Izvor: Blic, 10.Jun.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neće biti promene politike prema Srbiji
Prevremeni parlamentarni izbori koji su juče održani u Holandiji protekli su u znaku ekonomskih tema. U predizbornoj kampanji lideri partija su najavili da će se boriti za drastično smanjenje državnih izdataka, pošto kriza nije mimoišla ni Holandiju. U centru pažnje je bila i imigrantska politika, pogotovo odnos prema onima koji su stigli iz muslimanskih zemalja.
Kako su sve predizborne ankete najavljivale da nijedna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stranka neće dobiti većinu, za izborima slede koalicioni pregovori u kojima su sve opcije otvorene. Jedino je izvesno da izbori neće doneti kratkoročnu, a ni dugoročnu promenu u stavu Haga prema približavanju Srbije kandidaturi za članstvo u EU.
Taj stav ostaće, kako ponavljaju zvaničnici Ministarstva spoljnih poslova u Hagu, da ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je EU potpisala sa Srbijom, zavisi od toga da li će glavni tužilac Haškog tribunala sredinom juna pred Savetom bezbednosti UN pozitivno oceniti saradnju Beograda.
Prvi, proceduralni, razlog za to je što se za formiranje nove vlade u Holandiji posle svakih izbora od Drugog svetskog rata prosečno trošilo više od tri meseca. U parlament redovno ulazi najmanje 10 partija zbog proporcionalnog izbornog sistema i niskog cenzusa, usled čega su sve holandske vlade koalicione, a do njih se dolazi podrobnim i detaljnim pregovorima koji dugo traju.
To znači da će i narednih meseci zemljom upravljati tehnička vlada premijera Jana Petera Balkenendea, iako su istraživanja javnog mnjenja njegovoj Demohrišćanskoj partiji (CDA) najavljivala najlošiji izborni rezultat od 2002.
Premda će zasigurno primiti k znanju ocenu o saradnji Srbije sa Tribunalom koju će tužilac Bramerc izreći 18. juna pred Savetom bezbednosti u Njujorku, malo je verovatno da će se ta vlada, a pogotovo novi parlament, odlučivanje o ratifikaciji sporazuma Srbije i EU videti kao prioritet.
Dugoročno, vlada u Hagu, ma ko je činio, smatraće i posle ratifikacije tog sporazuma da se o daljem približavanju Beograda Uniji i razmatranju kandidature za članstvo neće moći razgovarati bez dramatičnijeg napretka u saradnji sa Tribunalom koji se svodi na hapšenje preostalih begunaca, a naročito Ratka Mladića.
Spoljna politika i Evropa skoro da nisu ni pomenuti u predizbornoj kampanji, zbog čega je Jap de Hop Shefer, nekadašnji ministar spoljnih poslova i generalni sekretar NATO, upozorio da je „iza peščanih dina i nasipa možda udobno, ali se ne vidi daleko".
Paradoksalno, ove izbore u Holandiji izazvalo je upravo spoljnopolitičko pitanje. Velika vladajuća koalicija raspala se zbog toga što su Balkenendeovi demohrišćani bili za ostanak u Avganistanu, a njihovi partneri želeli da se trupe povuku.
Lider liberala 2008. predvideo krizu
Mark Rute, lider Narodne partije za demokratiju i slobodu koja se naziva liberalnom, još u januaru 2008. predvideo je krizu. Prema anketama, Rute bi mogao dobiti 34 od 150 mesta u parlamentu, dok je Radnička partija Joba Koena druga. Ekstremni desničar Gert Vilders ojačao je podršku među biračima na talasu antiimigrantske retorike.
