Izvor: RTS, 12.Jun.2010, 20:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parlevu flamanski?
Belgijanci se spremaju za izbore koji bi mogli odlučiti hoće li i kako Flamanci i Valonci nastaviti da žive zajedno. U predizbornoj kampanji vođen "jezički rat".
Vanredni parlamentarni izbori u Belgiji održavaju se samo dve nedelje pre nego što ta zemlja preuzme šestomesečno predsedavanje Evropskoj uniji. Pad vlade i nova politička kriza izazvani su starim sukobom oko granica izbornih jedinica >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u okolini Brisela i jezičkim sporovima između Belgijanaca koji govore francuski, i onih koji govore flamanski jezik.
Belgijska vlada uverava partnere u Evropi da to neće poremetiti buduće belgijsko predsedništvo Evropske unije, od 1. jula.
U predizbornoj kampanji je vođen pravi "lingvistički rat" između Flamanaca i Valonaca koji pripadaju francuskom jezičkom području. Svi drugi problemi, finansijska kriza koja nije zaobišla ni Belgiju, i politika prema imigrantima, ovog puta bili su potisnuti u drugi plan.
Dok se zemlja priprema za izbore koje većina nije želela, u središtu debate ponovo su jezička i izborna prava frankofonih Belgijanaca koji žive u okolini Brisela.
"Linkebek je malo mesto sa oko 5.000 stanovnika i nalazi se u Flandriji, severnom delu zemlje. Međutim, 84 odsto građana govori francuski", rekao je Damijan Tijeri, predsednik opštine Linkebek.
Slično je u još pet opština na terotoriji Flandrije čiji stanovnici većinom govore francuski i imaju pravo da ga koriste u lokalnoj samoupravi. Flamanske i lokalne vlasti međutim u stalnom su sporu oko tumačenja tog prava.
Jezička granica podelila je Belgiju na Flandriju, Valoniju i - Brisel, u kojem su upotrebi i flamanski i francuski jezik. Dvojezičnost mnogo teže funkcioniše čim se izađe iz glavnog grada, u opštinanma sa tzv. posebnim jezičkim pravima.
Nadležni flamanski ministar odbio je da potvrdi izbor predsednika tih opština jer su izborne papire građanima slali na francuskom.
"Pismo ministra jasno propisuje da u svakom mestu u Flandriji, čak i onom sa posebnim jezičkim pravima, građanin koji želi dokumente na francuskom mora svaki put ponovo da podnese takav zahtev", rekao je Mario Kelen, bivši ministar unutrašnjih poslova Flandrije.
Zanimljivo da je u kontrolu demokratije u zemlji koja je domaćin EU institucija kao izvestilac poslat jedan Srbin.
"To je za nas bilo neverovatno, da se u jednoj staroj demokratiji brani da 80 odsto stanovništva koristi svoj jezik u lokalnoj skupštini, nego da isključivo moraju da koriste flamanski. Na tome je nastao zaplet tako da je Savet Evrope poslao misiju radi utvrđivanja činjenica", rekao je Dobrica Milovanović, član posmatračke misije Saveta Evrope za Belgiju.
Većina Belgijanaca očekuje da će sporovi dve zajednice i ovog puta rešiti na belgijski način - kompromisom, ali sve više njih postavlja pitanje smisla zajedničke države.
