Izvor: NoviMagazin.rs, 13.Apr.2016, 13:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadežda Gaće: Rusi dolaze
Izbori u Srbiji, nacionalni, vojvođanski i lokalni, održaće se 24. aprila, a samo 11 dana pre izborne ćutnje u Knez Mihailovoj na predivnom vremenu promoviše se samo jedna stranka – Srpsko-ruski pokret.
Na izborima 2014. kandidovalo se 16 stranka, a Ruska stranka, tada jedina sa vezom ka Rusiji, dobila je 6.547 glasova. Prema popisu 2011. Rusa u Srbiji ima 3.247, tako da je najmanje polovina, ako ne i svi među >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << onima koji su za tu listu glasali, Rusiji bliska ideološki a ne nacionalno.
Srpski parlament, pa i sve srpske Vlade od 2000, imaju prekomerno mnogo stranaka, pri čemu više od polovine NIKADA nije samostalno učestvovalo na izborima. U vladama Srbije bilo je najmanje 14, a najviše 26 stranaka, tako da su političke i druge trgovine među partijama postale svakodnevica, počev od predizbornog procesa, preko Skupštine, do Vlade. I samo je vlada napravljena 2014. sa jasnom parlamentarnom većinom jedne stranke, tako da njeni potezi ne zavise od javne ili tajne nagodbe sa drugim strankama.
Desetak dana pre izbora potvrđeno je 18 lista, a nekoliko ima još malo vremena za popravku. Biće ih, nema sumnje, više nego 2014, a i umesto jedne stranke sa eksplicitnim imenom koje ukazuje na vezu sa Rusijom, sada se na listi usvojenih i onih za koje do utorka, kada ovaj tekst ide u štampu, nalaze tri stranke, uz još najmanje šest stranaka, koje se zalažu za najbližu saradnju sa Rusijom i promenu osnovnog puta Srbije – umesto ka EU, ka Rusiji.
Broj Rusa u Srbiji nikako ne može biti razlog za ovu poplavu predizborne rusofilije. Pre će biti da su za to “kriva” istraživanja javnog mnjenja koja pokazuju da uz evropsku orijentaciju građana Srbije lako ide visoka emotivna vezanost za Rusiju. Naravno, pre svega nekorektne interpretacije tih podatka kakve viđamo u poslednje vreme. No, nije realno da će neka od stranaka koja u imenu ima Rusiju, pa čak ni mnoge koje se zalažu za Srbiju pod okriljem Rusije, proći cenzus, ali je skoro izvesno da će u parlamentu biti proruskih i izrazito antievropskih stranaka, što do sada nije bio slučaj.
Ovo je samo prirodan nastavak spontane i organizovane promocije tih i takvih ideja, rasta konzervativizma i desnice i jačanja SRS zahvaljujući haškoj oslobađajućoj presudi. Te stranke neće činiti većinu, ali će imati mogućnost da se glasno suprotstavljaju modernizaciji Srbije i njenom evropskom putu. Ovo će im biti olakšano time što promene vrednosnih sistema, prilagođavanje zakonskih okvira, vođenje realne ekonomske politike neće biti, bar ne u početku, lagodni za mnoge građane, kojima će njihova obećanja, ma koliko nerealna i ma kako dugoročno pogubna po iste te građane, delovati kao melem na ranu. I zavodljive reči o nacionalnom preporodu kroz povratak pravoslavlju, koje je izgovorio čak i veliki Solženjicin, lako će se nekritički primati.
Istovremeno, blok partija koje bi trebalo da budu kontrateža, može lako umanjiti svoj uticaj u parlamentu, paralelno sa rastom ove i ovakve “desnice”.
