Izvor: Politika, 08.Jan.2013, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi izbori: pretnja ili obećanje
Za razliku od DS-a, Vučić ne dozvoljava da ga manji partneri u vladi ucenjuju i uslovljavaju. Umesto toga, on njih disciplinuje samim pomenom prevremenih izbora
Da li će u Novoj godini doći i do novih izbora? Možda je o njima prerano govoriti, ali sama ideja novih izbora ima svoje efekte, kako za vlast, tako i za opoziciju.
Naprednjaci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dobro stoje. Vučić još bolje. Da li je dobar rejting zasnovan na poboljšanju standarda života, na prilivu stranih investicija ili dobroj vladavini? Vučić je jednostavno imao hrabrosti da uradi ono što demokrate nisu. Pokazao je zavidnu energiju, odlučnost i hrabrost. To su građani prepoznali i aplaudirali, do sada i za sada. Neizvesno je koliko je taj pristup održiv na duži period. Zato je veliko pitanje da li će iskoristiti visok rejting za nove izbore. Njih nije realno očekivati pre dobijanja odgovora iz Brisela oko datuma započinjanja pregovora za članstvo u EU. Da li i drugim akterima u vladi odgovaraju novi izbori? SPS-u bi zbog rejtinga izbori možda i odgovarali, ali svako novo mešanje karata za njih može biti fatalno. Teško da ponovo mogu imati premijera, ako bi uopšte i ušli u vladu. Njihov manevarski prostor je sužen, a koalicioni potencijal smanjen. URS-u i Dinkiću takođe ne odgovaraju novi izbori. Ne samo zbog rejtinga, koji njima nikada i nije bio problem, već zbog aranžmana u kojem Dinkić vodi kompletnu ekonomiju i finansije u Srbiji. Osim toga, udareno im je na jedan od najvećih oslonaca i uporišta, a to je Verko i ekipa u Kragujevcu. Hapšenje vrha tima „Zajedno za Šumadiju”može biti i čišćenje prostora za uspon naprednjaka koje u Kragujevcu predvodi Nikolićev sin. Možda i nije bilo političkih razloga za ova hapšenja, ali ona nesumnjivo izazivaju političke posledice. Nije u redu da u „Kumrovcu” predsednikova stranka nije na vlasti.
Još jedan šamar ili varnicu videli smo i nakon imenovanja Saše Mirkovića za pomoćnika ministra kod Mrkonjića. To je ona osoba koja je otkrila istorijsku pljačku glasova sa džakovima, ali koja nikada nije dokazana, ako je tako nečeg uopšte i bilo. Pomenuti pomoćnik je iz Zaječara, koji je takođe još jedno uporište Mlađana Dinkića, gde je gradonačelnik Boško Ničić. Na izjavu Dinkića da ga on lično nikada ne bi imenovao u svom ministarstvu, usledila je munjevita reakcija potpredsednice SNS-a, gospođe Mihajlović. Harmonično i idilično.
Ako Vučić borbu protiv korupcije smesti u institucije i ako izdrži pritiske, on će biti heroj. Ispunjavanje uslova na spoljnopolitičkom planu nije, a možda i jeste, blanš kart na unutrašnjopolitičkom planu. SNS-u se može desiti nešto slično što se desilo i DSS-u nakon 2000. Posle dugogodišnjeg opozicionarstva, došli su na vlast na velika vrata, nekritički razmestili tanke kadrove na visokim položajima, a opsednuti brojnim obavezama nisu uspeli da koordiniraju i sinhronizuju različite nivoe vlasti i različite probleme. Gotovo niotkuda u njihove redove ušunjali su se bivši julovci i ostali kadrovi starog režima. Neka Vučićev radni dan ima i 25 časova, jedan čovek ne može da postigne sve. Toma se malo izmakao, a njegov sin još uvek nije dovoljno stasao. U SNS-u se različito razmišlja o novim izborima. Nikolić je najpre bio protiv novih izbora, a onda se ispravio da su oni nerealni pre dobijanja datuma. Za guvernerku, novi izbori nisu dobri za kurs dinara.
Kako i koliko opoziciji (ne)odgovaraju novi izbori? Razdori ili razbijanje DS-a nije prestalo ni posle izborne skupštine. Brakovi iz računa su pitanje konačnog obračuna. DS je najveća opozicija sama sebi. Najjače kritike lideru dolaze iz same stranke, od onih koji se ne mire s njegovim izborom. Hapšenje i optužbe na račun bivših ministara DS-a, mesečni tabloidni linč novog predsednika i unutrašnja trvenja doprineli su silaznoj putanji rejtinga DS-a. U takvoj atmosferi samo im još izbori fale. DSS je u iščekivanju odluke Ustavnog suda o IBM-u (integrisanom upravljanju granicama), ali i u čekanju šanse da u rekonstrukciji vlasti u Beogradu dobiju svoj deo. U odnosu na DS i DSS, jedino LDP deluje kao prava opozicija, kakva-takva. Međutim, osipanje njihovih redova ne prestaje.
Sve u svemu, dok se slika Srbije provlači kroz „fotošop” ne-zavisnih medija, novi izbori su i šansa i nada, pretnja i obećanje, kako za vladajuću koaliciju, tako i za opoziciju, a možda i za građane. Vučiću treba čestitati još na jednoj stvari. Za razliku od DS-a, on ne dozvoljava da ga manji partneri u vladi ucenjuju i uslovljavaju. Umesto toga, on njih disciplinuje samim pomenom prevremenih izbora. Za male stranke, osim straha od izbora, postoji permanentni strah od velike koalicije, koja sada i ne bi bila tako velika, osim što bi se znalo ko je stariji brat, a ko je za
taj „projekat” žrtvovao svoj program, ideje i ideale. Jedno je sigurno, u Srbiji više za ideale ne ginu budale.
Slaviša Orlović
profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu
objavljeno: 08.01.2013.
Pogledaj vesti o: Izbori
