Izvor: RTS, 28.Okt.2019, 16:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na istoku Nemačke Levica pobedila a desnica slavi
Bodo Ramelov uspeo je ono što nije pošlo za rukom nijednom političaru Levice, stranke nastale na ostacima nekadašnje vladajuće marksističko-lenjinističke partije u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj. Ovaj nekadašnji sindikalac u zapadnoj Nemačkoj uspeo je, ne samo da Levicu dovede do toga da prvi put u ujedinjenoj Nemačkoj ima iz svojih redova jednog pokrajinskog premijera, već i da na nekim pokrajinskim izborima bude stranka sa najviše osvojenih glasova.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Kada je Ramelov pre pet godina postao prvi levičarski premijer jedne od 16 nemačkih pokrajina, malo ko je verovao da će on biti tako dobar premijer istočnonemačke pokrajine Tiringija da čak i glasači konkuretnskih stranaka smatraju da je on dobar premijer.
Štaviše, on je uspeo da evidentno prevaziđe sopstvenu stranku, koja je na izborima za savezni parlament 2017. u istoj toj Tiringiji osvojila tek oko 17 odsto glasova, dok je sada na pokrajinskim osvojila više od 30 odsto.
Ramelov je zapravo održao lekciju svim vodećim strankama, koje su na ovim izborima opet podbacile. A ta lekcija se sastoji u tome da dobar deo građana poštuje kada je politički lider iskren, umeren, stručan i ideološki nedogamtičan.
Njegov nastup i rezultati su doveli do toga da se ovog puta Levici ne dogodi isti scenario kao sa septembarskih pokrajinskih izbora u Brandenburgu i Saksoniji, kada je podelila sudbinu vodećih stranaka koje građani sve više kažnjavaju jer smatraju da ne rade u njihovu korist. Suštinski, Ramelov je pobedio, uprkos partiji kojoj pripada.
Iako su levičari imali razloga za slavlje, teško se mogao videti osmeh pun sreće na Ramelovljevom licu. A razlog je očigledan – biće mu znatno teže da formira pokrajinski vladu nego pre pet godina. Naime, njegovi sadašnji koalicioni partneri socijaldemokrate i Zeleni su poprilično podbacili, osvojivši nešto više od osam, odnosno pet odsto glasova.
To će Ramelova naterati da najverovatnije u koaliciju pokuša da privoli i liberale koji su sa tek nekoliko glasova prešli izborni cenzus od pet odsto i prvi put ušli u parlament Tiringije.
AfD-u 23 odsto glasova
I dok je Levica pobedila, najviše se slavilo na desnici. Desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila je 23 odsto glasova, što je praktično isti rezultat kao i na saveznim izborima pre dve godine, ali uprkos tome ovaj rezultat je imao najveći medijski publicitet.
S jedne strane, dobar rezultat AfD-a se sagledava pre svega u izbornom debaklu vladajućih stranaka u vladi Angele Merkel – demohrišćana i socijaldemokrata.
S druge strane, ovaj rezultat se sagledava i kao uspeh tirinškog lidera AfD-a Bjerna Hekea, koji je i načelu unutarpartijske krajnje desničarske frakcije "Krilo", koju nemačka domaća obaveštajno-bezbednosna služba i zvanično nadzire zbog, kako je navedeno, potencijalne pretnje po "liberalne demokratske principe ustava Nemačke".
Upravo je Heke onaj deo funkcionera AFD-a zbog kojih mnogo komentatora AfD naziva krajnje desničarskom strankom, iako je ona dobrim delom desničarsko-populistička stranka. Međutim, Heke je sve moćniji i uticajniji u okviru AfD-a a u javnim nastupima često se približava nacističkim stavovima i neretko koristi nacistički vokabular, koji se u nemačkoj javnosti nije čudo decenijama.
Štaviše, pre dve godine se našao na udaru tadašnjeg rukovodstva AFD-a pa čak i pred izbacivanjem iz stranke zbog svojih stavova i izjava, koje su imale rasističke i antisemitske elemente.
Te godine u januaru je u Drezdenu održao govor u kojem se založio da se "kultura političkog sećanja u Nemačkoj okrene za 180 stepeni", misleći na sećanje na nacističke zločine.
"Mi Nemci, dakle, naš narod, jedini smo narod na svetu koji je u srce svog glavnog grada usadio spomenik sramote", rekao je Heke o spomeniku žrtvama Holokausta u Berlinu, što je izazvalo burne rekacije u nemačkoj javnosti, ali i u njegovoj stranci.
Sud: Heke se ne sme nazivati fašistom
Članovi "Krila" i danas tu njegovu izjavu tumače time da Heke nije antisemita i da nije želeo da relativizuje istoriju već samo da ukaže na preterivanje u politici sećanja.
Međutim, o Hekeovim izjavama možda najbolje govori to da su njegove partijske kolege mislile da su to zapravo Hitlerove izjave kada su im ih pročitali novinari drugog kanala nemačkog javnog medijskog servisa ZDF, pitavši ih da kažu da li su to firerove rečenice.
Ovaj bivši profesor istorije je došao u fokus javnosti i kada je sud u Majningenu nedavno presudio da Heke sme biti nazivan fašistom. Ova sudska odluka je usledila pošto su se organizatori protesta "Protest protiv rasističkog AFD-a a posebno protiv fašiste Hekea" pobunili što su im gradske vlasti odobrili demonstracije pod uslovom da izbace iz naziva "fašistički".
Tirinški šef demohrišćana Majk Moring je Hekea otvoreno nazvao "nacistom", ali mu to nije pomoglo da mu stranka padne na tek treće mesto po broju glasova.
Prema rečima sociologa Matijasa Kventa, istraživača desničarskog ekstremizma, Hekeovi postupci, pisanja i govori su fašistoidni, ali ga on opisuje kao "predfašistu" u tradiciji onih koji žele "konzervativnu revoluciju". Kvent, podseća, da su ovakvi ljudi otvorili put za nacizam, šireći nepoverenje u liberalnu demokratiju.
Za koga su glasali glasači
S druge strane, nekadašnji demohrišćanin a sada jedan od dva lidera AFD-a Aleksander Gauland, u prvom obraćanju nakon sinoćnjeg objavljivanja rezultata, odmah se potrudio da uveri birače da nisu glasali za krajnju desnicu već za umerene centrističke snage.
"Gospodin Heke ne pomera stranku udesno", rekao je Gauland na proslavi u Erfurtu, nastojeći da odbaci optužbe da je Heke antisemita, rasista, ksenofob, nacionalista pa čak i nacista.
Istini za volju, Heke polako ali sigurno preuzima kormilo AFD-a, budući da su procene da oko 40 odsto članstva pripada njegovom "Krilu". Ipak, mnoge analitičare je zabrinulo to što bezmalo svaki četvrti glas na istoku Nemačke odlazi AFD-u te da je u Tirinigiji Levica pobedila zahvaljujući glasačima starijim od 60 godina, budući da je u svakoj od kategorija glasača između 18 i 60 godina AFD imala najviše glasova. Suštinski, pobedu AFD-a u Tiringiji sprečili su oni koji imaju sećanje na nacistički režim.
Za razumevanje cele situacije na istoku Nemačke neophodno je poznavati celokupni kontekst. Najpre, na izborima u Brandenburgu, Saksoniji i juče Tiringiji AFD je procentualno ostvario praktično isti rezultat kao i 2017. godine, što znači da nije u usponu čak ni tamo gde je najjači.
Ukoliko se sadašnji rezultati porede sa prethodnim pokrajinskim izborima održanim 2014. godine, to predstavlja poređenje baba i žaba. Naime, tada je AFD bila tek godinu dana stara partija, koja je insistirala na retorici protivljenja evropskoj zajedničkoj valuti i važila je za partiju evroskeptičnih profesora.
AfD u stagnaciji
Dakle, ni reči o migracijama i borbi protiv islamizacije što je od 2015. postala dominantna retorika AFD-a, kojom je ona uspela da pridobije mnoge birače, koji žele da kazne vodeće stranke.
Zbog ovih okolnosti, mnogo je uputnije porediti sadašnji izborni rezultat sa onim koji je AFD ostvarila kada su se održavali izbori za Bundestag pre dve godine. U poređenju sa tim rezultatima, AFD je u septembru u Saksoniji osvojila 74.000 glasova manje nego 2017, u Brandenburgu 4.000 glasova manje, a Tiringiji juče 35.000 manje nego pre dve godine.
Dakle, može se reći da je popularnost AFD-a u stagnaciji, pa čak i u padu, i to na istoku zemlje gde su najjači.
Aspekt koji se odnosi na starosnu strukturu birača ne bi trebalo da raduje takozvane narodne partije, kako se decenijama nazivaju CDU i SPD, ali ni Levicu u Tiringiji. Istraživači javnog mnjenja su u anketama na biralištima utvrdili da su u Saksoniji i Brandenburgu CDU i SPD spasili penzioneri, baš kao i Levicu u Tiringiji.
U Fondaciji "Fridrih Ebert", koja radi uz SPD, već otvoreno govore da "ovo predstavlja ogroman izazov", kao i da je to "čvrst podsetnik da su se nemačke narodne partije u velikim delovima Nemačke suštinski pretvorile u partije starih ljudi".
To sve dovodi do zaključka da se politička krvna slika Nemačke definitivno promenila. Ona je ona sada znatno rascepkanija tako da je zasad završen višedecenijski običaj da o vlasti odlučuju CDU i SPD u velikoj koaliciji ili samostalno u koaliciji sa jednim manjim partnerom.
Neophodnost koalicija
Već je izvesno da će ubuduće za formiranje vlasti na različitim nivoima biti potrebne koalicije tri ili više stranaka što će Nemce ponekad suočiti i sa veoma čudnim ili pre nezamislivim koalicijama, koje su širom Evrope već postale uobičajene. Jednostavno, to je nova normalnost u Nemačkoj.
Politički sistem je podeljeniji, manje predvidljiv, ali suštinski više demokratičan jer je u parlamentima predstavljen širi spektar različitih mišljenja.
A podeljenost se ogleda i na nivou nekadašnjih linija podele na istok i zapad zemlje. Ovaj aspekt priče je već neko vreme očigledan, ali ovim pokrajinskim izborima dobija na značaju, jer se dešava u godini kada Nemačka obeležava 30 godina od pada Berlinskog zida. Ni tri decenije rada na ujedinjenju dve Nemačke nisu izbrisale razlike, a očigledno trećina istočnih Nemaca i te kako veruje u kampanju AFD-a da su zapravo Nemci drugog reda te da su mu zapadni Nemci pokrali budućnost.
Uprkos tome što ovaj problem nije uopšte nov, vodeće stranke nisu našle odgovor na nezadovoljstvo građana i uzalud njihovi funkcioneri često sve birače AFD-a tako olako svrstaju u poklonike rasizma, nacionalizma, laži i mržnje. Ovo je još jedna opomena za vodeće umerene stranke, koje očigledno i dalje nemaju pravi odgovor na to što su birači nezadovoljni njihovim radom.
.jpg)
