Izvor: Politika, 19.Jun.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neprekidna izborna kampanja
Političari su u neprekidnoj izbornoj kampanji, požalili su se najbogatiji ljudi Srbije koji su zbog prekomerne kupovine nekretnina zaglavili u velike dugove. Oni sada traže pomoć političke elite, predlažu da ona postane veliki preduzetnik i žale se kako ona neće to da radi jer je u neprekidnoj izbornoj kampanji koja joj ne dozvoljava da se solidariše s preduzetničkim slojem.
S druge strane, i političari sami sebe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << optužuju za neprekidnu izbornu kampanju. Hapšenje svog saradnika Velimir Ilić objasnio je lokalnim izborima u Boru, a sličnih optužbi ima koliko vam volja.
Zato je pitanje da li je počela izborna kampanja za izbore koji se očekuju za godinu, a možda i dve.?
Vladimir Vuletić, sociolog, kaže da nije. „Aktivnost stranaka je normalna, mnogo ih je, a opozicione stranke stvaraju tu sliku. Formirana je i Unija regiona, a i ekonomska kriza pogoduje pričama o izborima.”
Branko Radun, politički analitičar, misli da je reč o specifičnoj pojavi permanentne izborne kampanje zato što stranke ne znaju kada će izbori biti raspisani. „Ovo je kao predpredizborna kampanja u kojoj stranke nastoje da se pozicioniraju, a mnogi misle kada Dinkić pravi kampanju izbori će biti za godinu dana.”
Miodrag Radojević, istraživač saradnik Instituta za političke studije, kaže da očigledno ima više razloga od psiholoških, tehničkih pa i političkih zbog kojih stranke ulažu toliko mnogo u lokalne izbore.
„Stranke izgleda na to gledaju kao mini test za republičke izbore. Kako stvari stoje, medijski i politički cirkus se sve više pojačava.”
Mogu li stranke, a naročito narod, da izdrže kampanju koja traje godinu ili dve? Vuletić kaže da ne mogu. „Ona traje od momenta kada se raspišu izbori. Ali, manje stranke su uplašene ako se stalno ne čuje za njih, a ni velikim kao što je SNS ne bi sada odgovarali izbori. Ranije su stranke uglavnom bile aktivne samo kada su izbori.” Radun kaže da prava kampanja ne može trajati godinu ili dve dana, ali da stranke pokušavaju bolje da se pozicioniraju. „Stranke rade nešto što liči na kampanju i preko lokalnih izbora traže svoje bolje mesto.” „Ono što začuđuje je što pojedine stranke ulažu veliki novac, infrastrukturu, aktiviste i profesionalce u lokalne izbore. Sve gore živimo a sve su skuplje kampanje”, kaže Radojević.
Čini se da u ovom trenutku stranke nemaju mnogo pitanja koja postavljaju, a interesantnije je da li će pred izbore ključna pitanja biti bogatstvo i siromaštvo, Kosovo i Metohija, EU, ili će u igri biti nešto četvrto. Vuletić kaže da će to biti u zavisnosti od datuma izbora. „Različite stranke će postavljati različita pitanja. Biće to Kosovo, ali EU malo teže jer im nismo interesantni zbog granica. Naprednjaci će se verovatno baviti ekonomskim pitanjima.”
Za Raduna to zavisi ko će od političara biti najagilniji da nametne temu. „Na poslednjim izborima demokrate su nametnule Evropu, a sada to više nije aktuelno, jer će Hrvatska ući za dve-tri godine a mi ko zna kad. Sada bi to mogla da bude borba protiv korupcije, tajkuna, kriminala i socijalne teme. To će biti potegnuto zbog nedostatka tema. Može da bude i nešto novo ako neka partija nametne temu i ume da je artikuliše. Moraće da imaju teme.”
Radojević kaže da stranke ispipavaju puls, da vode računa o istraživanjima i prema tome odlučuju šta će biti tema. „Prva tema bi mogla da bude izlazak iz krize, druga evropske integracije kao sinonim za bolji život, a treća borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.”
Ali, opozicione partije se sada ne izjašnjavaju o pitanjima za naredne izbore, mada ih neke stalno traže.
„Nemaju ih. Glavna tema je kritika vlasti bez alternative. Posle toga je DSS napravio ekonomski program”, kaže Vuletić.
„SNS je najavio da će izaći s ekonomskim programom. U politici se mnogo priča, a malo radi. Sve je za sada šuplja priča. Setimo se devedesetih godina, kada je glavna stvar bila podići što veću galamu. Sada ima važnih pitanja i stranke na njima moraju da skupljaju poene.”
Radun smatra da opozicija nema resurse i medijski prostor, da nije jedinstvena i da neki koketiraju s vlašću, pa je teško u toj situaciji imati teme.
„Niko u Srbiji nema ideju šta da se radi a pre svega vlast – mada bi trebalo da imaju jer od toga zavisi da li će ostati na vlasti. Opozicija nije jedinstvena i nema priču koja će joj proširiti biračko telo. To je DS uspeo na poslednjim izborima. Iako su istraživanja pokazivala da se birači ne slažu sa svim oko EU, demokrate su ih pridobili pričom.”
I Radojević se slaže da nema ideja. „Treba sačekati miting opozicije, ali nju opterećuju animoziteti i borba za lidersko mesto. Vodiće se borba između DSS i SNS, i SNS i SRS. Opozicija nije jedinstvena, nema snagu i jasno profilisane stavove. Sada su na klizavom terenu i opozicija i politička elita. Videćemo koliko imamo dobru opoziciju i koliko je politička elita vična da pronađe izlaz iz političke i ekonomske krize.”
Ivana Anojčić
objavljeno: 20/06/2010
Pogledaj vesti o: Izbori
