Izvor: Politika, 18.Mar.2010, 23:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neka visi filibaster
Građani u velikoj meri omogućavaju da ih zaobilaze i potcenjuju
Demokratija je u velikoj krizi u celom svetu. Cve je više nepoverenja u demokratiju. I čuju se redovno sve veće kritike da ona ne može da garantuje stabilnost niti da se izbori s najkrupnijim problemima našeg doba. Od globalne ekonomske krize, pa do pojedinačne političke krize u Americi, Evropi, a pogotovo na Balkanu, sve više vidimo da demokratija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne zadovoljava ni vladajuće političke elite ni obične građane. Demokratija ostaje doduše kao neki idealistički cilj, ali se sve manje veruje da je on ostvarljiv.
U Americi trenutno postaje i svakodnevni trend da se pokazuje veliko nezadovoljstvo američkom verzijom demokratije. I ankete ukazuju na nezadovoljstvo građana i veliko nepoverenje u kapacitete demokratskih institucija zemlje, poput Kongresa, predsedništva, pa čak i sudova. U poslednje vreme primetan je porast napada na državne institucije i njene predstavnike. Od verbalnih napada,koji postaju sve grublji, pa sve do fizičkih, poput samoubilačkog napada avionom na Saveznu poresku upravu u Teksasu, stvara se percepcija velike društvene i političke krize u kojoj se rešenje ne može naći niti u demokratskim institucijama niti kroz demokratske procese.
Reakcija političkih elita u Americi, pogotovo u vladajućim strukturama, jeste kombinacija začuđenosti, zabrinutosti, a ijedne doze neprihvatanja realnosti –da je deo građana veoma nezadovoljan uspostavljenim pravilima igre. U suštini, to duboko nezadovoljstvo građana ključni je faktor koji je u SAD doveo do pobede predsednika Obame. Kako ljudi gube nadu da Obama može da ispuni svoja izborna obećanja, tako oni sve više gube poverenje u ceo sistem američke politike i u samu demokratiju. Nešto slično se dešava u Evropi, pa čak i u Srbiji, gde obični građani nemaju poverenje u to da politički proces i političari stvarno rade u njihovu korist i za njihovu bolju budućnost.
Vladajuće elite, barem do sada,ne pokazuju mogućnost, a možda čak ni volju da se suoče sa ozbiljnošću ovakvog nepoverenja u političke procese i u samu demokratiju, nego misle, u velikoj meri, da je problem kod građana i da oni ili nisu dovoljno zreli za demokratiju ili jednostavno ,,ne znaju” šta treba da se radi za dobrobit države i njih samih. Ovakvo razmišljanje stvara još dublju krizu oko demokratije, jer političari prirodno onda zaključe da bi trebalo na svaki način da zaobilaze građane u donošenju odluka i da bi trebalo da ,,poprave” demokratske procese kako bi oni bolje i efikasnije funkcionisali. Ovo u velikoj meri vodi do novih propisa, uredbi i zakona, a cilj njihovog donošenja je da se opoziciji uskrati mogućnost da ,,zloupotrebljava” demokratski proces na način koji blokira rad vladajuće većine. Sve to dovodi i do represivnih mera u odnosu na građanska prava i medije.
Ovo je aktuelna tema u Americi, gde demokrati objašnjavaju sopstvenu nesposobnost da vladaju i donose odluke u Kongresu, gde uživaju veliku većinu u oba doma. Oni pominju da republikanci zloupotrebljavaju parlamentarne propise, koji doduše stvarno žele da deluju kao opozicija i da sapliću demokrate. I u javnosti se stvara percepcija da samo kada bi demokrati mogli da ograniče ili čak ponište pravo manjinske stranke da koristi ,,filibaster” (mehanizam u Senatu koji dopušta da se debata nastavi bez prekida i na taj način da jedan senator blokira odlučivanje) da bi onda oni mogli uspešnije i efikasnije da se izbore sa svim problemima koji trenutno prete SAD. Naravno, ovo je slično onom razmišljanju koje je u srpskoj skupštini dovelo do izmena poslovnika i čak bih rekao da je slično onom razmišljanju u Evropskoj uniji koje sve češće favorizuje donošenje odluka iza zatvorenih vrata na bazi saglasnosti vladajućih ključnih funkcionera. Pri ovakvom razmišljanju čak i građani postaju po definiciji neprijatelji demokratije. Nije ni čudo što se ključne odluke donose na osnovu saglasnosti i dogovora vladajućih političkih elita, bez obraćanja glasačima, pa čak i bez poštovanja osnovnih demokratskih pravila.
Objašnjenje zašto vladajuće elite uspevaju u tome da predstave sopstvenu volju za opstanak na vlasti kao volju građana jeste u tome da i građani takođe gube poverenje u demokratiju i misle da je nebitno šta oni misle i šta žele. Tako da oni u velikoj meri omogućavaju sopstveno zaobilaženje i potcenjivanje. Demokratija pod ovakvim uslovima teško može da uspe, ali ako ne uspe onda smo i svi mi krivi.
Obrad Kesić
[objavljeno: 19/03/2010.]
