Izvor: RTS, 14.Okt.2012, 10:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nerazvijeni krajevi bez poslanika
Dve trećine opština u Srbiji nema predstavnika iz svoje sredine u Skupštini Srbije. Najviše poslanika iz Beograda. Kao nepisano pravilo, bez poslanika, posle svakih izbora, ostanu nerazvijene opštine. Deo stručne javnosti predlaže promenu prakse u partijama koje uglavnom delegiraju poslanike iz velikih urbanih sredina.
U aktuelnom sazivu Skupštine Srbije, dve trećine opština nema svoje predstavnike. Izborna pravila >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su takva da kandidatima iz malih opština, najčešće nerazvijenih, nije lako da stignu do poslaničkog mesta. Tako na primer, Gadžin Han, Crna Trava, Plandište, Mionica, Batočina, u grupi su od 13 opština koje, od uvođenja višepartijskog sistema, nisu ni imale predstavnike u Skupštini.
Kako da se rešavaju problemi građana u malim sredinama, kada nema poslanika koji bi pred skupštinom prepričao kako se u njegovom kraju živi. To se može čuti u skoro dve trećine lokalnih samouprava koje su u ovom sazivu parlamenta ostale bez svog predstavnika, pa i u Paraćinu.
"Bilo bi mnogo bolje da biramo poslanika recimo iz Paraćina, da taj čovek bude nama direktno odgovoran kao građanima za koga smo glasali, da on zna naše probleme i da možemo da ga držimo za reč kada je dao predizborna obećanja da će glasati u Skupštini onako kako je interes nas koji živimo u toj kraju, a ne u interesu koje ima njegova politiička stranka ili ta politička elita koju on zastupa", smatra Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin
Kao nepisano pravilo, bez poslanika, posle svakih izbora, ostanu nerazvijene opštine koje prednjače po nezaposlenosti, nerešenoj infrastrukturi. Međutim, kratkih rukava ostali su i Gornji Milanovac, Bor, Smederevska Palanka, Ruma, Kovin, Kula. A upravo se od poslanika očekuje da kao član parlamenta zakuca na mnoga vrata, brže zakaže sastanke i pokrene važne inicijative.
"Slažem se da bi bilo dobro da svaka opština bude predstavljena, ali kada poredite broj opština onda vidite da je to apsolutno nenoguće, posebno kako će različitie političke stranke da se dogovore će iz koje opštine da imaju poslaslanike, pa onda da povećamo broj poslanika, pa mi hoćemo da smanjimo broj poslanika, a ne da povećavamo", rekao je Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade Srbije.
Prema njegovim rečima, to nije dovoljno ozbiljno i nije dovoljno realno.
Na uštrb demokrtatskih principa, izborni zakon strankama je omogućio da, kad prave selekciji kandidata za vrh izborne liste, ne gledaju kartu Srbije.
Đorđe Vuković iz Cesida kaže da je naš izborni sistem ili naš predstavnički sistem napravljen tako da mi imamo u Skupštini predstavnike stranaka a ne predstavnike građna to je taj prvi i osnovni iproblem.
"Samim tim što jesu predstavnici stranaka dakle ne vodi se previše računa o tome iz kog kraja oni dolaze, da li imaju tu jednu regionalnu dimenziju ili geografsku pokrivenost", kaže Vuković.
Računica je prosta. Oko milion i po birača - bez ličnosti koja u parlamentu može da govori o njihovim zajedničkim svakodnevnim problemima.
Deo stručne javnosti predlaže izmenu izbornog zakonodavstva ili, bar za početak, promenu prakse u partijama koje uglavnom delegiraju poslanike iz velikih urbanih sredina. U ovom skušptinskom sazivu iz Beograda je 96 poslanika.
