ti stereotipi sve više razvijaju, počev od školskog sistema, pa nadalje. A selo je iz temelja promenjeno, nije više ono što je bilo. Selo je dobrim delo savremeno, ali i dalje vlada neka podozrivost i prema poljoprivrednom radu i prema selu”, ukazuje dr Stevanović dodajući da Srbija nema ni nacionalnu strategiju razvoja seoskih oblasti.
Potvrđujući da bi ova slika mogla da se unekoliko promeni ako bi se i političke partije više bavile selom, on ukazuje da to ipak nije stranačko nego nacionalno pitanje. „Opstanak i razvoj sela su od nacionalnog značaja, to je pitanje za društvo, za državu, nezavisno od toga koja je stranka trenutno na vlasti. Ali to nije pitanje trenutka nego višedecenijsko pitanje. Godinama je vođena potcenjivačka politika prema selu i društveni ugled seljaka je na dnu lestvice, iako seljak hrani ’i cara i mrava’”, ističe dr Stevanović.
