Izvor: B92, 22.Sep.2013, 10:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemci biraju, Merkel čeka 3. pobedu

Berlin -- U Nemačkoj se danas održavaju savezni parlamentarni izbori za 18. saziv Bundestaga.

Kako je saopštio rukovodilac savezne izborne komisije, pravo glasa na izborima ima 61,8 miliona građana. Od toga je tri miliona mladih koji su od prošlih izbora do sada postali punoletni.

Među biračima je i 5,8 miliona doseljenika, ljudi inostranih korena sa nemačkim državljanstvom, od čega pola miliona onih koji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << glasaju prvi put.

Na izborima nastupaju 34 stranke, a građani od 4.451 kandidata treba da izaberu 598 poslanika Bundestaga.

Predizborna kampanja počela je ubedljivom prednošću stranaka vladajuće koalicije koju čine Hrišćansko-demokratska unija (CDU) kancelarke Angele Merkel, bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) i Liberali (FDP).

Može li Merkelova do trećeg mandata?

Prvi rezultati u 18 sati

Prve pouzdane prognoze biće sutra poznate već u 18 sati kada se i zatvaraju biračka mesta.

Ipak, poslednja ispitivanja javnog mnjenja predviđaju ili pat poziciju vladajućih i opozicionih stranaka ili u najboljem slučaju prednost od jednog procenta za sada vladajući konzervativno-liberalni savez.

Ali, ni poraz sadašnje koalicije ne bi značio pobedu opozicije. SPD i Zeleni, koji žele da, kao i posle izbora 1998. i 2002. ponovo zajedno vladaju, nemaju dovoljno glasova. Obe stranke su se izjasnile i protiv koalicije sa trećom opozicionom strankom, Levicom, te skoro da i nema šansi da Nemačka dobije vladu levo od centra.

CDU i FDP, prema anketama, nemaju ili nemaju komotnu većinu za novo izdanje koalicije. Ona će postati sasvim nemoguća ukoliko u Bundestag uđe partija protivnika evra, Alternativa za Nemačku AfD, sa kojom ni CDU ni FDP ne žele u koaliciju. Njoj ankete daju izmedju četiri i pet odsto glasova, a za ulazak u savezni i pokrajinske parlamente važi petoprocentni prag.

U tom slučaju jedina mogućnost ostaje za sve partije neomiljena "velika koalicija". Ona je postojala od 1966. do 1969. kada je kancelar bio Kurt Georg Kizinger i izmedju 2005. i 2009. u prvom mandatu kancelarke Merkel.

Propada li Merkelin saveznik?

Liberali iz FDP-a već dugo donose Angeli Merkel samo glavobolju: na izborima 2009. godine osvojili su skoro 15 odsto glasova i doneli 93 poslanička mandata u miraz, dok se sada, četiri godine kasnije tresu u groznici očekivanja da uopšte pređu izborni prag od pet odsto.

O razlozima FDP-ove moguće propasti čulo se ovih dana dosta toga, a najlakše ih je sažeti u nekoliko reči: samozadovoljstvo, inertnost, gubitak političkog identiteta. FDP je ostao bez vlastite politike - ta je partija za sve za što i Merkelin CDU, s tom razlikom da CDU to radi bolje.

Zašto onda dati glas za Roslerov FDP, pitala se proteklih dana štampa nemačkog govornog područja, proglašavajući "žute" za gubitnitničku partiju, sahranjujući još žive političke aktere.

Demontaža "žutih" dostigla je vrhunac prošle nedelje posle lokalnih izbora u Bavarskoj, kada je bavarska CSU (pridružena lokalna članica Merkelinog CDU-a) povratila apsolutnu većinu i to uglavnom na račun FDP-a, koji je izleteo iz lokalnog parlamenta u Minhenu.

Svaki Nemac ima dva glasa

U Nemačkoj postoji "personalizovani proporcionalni izborni sistem", kombinacija većinskog i proporcionalnog sistema. Svaki birač ima dva glasa - "prvim glasom" bira neposredno kandidata u izbornom okrugu, a mandat u Bundestagu dobija onaj ko ima prostu većinu glasova. "Drugim glasom" birač odlučuje o poslanicima koji će preko pokrajinske stranačke liste ući u Bundestag. Ovi, "drugi glasovi" su i odlučujući, jer određuju koja stranka će dobiti najviše mesta u Bundestagu. Na osnovu broja "prvih glasova" se raspodeljuju tzv. direktni mandati koje stranke smeju da zadrže, ali pri tome ne sme da se poremeti proporcija određena na osnovu broja "drugih glasova" pa se broj mandata po strankama srazmereno naknadno povećava. To znači da konačan broj poslanika u Bundestagu može i znatno da premaši propisanih 598 mesta.

Ali ako Liberali propadnu i na saveznim izborima, što je sasvim moguće, onda Merkel kao jedini koalicioni partner preostaju još jedino Socijaldemokrate Sigmara Gabriela, znači opet velika koalicija levog centra.

Zvanično, to je i za jedne i za druge noćna mora, ali nezvanično najrealističnija opcija od koje ni konzervativci ni socijaldemokrate neće moći da pobegnu.

U svom prvom mandatu od 2005. do 2009. Angela Merkel je kao kancelarka već predsedavala koalicijskom vladom CDU/CSU plus SPD, i nije joj se dopalo. Njoj za utehu, SPD-u se dopalo još manje.

Kada su 2005. ušli u zajedničku vladu sa Merkelinim konzervativcima, socijaldemokrate su bile jake, tek neznatno slabiji od koalicijskog partnera - u četiri godine mandata Merkel ih je kolosalno "potrošila", tako da su na izborima 2009. izgubli čitavu trećinu svog biračkog tela (sa 34 spali su na svega 23 odsto glasova).

Sada, kada su četiri godine u opoziciji lizali rane i s mukom se dovukli do 27-28 odsto glasova, trebalo bi da se još jednom, dobrovoljno, upute u partijski mlin Angele Merkel - to je za socijaldemokrate katastrofalan scenario, ali drugog izlaza nemaju.

Odnosno imali bi, barem teoretski, ako zajedno sa zelenima (prognoza: devet odsto) i levicom (8,5 odsto) odluče da oforme koaliciju. Ali i Gabriel i Per Štajnbrik iz SPD-a su već izjavili da im ne pada na pamet saradnja sa "izdajnikom" Oskarom Lafontenom i njegovim "levima".

Da li "profesorska partija" može nešto da poremeti

Još je jedan partijski status interesantan za današnje izbore u Nemačkoj: šta će biti sa takozvanom "profesorskom partijom" ili Alternativom za Nemačku, skraćeno AfD?

Oni su u finišu izborne trke imali nekoliko spektakularnih javnih teatarskih nastupa, između ostalog kada su ispred Brandenburške kapije u srcu Berlina spalili nekoliko miliona evra - kopije novčanica, kako se ispostavilo posle policijske prijave CDU-a.

Bez obzira na dramski nastup, AFD sasvim ozbiljno obećava da će, prvo, Nemačku izvesti iz evrozone, i drugo, da od evrozone neće ostati ni kamen na kamenu kada je Nemačka napusti.

Šanse za ulazak u Bundestag su im dobre, iako ne i sigurne - i oni se, kao i Liberali iz FDP-a kreću na oko pet odsto.

Ako AfD, stranka koja je tek osnovana februara ove godine, zaista i postane parlamentarna, ostaće usamljena, koalicijski "nedodiriva" - njih niko neće zvati u koaliciju, ni desnu, ni levu. Svi njihovi mandati biće izgubljeni brojevi u međupartijskoj matematici.

AfD je, barem za sada, premala stranka da bi preokrenula evropsku politiku službene Nemačke - i u tom smislu su sutrašnji izbori važni za Nemce, ali sporedni za Evropljane.

Nastavak na B92...

Radio 021: Parlamentarni izbori u Nemačkoj