Izvor: NoviMagazin.rs, 25.Maj.2020, 17:16
Pandemija i američki izbori: Referendum o virusu
Zdravstvena kriza zakomplikovala je Trampove izglede da osvoji drugi mandat, što ne znači da je Džo Bajden u novembru sigurni pobednik.
Piše: Milan Mišić
Više od sto dana otkako je na njenom tlu evidentiran prvi slučaj zaraze novim koronavirusom, Amerika je, sa više od milion i po inficiranih i preko 90.000 podleglih, neslavni svetski šampion pandemije. Između ostalog i zato što je najveća svetska sila najpovezanija sa svetom, ali pre svega >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << zbog proste činjenice da je potcenila brzošireću zarazu, a potom nije bila u stanju da primeri sopstvenu odbranu opasnosti.
Najnoviji dnevni izveštaji govore, doduše, da je vrhunac zdravstvene krize i tamo prošao, pa je sada glavna tema “povratak u normalnost”, uz strahovanja da se u tom pogledu previše žuri. Glavni fokus pritom je, razumljivo, okrenut ka središtu vlasti, Beloj kući i njenom stanaru predsedniku Donaldu Trampu.
Na pitanje da li je u ovoj krizi položio liderski ispit, preovlađujući odgovor je negativan. Amerika je ovu krizu dočekala apsolutno nespremna. Trampova početna reakcija bila je poricanje i omalovažavanje opasnosti, između ostalog i zato što je institucionalni mehanizam za suočavanje sa ovom vrstom problema, u sopstvenoj iracionalnoj netrpeljivosti prema svemu što mu je ostavio prethodnik, do temelja demontirao.
Krajnji rezultat je da je Tramp izgubio kontrolu nad događajima, pošto njegov narativ da su za sve krivi drugi, od Kine preko medija do Baraka Obame, ne pada na plodno tlo (osim u glavama njegovih najzagriženijih pristalica), pa mu ne preostaje ništa drugo nego da javnost bombarduje mnoštvom nebitnih podataka, ističući u prvi plan one koji mogu da impresioniraju samo neupućene (“Amerika je prva u svetu po broju testiranih” – ali samo u apsolutnim brojevima, a ne prema broju stanovnika).
Glavni ekspert u njegovom kriznom štabu dr Entoni Fauči upozorava da rizici ponovne eksplozije broja zaraženih (i shodno tome umrlih) još postoje, ali Trampu se žuri – do prvog utorka posle prvog ponedeljka u novembru, dana izbora, ostalo je još samo nešto više od pet meseci.
U okolnostima zdravstvene krize bez presedana predsednički (i kongresni) izbori su u drugim planu, što ne znači da nisu u glavama i postupcima glavnih aktera. Pandemija ih je u svakom slučaju zakomplikovala i učinila najnepredvidljivijim u novijoj američkoj istoriji.
Kako stvari u ovom momentu stoje, u težoj poziciji je Tramp, koji je ostao bez svog glavnog aduta – stabilne ekonomije. Sa više od 36 miliona Amerikanaca koji su u poslednja tri meseca ostali bez posla, Amerika ulazi u depresiju koja se već poredi sa onom istorijskom iz 1928.
Malo ko predviđa brz oporavak. Nade da bi on mogao da bude isto tako nagao kao što je tekući sunovrat nisu više realne. Sve izglednije je da će se do novog uspona pričekati.
Tramp, međutim, ima i prednost zbog toga što je stalno u javnosti. Do pre neki dan je držao svakodnevne konferencije za štampu, mada su se one pokazale kao mač sa dve oštrice, s obzirom na to da su njegove proklamacije sve neusklađenije sa stvarnošću. Njegov apetit za konflikt sa stvarnim i izmišljenim “neprijateljima naroda”, međutim, ne jenjava, što održava pozornost njegove baze. Jezgro njegovih sledbenika ostaje borbeno, ali to za pobedu nije dovoljno. Pogotovo što Tramp još ne najavljuje konkretan plan mera za izlazak iz ekonomske krize, koja je već dublja od one iz 2008.
Pandemija izaziva nelagodu i u izbornom štabu Džoa Bajdena, koji je predsedničku nominaciju obezbedio još početkom marta. Njeno formalno potvrđivanje na partijskoj konvenciji demokrata prvobitno je bilo zakazano za sredinu jula, ali je moralo da bude odloženo za sredinu avgusta (istovetno su postupili i republikanci). Još, međutim, nije sigurno da li će to biti uobičajeni politički vašar (ovog puta u Milvokiju, najvećem gradu države Viskonsin) ili će Bajdenova kandidatura biti overena na nekom virtuelnom skupu (republikanci nemaju takve dileme, držeći se načela “The show must go on”).
Bajden se u međuvremenu samo povremeno oglašava, kako to mediji opisuju, “iz podruma” svoje kuće u Delaveru, što ga u javnosti čini gotovo neprimetnim, pogotovo u poređenju s Trampom, koji ne odustaje od svog omiljenog sredstva komuniciranja Tvitera (10. maja je emitovao 126 tvitova, 16 manje od ličnog rekorda postavljenog tokom prošlog januara, u jeku impičmenta).
Bajden pak ostaje “analogni kandidat u digitalnom svetu”. Prema podacima portala politico.com, Tramp ima 80 miliona Tviter sledbenika, a Bajden samo pet miliona. Trampova Fejsbuk stranica ima 27,5 miliona lajkova, prema samo dva miliona Bajdenovih. Prema drugom izvoru, Tramp je od sredine marta do sredine aprila imao sedam puta više interakcija sa društvenim mrežama nego Bajden – 620 prema 87 miliona.
*Ceo tekst pročitajte besplatno OVDE
.jpg)
