Izvor: B92, 30.Sep.2011, 04:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema vremena za štednju, idu izbori
Beograd -- Da li je priča o štednji i stezanju kaiša državnih zvaničnika u vreme posete Međunarodnom monetarnom fondu bila samo za jednokratnu upotrebu?
Ima li uopšte volje za tako nečim, kada je dobro poznato da se spremaju izbori i da li je narednih godinu dana izgubljeno za reforme u Srbiji?
Imamo bogato iskustva da se u periodu pred izbore ništa ne menja, a da se na posao ne prianja ni skoro pola godine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << posle njih, koliko političkim činiocima treba da se "presaberu" s dolaskom na vlasti.
Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog ekonomskog instituta, kaže da je teško očekivati ozbiljnije reforme pre izbora, ali da to nije jedini problem. "Ukoliko bi se nastavile negativne tendencije sa padom dohotka i smanjenjem zaposlenosti, ova, a moguće je i iduća vlada neće imati podršku za reforme", navodi on.
Zbog sve većeg deficita u budžetu, koji je za sedam meseci dostigao 87,7 milijardi dinara, a ukupno projektovani za ovu godinu je 120 milijardi dinara, neminovno se nameće pitanje iz kojih izvora će se narastajući deficit finansirati. Činjenica je da državne obveznice s kraćim periodom dospeća imaju odličnu prodaju. Na primer, one na tri meseca čak stopostotnu. One s dužim rokovima dospeća, koje državi prave manji teret, za investitore su mnogo rizičnije i teže se odlučuju da ih kupe i to uprkos visokim kamatnim stopama od čak 14,5 odsto koje država na njih daje. Za mnoge je vrlo neprijatno zvučala vest da je na poslednjoj aukciji trogodišnjih zapisa vrednih 300 miliona dinara uspešnost prodaje bila nepunih tri odsto i to uprkos tako visokoj kamati.
Gligorov smatra da "ništa tu MMF ne može da učini, jer je njegov uticaj značajan kada je kriza akutna ili ako ona preti da se razvije, ali ako zemlja krene putem stagnacije ili sporog rasta MMF može da savetuje i da sluša kako jedna ili druga vlada imaju dobre namere, ali ako političke volje i podrške nema, tu MMF ne može ništa da uradi".
"Kako je, da parafraziram Tomu Nikolića, partijama dobro i kada je privredni rast brz i kada ga nema, teško je videti zašto bi one promenile svoje ponašanje. Pored toga, javni dug još neko vreme može da se povećava, a tu je i inflatorno finansiranje javnih prihoda pa – dok traje", navodi Gligorov.
U očekivanju izbora normalno je da se „izgubi” neko vreme, jer se ne zna ko će da pobedi, smatra Miroslav Prokopijević, naučni savetnik Instituta za evropske studije. U situaciji da su rezultati izbora izvesniji, oni koji pobeđuju i ovaj period bi, teorijski, mogli efikasnije da iskoriste. Ali problem ovdašnjih političara je taj da, kada bi i bili sigurni da će da uđu u vlast, ne znaju šta im je, zapravo, politika.
"Umesto reformi problemi se rešavaju zaduživanjem i sve dok je tako neće biti motiva za štednju i reforme. Ova vlada je za vreme svog mandata javni dug uvećala za oko pet milijardi evra", kaže on.
Prokopijević smatra da "tek kada cena zaduživanja bude previsoka i kada država sve teže bude dolazila do novca za svoje rashode razmišljaće se o reformama. I sve dok bude državne imovine koja može da se proda poput Telekoma, Elektroprivrede, državnog zemljišta. Tek tada će plate i penzije da padnu na nivo na koji moraju da budu prema našoj ekonomskoj snazi".
"Ne možemo mi da imamo stopu rasta od svega jedan - dva odsto, a da se zadužujemo, posle odbitka inflacije, po šest, sedam, osam odsto. To jednostavno nije održivo. Time tovarimo dug na sve slabiju privredu. Pri tom, kažemo da će rast BDP biti tri, a posle se ispostavi da je svega jedan odsto, čime se samo vrši pritisak na inflaciju", dodao je Prokopijević.
