Izvor: VOA, 14.Feb.2024, 17:14
Nedeljkov (CRTA): Izbori u Srbiji su bili vašar bezakonja
BEOGRAD — Decembarski izbori u Srbiji su bili sve samo ne praznik demokratije jer oni nisu bili fer i pošteni i kada bi se pisala knjiga o tim izborima naslov bi bio „Poraz države i vladavine prava“, rekao je programski direktor Posmatračke misije Crta Raša Nedeljkov i naglasio da su ti izbori zapravo bili "vašar bezakonja". Na predstavljanju finalnog izveštaja Crte o izborima održanim 17. decembra Nedeljkov je istakao da se na osnovu dokumentovanih činjenica može reći da vanredni parlamentarni izbori i izbori za beogradsku skupštinu nisu bili ni slobodni, ni pošteni. „Nasilje nad zakonom, uključujući i niz krivičnih dela sprovođeno je u interesu najveće stranke u vlasti. Ono nije postalo moguće samo zahvaljujući pasivnosti državnih institucija. Za razliku od raniji izbora u ovom izbornom ciklusu delovi institucija su aktivno učestvovali u kreiranju atmosfere ili kršenju zakona kako bi se jednom ili nekolicini političkih aktera omogućila prednost, a samim tim bolji rezultati na sam izborni dan“, istakao je Nedeljkov. Prema njegovim rečima, odgovornost za takvu situaciju pre svega leži na Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvu unutrašnjih poslova i pojedinim lokalnim samoupravama. Međutim, kako kaže Nedeljkov, na tužilačkim organima leži najveća odgovornost za cementiranje kulture nekažnjivosti. Mnoge stvari koje su zabeležene na decembarskim izborima nisu bili novina – niti za stranke, niti za izbornu administraciju, niti za policiju, niti za tužilaštvo. „Ali su i ovoga puta te stvari su ignorisane, i danas nemamo ni jednu potvrdu da je u vezi sa krivičnim delima i jedan slučaj pokrenut“, kaže programski direktor Crte. Uz sve ovo, postoje i veliki problemi koji su tokom godina metastazirali – od pritisaka i ucene birača, medijske neravnopravnosti, zloupotrebe javnih rezursa i funkcija, do političkog klijentelizma, falsifikovanja potpisa i lažiranja ličnih podataka građana, pa čak i lažiranja Službenog lista Beograda. „Na sam izborni dan Crtini posmatrači su zabeležili i dokumentovali nepravilnosti na nivou republičkih izbora na čak 13 odsto biračkih mesta, a u Beogradu na 21 odsto biračkih mesta“, rekao je Nedeljkov. Iznoseći zaključak misije Crta, on je rekao da nije moguće unaprediti zakonski okvir i praksu dok se ne ispune pojedini preduslovi i po njegovim rečima tri su ključna preduslova. Na prvom mestu je pokretanje krivičnih i disciplinskih postupaka za utvrđivanje odgovornosti i kažnjavanje nalogodavaca i izvršilaca krivičnih dela, odnosno kriminalnog rušenja integriteta izbora. Takođe, kaže Nedeljkov, preduslov je i uspostavljanje tačnog biračkog spiska u koje će svi izborni akteri imati poverenje. Konačno, važan preduslov je i značajno unapređenje profesionalnih standarda u radu RTS-a i RTV-a, kao javnih servisa, i to je ne samo nominalno i u pojedinim emisijama, već suštinski, kako bi građani mogili pravovremeno, istinito i objektivno informišu, pa i o izborima, ističe Nedeljkov. Pozdravljajući izveštaj Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji kao potvrdu dramatičnog urušavanja integriteta izbornog procesa u Srbiji i kao znak dobre volje da se građanima Srbije pomogne da dođu u priliku da mogu slobodno da izraze svoju izbornu volju, Nedeljkov je pozvao institucije Srbije da se suoče sa dokumentovanim problemima izbora i posvete njihovom beskompromisnom rešavanju. Zamenica programskog direktora Crte Tamara Branković je istakla da su decembarski izbori raspisani na brzinu, i bez uspostavljenog društveno-političkog konsenzusa i dogovora o njihovom održavanju. Takođe, kampanja je počela uz izražene i unapred stečene prednosti stranaka na vlasti koja je dobijena kroz zloupotrebu medija i institucija i javnih funkcija, a obeležile su je i talasi jednokratne pomoći koje su građanima deljena uoči raspisivanje izbora i tokom same kampanje. Po njenim rečima i na ovim izborima su ponovljena krivična dela falsifikovanja potpisa građana za kandidaturu. Toga je bilo i na izborima 2022. i 2016. godine i tada nisu kažnjeni počinioci, kaže Branković i ističe da je pribegnuto i stvaranju lažne slike pluralizma u izbornom procesu: „To se odrazilo na sastav izbornih komisija, pre svega gradske izborne komisije i zahvaljujući tome su se odluke donosile isključivo u korist stranaka na vlasti“, kaže ona. Uz isticanje problema sa biračkim spiskovima i organizovane migracije birača u Beograd, ona je istakla i da je problem brisanje granice između države i partije ovog puta dobilo novi oblik kao brisanje granice između institucije predsednika države, države i partije. Zabeleženo je 800 pojavljivanja najviših državnih funkcionera širom Srbije i samo 11% lokalnih samouprava nije bilo posećeno ovog puta, kaže Branković. „Uloga predsednika Srbije je bila veoma izražena i 60 odsto građana je verovalo da je on kandidat na izborima, a četvrtina je verovala da su u toku predsednički izbori“, istakla je ona i ukazala i na problem „hroničnog izostanka pluralizma medijskog sadržaja. Branković je rekla i da su vladajuće stranke na nedavnim izborima imale 72 odsto vremena u najuticajnijim medijima, dok je na prethodnim izborima 2022. godine taj procenat bio na 64 odsto. Takođe, u udarnom, Drugom dnevniku RTS-a zastupljenost predstavnika vlasti je bila nivou od 99 odsto. Po podacima koje je izneo Pavle Dimitrijević, direktor pravnih poslova Crte, ova posmatračka misija je na dan izbora podnela sedam prijava MUP-u zbog nepravilnosti na biračkim mestima, kupovine glasova ili cirkularbnog glasanja. "Međutim, ne postoje informacije o postupanju po tim prijavama", rekao je Dimitrijević i dodao da su podnete krivične prijave protiv pet NN lica zbog zloupotrebe službenog položaja, falsifikovanja isprava, nesavesnog rada u službi i netačnog biračkog spiska. On je potvrdio i navode Nedeljkova o nepostupanju nadležnih tužilaštava i izostanku hitnog i efikasnog postupanja u vezi sa događanjima na izborima. „Bez presedana je da je tužilaštvo na dan izbora obavestilo javnost da je za sve slučajeve nadležna izborna administracija“, rekao je Dimitrijević i podsetio na saopštenje Višeg javnog tužilaštva da nema dokaza za bilo kakva krivična dela tokom izbornog procesa.
.jpg)
