Izvor: SrbijaDanas.com, 12.Maj.2020, 08:40

NADOMAK KONAČNE POBEDE! Srbija ima najmanje preminulih u regionu: Da li treba da se bojimo drugog talasa?

NADOMAK KONAČNE POBEDE! Srbija ima najmanje preminulih u regionu: Da li treba da se bojimo drugog talasa?

Broj umrlih ljudi jedan je od pokazatelja kako je koja država uspela da se izbori sa epidemijom Covida-19.

Na vrhu liste zemalja sa najvećim brojem umrlih od Covida-19 na milion stanovnika nalaze se male evropske državice San Marino i Andora, dok među većim zemljama u ovoj crnoj statistici prednjače Belgija, Španija, Italija, Velika Britanija i Francuska.

Srbija je sa 31 umrlim na milion ljudi, srećom, veoma daleko iza ovih država.

Brzina reagovanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << strože ili blaže restriktivne mere, mentalitet stanovništva, ali i stvarni broj zaraženih ljudi - neki su od razloga velikih razlika među zemljama.

Prema jučerašnjim podacima, najveći broj žrtava od virusa korona broje SAD, više od 80.000. Ipak, ako se poredi broj umrlih na milion stanovnika, ubedljivo je najviše pogođen San Marino. U toj maloj zemlji sa nepunih 34.000 stanovnika beleži se 41 žrtva Covida 19, što iznosi 1.208 osoba na jedan milion. Prema toj statistici, Belgija ima 747 umrlih na milion ljudi, Andora 621, Španija 569 i Italija 503. Mnogo bolje stanje nije ni u Velikoj Britaniji sa 465 umrlih ni u Francuskoj, koja ima 403 smrti na milion stanovnika.

Što se tiče naše zemlje, Srbija, srećom, ubedljivo zaostaje u ovoj crnoj statistici - sa 31 mrtvim na milion ljudi. Kada pogledamo države bivše Jugoslavije, bolje od Srbije u ovoj kategoriji su Hrvatska sa 21 i Crna Gora sa 14 umrlih ljudi na milion, dok su gore BiH sa 33, Makedonija sa 44, a Slovenija sa 49.

U malo širem regionu proporcionalno najviše umrlih ima Austrija - 69 na milion, a najmanje Albanija 11, Bugarska 13 i Grčka 14. Mađarska ima 43 umrlih na milion ljudi, a Rumunija 49. Sve ove brojke u regionu su dobre u odnosu na velike zapadnoevropske države, a Srbija se nalazi u boljoj polovini regionalne tabele.

Kasno uvedene mere

Nije iznenađenje da je San Marino na vrhu liste, budući da ima mali broj stanovnika, kaže epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović. Prema njegovim rečima, za Italiju je bilo kobno to što je zakasnila sa uvođenjem mera.

- Kod njih je prvo došla bolest, u trenutku kada ni ostatak sveta nije bio u dovoljnoj meri pripremljen. Prenošenje bolesti u Italiji uveliko se odvijalo kada su oni shvatili šta se dešava. Tada su zatvorili avio-saobraćaj sa Kinom, ali je već bilo kasno. Onda su uveli mere, ali to je mediteranski narod, nedisciplinovan i te mere nisu poštovane. Oni su se čak šalili i pravili „korona zabave“ na kojima su se okupljali i slavili što zbog virusa ne moraju da rade - kaže Radovanović.

Kako dodaje, Španija je doživela scenario iz Italije iz sličnog razloga.

- Oni su imali nešto više vremena jer je epidemija kasnije izbila nego u Italiji. Međutim, traljavo su počeli kao i Italijani, to su ipak demokratske zemlje koje nije jednostavno odmah zatvoriti. Kako se sve više umiralo, postali su svesni da moraju da se primene radikalnije mere. S druge strane, Nemci su relativno dobro prošli jer su od početka masovno testirali stanovništvo, te nisu morali da nameću stroge mere zabrana - ističe Radovanović.

Iako mnogi smatraju da je dobar model Švedske, koja je ignorisala epidemiju, smrtnost u milionskoj populaciji u toj zemlji je jako visoka i iznosi 264. U susednoj Norveškoj je, recimo, 40, a u Finskoj 48. Radovanović kaže da je u Švedskoj vršeno masovno testiranje, kao i da zdravstveni sistem ima dovoljno kapaciteta, te nisu imali bojazan da će da kolabira kao u Italiji.

- Svesno su išli na to da ako već mora da se prokuži stanovništvo, da to bude u jednom naletu i da manje trpi privreda. Više je umrlih, ali u drugom talasu će verovatno bolje proći od susednih zemalja - smatra on.

U našoj zemlji je do juče umrlo 215 građana, što je oko 31 na milion stanovnika. Epidemiolog Radovanović smatra da smo zahvaljujući rigoroznim merama zaštitili najstarije, što je bitno uticalo na manji broj umrlih.

- Ako posmatramo u odnosu na zemlje u regionu, Srbija je po obolevanja daleko na prvom mestu. To nije slučaj kada je reč o umiranju, jer smo sačuvali najstariju populaciju zahvaljujući nadrastičnijim merama. Potpuno je različita situacija u zapadnoj i istočnoj Evropi. Kod nas je prosek umiranja 67 godina, a u zapadnoj Evropi je 80 godina - kaže epidemiolog.

Naredni talas

Prema njegovim rečima, međutim, postoji opasnost da u narednom talasu, ako ga bude, prođemo lošije od komšija.

- Kod nas je taj prvi talas bio mnogo blaži, što znači da može da nas očekuje da će sledeći put kad se pojavi biti mnogo više žrtava. Imajući u vidu da postepeno popuštamo sa merama, verovatno ćemo drugi talas odložiti do pozne jeseni. Međutim, tada će verovatno smrtnost biti veća. Za radikalne mere jeste pokazano razumevanje, ali je mnogim penzionerima već dosta izolacije i tehnički ne možemo ponovo da zaustavimo život, te ćemo morati da se oslonimo na savete koje smo ranije dali - ukazuje Radovanović.

Član kriznog štaba za borbu protiv Covida-19 Branimir Nestorović kaže da na smrtnost utiče nekoliko faktora.

- Gustina stanovništva je važan element i jasno je da su u našoj zemlji veliki gradovi Beograd i Niš pokvarili prosek. Zatim, uticalo je i to kad su sprovedene mere. Zemlje koje su se zatvorile u prve tri-četiri nedelje epidemije izbegle su eksponencijalni rast i imale su relativno nisku smrtnost - kazao je Nestorović.

Kako je dodao, od bitnog značaja je BSŽ vakcina, kao i dolazak proleća i uticaj vitamina D.

- Potvrđeno je da je šest puta manja smrtnost onih naroda koji imaju BSŽ vakcinu. Osim toga, u aprilu smo ušli u proleće, u ultravioletno zračenje i vitamin D. Na osnovu svega toga, moja pretpostavka je da ćemo imati oko 250 žrtava - naveo je on.

U ovom periodu dnevno umre do 300 Srba

Demograf Vladimir Nikitović kaže da je isuviše rano govoriti koliko smrtnost od Covida-19 ima uticaja na demografsku strukturu Srbije.

- Kod smrtnosti jedna od ključnih osobina je sezonalnost, odnosno doba godine. Sezona virusa i gripa se vezuje za zimu, zbog čega je tada veća smrtnost. U 21. veku u Srbiji prosečno umre između 250 i 300 ljudi dnevno u martu i aprilu, od bilo kog uzroka smrti. S tim u vezi, ako grupo poredimo da na dnevnom nivou u našoj zemlji pet, šest ljudi od posledica ovog virusa, to je u suštini zanemarljivo. Međutim, ne možemo još da govorimo o demografskom efektu, dok se statistika ne objavi po konačnom uzroku smrti - naglašava Nikitović.

Slovačka najbolja u Evropi

Slovačka ubedljivo beleži najnižu stopu smrtnosti od Covida-19 u Evropi, te ona iznosi 4 smrtna ishoda u milionskoj populaciji. U ovoj zemlji živi 5,5 miliona stanovnika, a do sada je od virusa korona umrlo 26 građana. Prema oceni stručnjaka, ključna je bila brzina reagovanja i restriktivne mere. Slovačka je zatvorila sve škole, prodavnice i granice među prvima u Evropi, odmah posle Italije. Građani su počeli da nose maske i pre nego što je to vlada zvanično uvela kao obaveznu preventivnu meru.

Najbolji model borbe

Prema mišljenju epidemiologa Radovanovića, tokom pandemije najbolje su se snašli Singapur, Hongkong i Tajvan.

- Njihov model jeste da ne nameću mnogo stroge mere, ali da tragaju za izvorima zaraze, da ih izoluju, a one koji su bili u kontaktu da šalju u karantin. Ideja nije bila da zatvore sve građane, jer tako parališete život. Oni su jako dobro prošli u prvom talasu, ali sad počinje drugi talas i ponovo primenjuju karantin i izolaciju - ističe Radovanović.
Pogledaj vesti o: Izbori

Nastavak na SrbijaDanas.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta SrbijaDanas.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta SrbijaDanas.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.