Izvor: Blic, 23.Maj.2009, 14:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Počeli izbori za nemačkog predsednika

U Berlinu je danas počela sednica Savezne skupštine, ustavnog organa države sastavljenog od poslanika Bundestaga, donjeg doma parlamenta i predstavnika pokrajina, na kojoj se bira novi, deseti posleratni nemački predsednik.

Za favorita važi aktuelni šef države Horst Keler iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel.

Ni njegova protivkandidatkinja Gezine Švan, iz Socijaldemokratske partije (SPD) nije, međutim, bez šansi, pa bi mogla da postane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prva žena predsednik u nemačkoj istoriji, istakli su analitičari.

U trci za mesto šefa nemačke države, pored Kelera i Švanove, učestvuju i glumac Peter Zodan, predstavnik ''Levice'', stranke nastale od bivše istočnonemačke komunističke partije, čiju kandidatiru skoro niko ni ne pominje, kao ni Franka Renike iz bloka ekstremne desnice - iz Nacionaldemokratske partije i Nemačke narodne unije.

Odmah na početku sednice Savezne skupštine, koju je otvorio predsednik donjeg doma parlamenta - Bundestaga, Norbert Lamert počeo je prvi krug glasanja za predsednika Nemačke, prozivanjem delegata, koji glas daju u kabinama za glasanje.

''Računica'' kaže da bi Keler danas, u prvom krugu, mogao dobiti samo glas više od apsolutne većine od 613 glasova i tako pobediti. Savezna skupština u ovom sazivu broji 1.224 delegata.

Nemački ustav, usvojen na današnji dan pre tačno 60. godina u Bonu, koji su Nemcima ''skrojile'' sile pobednice u Drugom svetskom ratu, omogućava da se predsednik može birati iz tri pokušaja - u prvom i drugom je za izbor potrebna apsolutna, a u trećem relativna većina.

Ukoliko se u prvog krugu ne izglasa nemački predsednik, onda bi ubrzo mogao da počne i drugi krug glasanja, javljaju mediji.

Po Ustavu, Nemačka ne bira direktno ni kancelara niti predsednika, a kada bi mogla, danas bi - sudeći prema anketama - najmanje 60 odsto Nemaca bi dalo glas upravo Keleru, čijim su radom mnogi Nemci veoma zadovoljni.

Savezni predsednik, po Ustavu, mora biti Nemac sa pravom glasa i stariji od 40 godina.

On ima pravo na najviše dva mandata po pet godina, nema vrhovnu komandu nad oružanim snagama i protokolarno stoji na čelu zemlje, kao ustavni organ koji predstavlja državu ''kod kuće'' i u inostranstvu.

Ako je suditi po izjavama političara iz redova demohrišćanskog bloka i liberala, Keler bi danas popodne mogao da još u prvom krugu bude izabran i da i u narednih pet godina vodi tu 83-milionsku naciju.

Političke stranke izbore, iako je reč o predsedniku zemlje, koji više ima protokolarnu, nego formalnu funkciju, smatraju i ''indikatorom'' buduće podele vlasti u Berlinu, odnosno, najavom mogućih pobeda na saveznim parlamentarnim izborima, zakazanim za kraj septembra, na kojima će se, zapravo, odlučivati ko će vladati Nemačkom u naredne četiri godine.

Ukoliko pobedi dosadašnji šef države Keler, onda bi, kako su istakli neki analitičari, demohrišćani i liberali mogli računati na više simpatija birača u septembru.

Ako, pak, Švan pobedi - socijaldemokrate, koje su od vremena Vilija Branta pre tridesetak godina do sada, izgubile skoro polovinu milionskog članstva i i ''Zeleni'', bivšeg šefa diplomatije Joške Fišera, bi moglo da smatraju, kako ocenjuje štampa, da se raspoloženje menja u njihovu korist.
Pogledaj vesti o: Izbori

Nastavak na Blic...