Izvor: Deutsche Welle, 12.Sep.2018, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nacionalni ponos ili „evropska perspektiva“?
„Makedonija pred istorijskim referendumom o novom imenu“ – pod tim naslovom švajcarski dnevnik „Noje cirher cajtung“ objavljuje tekst o pitanju koje je, kako piše, duboko podelilo zemlju.
Predstavljajući na početku teksta Borisa Damovskog, optuženog za članstvo u terorističkoj organizaciji, novinarka Franciska Činderle piše: „Filmski režiser i aktivista mesecima je bio lice nacionalnokonzervativaca. Oni su bliski partiji bivšeg premijera Nikole Gruevskog koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << je u Makedoniji vladao više od deset godina. Kada su posle pat-situacije na decembarskim izborima 2016. stranke albanske manjine i Socijaldemokrata promenile orijentaciju, bio je to kraj za Gruevskog. Mnoge njegove pristalice nisu htele da to prihvate i izašle su na ulice – pa i Damovski koji je nedeljama držao govore pred parlamentom. Sada je u kućnom pritvoru. Državno tužilaštvo ga je optužilo da je „krvavog četvrtka“ huškao ljude. Tako u Makedoniji zovu 27. april 2017, kada je mob pripadnika VMRO upao u zgradu parlamenta; više od 100 ljudi je povređeno. Damovski vehementno poriče da je imao išta sa tim nasiljem.“
„Nacionalisti poput Damovskog novu vladu smatraju ’izdajničkom’ – ne samo zato što je Albancima, zbog njihove podrške, zauzvrat dala veća prava, već i zato što se premijer Zoran Zaev složio sa Grčkom oko kompromisa u sporu oko imena. O tome se glasa 30. septembra. Tu se radi o mnogo više toga nego samo o imenu države. Ako dođe do sporazuma, zemlji će biti otvoren put u NATO, a biće mogući i pristupni pregovori sa EU. Iako je EU na Balkanu izgubila dobar deo svoje atraktivnosti, 59 odsto građana Makedonije smatra da bi pristup bio dobra stvar.“
Referendumom će biti odlučeno da li Makedonija menja ime u Severna Makedonija kao deo istorijskog dogovora sa Grčkom. Ishod je neizvestan pa se poseta Angele Merkel Skoplju može tumačiti kao mala „pomoć prijatelja“. (07.09.2018)
Članstvo Makedonije je važno za NATO jer se radi o ograničavaju uticaja Rusije na Balkanu, ocenjuje štampa na nemačkom. Izveštava se i o aferi sa „ruskim agentima“ u Grčkoj. (12.07.2018)
Dilemom između nacionalnog ponosa i „evropske perspektive“ se, kako piše Činderleova, poigrava opoziciona VMRO. „35-godišnji Aleksandar Nikoloski je njen potpredsednik, a član je od svoje 18. godine. On smatra da je sporazum varka a da je referendum manipulativan. To počinje već i kod referendumskog pitanja, kaže. Ono glasi: „Da li ste za članstvo u EU i NATO prihvatanjem dogovora između Makedonije i Grčke?“ To nije u redu, kaže Nikoloski, jer ima ljudi poput mene, koji žele pristup EU i istovremeno odbacuju sporazum. Za Nikoloskog je problematično i to što referendum nije obavezujuć. Vlada se boji rezultata i zato nije spremna da prihvati volju naroda u svakom slučaju.“
U nastavku teksta autorka navodi mišljenja prema kojima vlada Zorana Zaeva, osim povećanja poreza za one sa visokim zaradama, nije postigla ništa bitno, da su unutrašnjepolitičke reforme teške i da zato Zaev pokušava da stekne poene spoljnom politikom.
„Makedonskim nacionalistima su i etnički Albanci trn u oku, jer tendiraju ka afirmativnom odgovoru – Glasovi oko 300.000 Albanaca će odlučiti referendum, kaže Artan Grubi, poslanik albanske partije DUI. Grubi smatra da vlada gradi mostove, da ona želi da stvori Makedoniju za sve i da smanji etničke napetosti. Time se brani i od Rusije. Moskva želi da se etnički konflikti u Makedoniji održe i da tako spreči pristup EU i NATO. Zato referendum i nije obavezujuć, kaže Grubi: Strahujemo da će Rusija uticati na rezultat i da će nastati šteta koju je nemoguće popraviti, kao u slučaju Bregzita.“
Članak se završava citatima politologa Nenada Markovića: „Staro ime je kao trula grana koju odsecate da biste spasli drvo“, i nacionalnokonzervativne opozicije u vidu Borisa Damovskog: „Promena imena je napad na naš identitet, od kojeg se moramo braniti“.
Priredio Saša Bojić
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
.jpg)
