Izvor: B92, Fonet, 08.Jun.2009, 14:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pobeda desnice na izborima u EU

Brisel, Beograd -- Konzervativne partije su u skoro svim državama članicama Evropske unije pobedile na izborima za Evropski parlament.

Poslanička Evropska narodna partija, koja okuplja partije desnog centra, osvojila je podršku dve petine birača, dok su glavni rivali iz grupe Partije evropskih socijalista izgubili oko dva odsto svojih birača. Evropski izbori izazvali su slabo zanimanje birača - tri petine njih nije ni došlo do biračkih mesta u svojim zemljama. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<

Nije bilo nikakvo iznenađenje da će odziv birača biti mali, ali je veliki napredak desnice na izborima za Evropski parlament iznenadio većinu političkih elita u državama članicama Evropske unije.

Većinu od 36 odsto mandata u Evropskom parlamentu imaće grupacija evropskih stranaka poznata kao Evropska narodna partija.

Njihovi glavni rivali iz grupe Evropskih socijalista osvojili su 26 odsto mesta u parlamentu.

"Drago mi je što su proevropske partije, među njima i Evropska narodna partija, socijalisti, liberali i zeleni, uspele da ostvare solidnu, jaku većinu. Mi koji smo proevropski nastrojeni ćemo nastaviti da predvodimo Evropu ka sjajnijoj, boljoj budućnosti", kazao je Hans-Gert Petering, dosadašnji predsednik Evropskog parlamenta.

Konzervativci su ojačali u Britaniji i Španiji i potvrdili svoje položaje u Francuskoj, Italiji i Belgiji i Nemačkoj.

"Zasigurno je ovo tužno veče za socijaldemokratiju u Evropi. Naše razočaranje je gorko", utisak je Martina Šulca, vođe socijalista u Evropskom parlamentu.

Najslađe i istinsko iznenađenje desnice bilo je "izranjanje” ekstremno desničarske Partije za slobodu koju predvodi Gert Vilders, u Holandiji na drugo mesto.

U stvari, širom Evropske unije desničari su dobili veću podršku birača nego prošli put.

U Slovačkoj je, recimo, ostala prednost levice, dok je u Grčkoj ona ojačala zbog korupcije u desnici i ekonomskih nevolja.

Odziv birača od svega 43,01 odsto govori, međutim, najviše o evropskim izborima - uprkos krizi i sve većoj ulozi skupštine u Strazburu, evropski birači su, poput onih u Grčkoj, plavu zastavu i žute zvezdice zamenili plavetnilom mora i žutim peskom na plažama.

Iako Evropski parlament donosi dve trećine zakona koji se primenjuje u članicama Unije, slab odziv otvorio je vrata manjim strankama.

"Novi Parlament će nastaviti putem starog, ali je važno da naglasimo da je došlo do fragmentacije i do prolaska većeg broja kandidata ekstremnih desničarskih kandidata u parlament. To će uticati na ukupni imidž parlamenta, jer se i velika pažnja posvećuje tim kandidatima", ocenjuje Sara Hageman, analitičarka Centra za evropske studije.

Birači su, očigledno, pokazali razočaranje vlastima u svojim državama, bile one desno ili levo od političkog centra.

Ipak, slabo interesovanje birača pre svega je opomena Evropskoj uniji da je, po svemu sudeći, potpuno udaljena i otuđena od građana.

Ako se zna da ta institucija upravlja evropskim budžetom od 120 milijardi evra, odobrava članove Evropske komisije i Evropske centralne banke, pitanje je zašto i birači nisu prepoznali njen uticaj na svoj život - od klimatskih promena do tarifa za mobilnu telefoniju.

I što je još važnije, kako to da ne osećaju da i sami glasanjem mogu da utiču na sastav parlamenta čije odluke određuju pravila za život u Evropske uniji.

Parlament, čije sedište je u Strazburu, čija zasedanja se održavaju u Briselu, a čiji sekretarijat jeu Luksemburgu, ima budžet od 1,53 milijarde evra i košta tri evra po Evropljaninu.

Evropski poslanik ima platu od skoro 6.000 evra, a svakog meseca dobija i 4.000 evra na ime troškova.

U Evropskom parlamentu zvanično se govori i piše na 23 jezika, zbog čega trećina zaposlenih radi na prevođenju.

Uticaj izbora na odnose Srbije i EU

Važnost novog saziva Evropskog parlamenta istaknuta je i na prijemu u Nemačkoj ambasadi povodom izbora na kojima prvi put 27 zemalja bira poslanike.

Rezultati izbora za Evropski parlament neće direktno uticati na odnose Evrope i Srbije pošto unutar Unije postoji konsenzus da Srbija treba da joj se pridruži.

Tako je bilo pre izbora, tako će ostati i posle, kaže za B92 Volfram Mas, ambasador Nemačke, zemlje koja će proporcionalno broju stanovnika imati najviše poslanika u Evopskom parlamentu.

"Slaba izlaznost je veliki izazov za političke stranke, na primer za moju zemlju, pošto jasnu poruku koja glasi da ako ne obaveštavate ljude koliko je važan Evropski parlament i ako ne radite dovoljno na uspostavljanju bliske veze između partlamentaraca u Briselu i ljudi koje predstavljaju, glasači će jednostavno pomisliti, ako ne mare za mene zašto bi mene bila briga za njih", rekao je za B92 Volfram Mas, ambasador Nemačke.

Ekonomska kriza, velika nezaposlenost, skandali koji potresaju vlade posebno Velike Britanije i Italije, neupućenost u rad parlamenta, i rastući evroskepticizam znatno su uticali na to da izlaznost na izborima bude mala.

Čak iako je izlaznost slaba, ovi izbori su vrlo značajni, smatra ambasador Portugala Luis de Almeida Sampaijo.

"Evropska unija je nastala korak po korak, od onih malih do krupnih kao što je proširenje. Proširenje unije će se nastaviti i nadamo se da će sledeće obuhvatiti i zapadni Balkan. Nema smisla da Srbija ne postane članica EU i vreme je da se taj proces ubrza. Dodaću i to da je u toku finalizacija procesa koji će dovesti do vizne liberalizacije, a to je od izuzetne važnosti", ocenio je on.

"Besmisleno je što srpski državljani ne mogu slobodno da putuju po Evropi i iskreno se nadamo da će liberalizacija viznog režima, koja je sada samo tehnički proces, da će što je pre moguće omoćiti Srbiji ulazak na belu šengensku listu. To će se najverovatnije dogoditi početkom sledeće godine", najavio je portugalski ambasador.

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić kaže da rezultati izbora pokazuju da je Evropa u krizi, ali da nije zatvorena za proširenje na zapadni Balkan.

Đelić smatra i da je za nas važno da evropski izvestilac za Srbiju bude izabran iz dve najjače grupacije u parlamentu desnice ili socijalista. A nakon izbora novog parlamenta sledi i izbor nove evropske komisije.

"Srbija zaslužuje da izvestilac za nju dolazi iz reda ili najveće grupacije ili one koja dolazi odmah iza nje. Što se tiče kadrovskih odluka na nivou Komisije naravno ni na to nemamo nikakav uticaj", kazao je Đelić

"Samo mogu da kažem da je očigledno da će ovaj jak rezulatat desnice najverovatnije omogućiti da desnica odredi i šefa komisije i zapravo već se očekuje da 18, 19. juna gospodin Baroso dobije političku podršku da ima i drugi mandat", ocenio je potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije.

Evropski parlament je jedina institucija Evropske unije koja se bira na direktnim izborima, a određuje čak dve trećine zakona koji direktno utiču na živote pola miliona Evropljana.

Činjenica da prvi put pratimo izbore za evropski parlament pokazuje veću zainteresovanost, više znanja za dešavanja na evropskoj političkoj sceni ,što pokazuje da su ovi izbori važni i za Srbiju, ocenjuje direktorka Kancelarije za evropske integracije, Milica Delević.

"Ovo je jedan novi politički ciklus koji će dovesti do novog parlamenta, konačno i nove Komisije. Kada se izborni ciklus završi kao i u svakoj nacionalnoj državi pa i Srbiji, kada se formaraju organi izvršne vlasti onda ima vremena da se posveti konkretnim pitanjima među kojima je proces proširenja", kaže ona.

"Osim toga, znaćemo koje su adrese u Evropskoj uniji koje su za nas važne i moći ćemo na njih da usmerimo naše napore", navodi Delevićeva.

Nastavak na B92...

Radio Slobodna Evropa: Evropski parlament - rekordno nizak odziv birača

Press: Desnica pobedila u Evropi

Radio Slobodna Evropa: U parlamentu EU isti odnos snaga, ali i ekstremna desnica

Radio Televizija Vojvodine: Pobeda konzervativaca ne znači konzervativnu politiku proširenja

Press: Berluskoni najuspešniji

Blic: Izbori ne utiču na širenje Unije

NaDlanu.com: Poslednje procene: Evropska narodna stranka osvojila većinu