Izvor: Politika, 22.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od 250 do jedne izborne jedinice
Srbija je od 1990. godine do danas prošla kroz četiri izborna sistema
Od ponovnog uviđenja višestranačkog sistema u Srbiji 1990. godine, u osam izbornih ciklusa primenjena su četiri različita izborna modela, od čega su samo prvi izbori 1990. godine održani po većinskom sistemu sa dvokružnim glasanjem. U 250 izbornih jedinica glasalo se za isto toliko poslanika, s tim što je u prvom krugu „prolazio” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << onaj za koga se izjasnilo više od polovine onih koji su glasali, uz uslov da je na glasanje izašlo više od polovine upisanih birača. Za pobedu u drugom krugu bila je dovoljna prosta većina, ali je uprkos toma što su se opozicione stranke ujedinile pred drugi izborni krug Socijalistička partija Srbije osvojila čak 194 mandata.
Već 1992. godine, posle javne rasprave i serije okruglih stolova vlasti i opozicije, donosi se novi zakoni o izboru za narodne poslanike i broju izbornih jedinica. Vrlo lako je prihvaćen proporcionalni izborni sistem i izračunavanje broja mandata po Dontovoj formuli, ali je oštra polemika vođena u vezi sa brojem izbornih jedinica. Predstavnici socijalista predlagali su između 10 i 20 izbornih jedinica, dok je opozicija tražila da Srbija bude jedna izborna jedinica pristajući nešto kasnije i na četiri. Na kraju je zakonom utvrđeno da će ih biti devet. Ipak, zahvaljujući proporcionalnom sistemu, socijalisti su izgubili većinu i na republičkom i na saveznom nivou, jer se istovremeno glasalo i za parlament SRJ.
Tražeći novu, stabilnu većinu u skupštini, a posle raskida neformalnog saveza s radikalima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević raspustio je skupštinu i decembra 1993. održani su prevremeni izbori, po istim pravilima. Tada su SPS-u pripala 123 mandata. Za potrebe ovih izbora delimično su promenjene granice izbornih jedinica na Kosovu i Metohiji, ali je njihov ukupan broj ostao devet. Izmenama zakona iz 1996. broj izbornih jedinica je povećan na 29, a deo opozicionih stranaka bojkotovao je republičke izbore održane naredne godine.
Tada izabrana skupština u kojoj su većinu imali koalicija SPS–JUL i SRS donela je, posle petooktobarskih promena 2000. godine, a neposredno pred svoje raspuštanje, novi izborni zakon po kome se 250 poslanika bira po proporcionalnom sistemu u Srbiji kao jedinstvenoj izbornoj jedinici i cenzusom od pet odsto za ulazak u parlament. Po ovom zakonu u Srbiji su parlamentarni izbori održani krajem 2000. i krajem 2003. Izmenama ovog zakona 2004. godine strankama manjina omogućen je ulazak u parlament sa manjim procentom osvojenih glasova, na osnovu takozvanog prirodnog praga, po kome se broj mandata koji su osvojile određuje tako što se ukupan broj glasova podeli sa 250 poslaničkih mesta i time odredi koliko je potrebno za jedan mandat. Ova pravila važila su za izbore održane 2007. i 2008. godine.
Lokalni izbori u Srbiji su po proporcionalnom sistemu prvi put održani 2004. godine. Ovaj sistem sa cenzusom od tri odsto za ulazak u lokalni parlament i neposredan izbor gradonačelnika u dvokružnom većinskom sistemu utvrđen je zakonom iz 2002. godine. Neposredan izbor predsednika gradova i opština „napušten” je posle donošenja Ustava 2006. godine, ali je proporcionalni sistem za lokalne skupštine ostao. Lokalni izbori su ranije, po zakonu iz 1992. godine, održavani po većinskom dvokružnom sistemu.
-----------------------------------------------------------
Mešoviti izborni sistem bunio birače
Mešoviti izborni sistem primenjen je u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji posle usvajanja „žabljačkog ustava” 1992. godine. Biračima su za poslanike u Veću građana ponuđene dve liste. Na jednoj se glasalo za pojedince, po većinskom sistemu, i tako je izabrano 60 poslanika (54 iz Srbije i šest iz Crne Gore), dok je 78 poslanika sa druge liste izabrano po proporcionalnom sistemu, od toga 54 iz Srbije i 24 iz Crne Gore. Ovaj sistem se, između ostalog, pokazao i kao previše komplikovan za glasače, pa je bilo čak 12 odsto nevažećih listića.
-----------------------------------------------------------
Mijatović: Većinski sistem za izlazak iz krize
Boško Mijatović, direktor ekonomskih studija Centra za liberalno-demokratske studije, zalaže se za zamenu sadašnjeg proporcionalnog većinskim izbornim sistemom smatrajući da je to važna mera za izlazak iz krize. Parlament i vlada izabrani po većinskom izbornom sistemu bili bi, kako kaže, stabilniji, lakše bi donosili odluke i „radili na duži rok”.
„Vladu bi obrazovala samo jedna stranka ili koalicija dve stranke, u njoj ne bi bilo malih stranaka koje bi mogle da ucenjuju veće, što bi dovelo do političke stabilnosti”, kaže Mijatović.
On objašnjava da se većinskom sistemu obično prigovara da manjinski interesi teže dolaze do izražaja, ali da bi u ovoj situaciji kada je Srbija u krizi „vredelo bar privremeno prednost dati stabilnosti, političkoj efikasnosti i omogućavanju reformi”.
„Mada je i ta zamerka većinskom sistemu sporna, pošto su manjinska mišljenja moguća i u velikim partijama, jer one nikada nisu potpuno homogene”, dodaje Mijatović.
On kaže i da se nije bavio troškovima samih izbora, odnosno da li bi većinski izbori mogli biti jeftiniji.
-----------------------------------------------------------
Nemački glasači imaju pravo „na dva glasa”
Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj se odbornici za lokalne skupštine biraju po proporcionalnom sistemu zbog čega se politička borba na republičkom nivou vrlo često „preslikavala” i na lokalni nivo.
Za parlamente Velike Britanije i Francuske poslanici se biraju po većinskom, a u Nemačkoj i Mađarskoj po mešovitom izbornom sistemu. Nemački glasači tako imaju pravo na dva glasa – jedan daju pojedincu, a drugi stranačkoj listi.
Neki pravni stručnjaci smatraju da kombinovani izborni sistem može da zbuni birače, jer je komplikovan. Problem je i u tome što se pristrasno mogu postavljati granice izbornih jedinica pa tako ako bi neko hteo da doprinese pobedi jednog kandidata da uveže njegove birače u jednu izbornu jedinicu. Ljudi koji će krojiti izborne jedinice, kako kažu naši sagovornici, znaju za ove „rupe" u mešovitom sistemu.
-----------------------------------------------------------
Beograd i Novi Sad daju 100 poslanika
Nedostaci proporcionalnog izbornog sistema vide se i na nacionalnom nivou, odnosno na izboru narodnih poslanika, ocenjuje Milan Jovanović i kao dokaz za to navodi da u aktuelnom sazivu skupštine, samo iz Beograda i Novog Sada dolazi između 95 i 100 poslanika. Ta dva grada, kaže on, čine samo 25 odsto biračkog tela, a iz njih dolazi 40 odsto poslanika. On podseća da dvadesetak opština u Srbiji još od 1990. godine nema predstavnike u parlamentu.
G. Novaković
[objavljeno: 23/01/2009]
