Izvor: Večernje novosti, 16.Apr.2013, 23:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Opet svađa sa Hrvatima oko granica

SRBIJA i Hrvatska nisu u poslednje dve godine ni za metar približile svoje stavove oko sporne granice na Dunavu. Razgovore u Međudržavnoj komisiji, koja na papiru postoji duže od decenije, prekinuli su prošlogodišnji izbori u obe države, a njen rad do danas nije nastavljen. Kako nam je objašnjeno u Ministarstvu spoljnih poslova, Srbija je svoj deo posla uradila i sada se čeka potez Zagreba. - Još nismo dobili zvanično obaveštenje da li je Hrvatska odredila novu delegaciju u međudržavnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << komisiji. Mi smo naš deo tima kompletirali i u njemu su predstavnici MSP i resora građevine, odbrane, policije i saobraćaja. Spremni smo za nastavak pregovora i očekujemo da Hrvatska, kao domaćin naredne sednice komisije, predloži mesto i vreme njenog održavanja. U kabinetu šefa diplomatije Ivana Mrkića objašnjavaju nam da i Srbija i Hrvatska pitanje granica smatraju prioritetnim i jednim od najosetljivijih političkih tema. Prilikom posete Mrkića Zagrebu, prošlog meseca, dogovoreno je da se aktivira rad svih međudržavnih komisija za rešavanje otvorenih pitanja između dve zemlje. Dve nedelje kasnije, upriličen je i sastanak koordinatora u komisiji, našeg državnog sekretara Vere Mavrić i zamenika hrvatskog šefa diplomatije Joške Klisovića. MEĐUNARODNI ARBITRI DELE ADE? U SREDIŠTU spora između Srbije sa zapadnim susedom je oko 10.000 hektara zemljišta na levoj obali Dunava u Srbiji, koji katastarski pripadaju Hrvatskoj, kao i 3.000 hektara na hrvatskoj obali, na koju tapiju čuva Srbija. Najveći kamen spoticanja su dva rečna ostrva - Šarengradska i Vukovarska ada. Kao sve izvesnije rešenje ovog pitanja poslednjih godina se pominje međunarodna arbitraža. Međudržavna komisija za iscrtavanje linije, uprkos višegodišnjim naporima, do danas nije dala gotovo nikakve rezultate. Radila je sa prekidima, a od 2003. do 2010. godine nije održan nijedan sastanak. Od odmrzavanja dijaloga održane su četiri runde razgovora, od kojih je poslednja bila krajem 2011. Stavovi o liniji granice duž 145 spornih kilometara reke Dunav, međutim, ni za jotu nisu pomireni. Srbija traži da crta bude povučena sredinom toka reke, dok su Hrvati insistirali da granica bude linija razdvajanja katastarskih opština. Da su nerešene državne granice mogući izvor budućih problema smatra profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić. On podseća da je to već decenijama problem svih država na ovom prostoru. - Razgraničenje sa Crnom Gorom uglavnom je nesporno, jer je linija davno povučena, a uglavnom je jasna i sa BiH - objašnjava Simić. - Najdelikatniji je spor sa Hrvatskom, ali ga ne treba po svaku cenu i u žurbi rešavati. Odnosi Srbije i Hrvatske trenutno su veoma loši. Kada oni budu bolji i granični spor će mnogo lakše biti rešen. Srbiji predstoji i pečatiranje linija razdvajanja sa Makedonijom i Crnom Gorom, ali je ovaj proces prekinut zbog priznavanja nezavisnosti Kosova od strane ovih država. Granični kamen spoticanja sa komšijama mogao bi da bude na Drini. Tu su sporni delovi oko hidrocentrala „Zvornik“ i „Bajina Bašta“, kao i deo pruge Beograd - Bar, koja oko 12 kilometara prelazi preko komšijske teritorije. Stav Srbije jeste da granica ne preseca vitalne objekte i infrastrukturu, koji pripadaju onome ko ih je i gradio. SRBI ZA SREDINU DUNAVA, HRVATI ZA KATASTAR DA je jedina prirodna i realna granica između Srbije i Hrvatske sredina Dunava, smatraju u opštini Apatin, čiji građani bi zajedno sa žiteljima Sombora i Bačke Palanke najviše bili ugroženi novim crtanjem linija razdvajanja. - Hrvatska strana se u razgovorima pozivala na austrougarske katastarske knjige, pri čemu se ignoriše priznanje avnojevskih granica od strane Badinterove komisije - izričit je prvi čovek Apatina Živorad Smiljanić. - Takav stav je za Srbiju i naše građane neprihvatljiv.
Pogledaj vesti o: Izbori

Nastavak na Večernje novosti...