Izvor: VOA, 24.Apr.2017, 18:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moskovisi: evropski izbori i američka politika ključni za budućnost Evrope
Izazovi pred Evropom sada su političke prirode počev od implikacija Bregzita, preko niza nacionalnih izbora - prvo u Francuskoj, zatim u Velikoj Britaniji u junu, u Nemačkoj i na kraju u Italiji početkom naredne godine. Ti izbori će oformiti politički milje u Evropi tokom narednih pet godina, dok će američka politika takodje uticati na evropske političke odluke u izvesnom broju oblasti uključujući odbranu, trgovinu, poresku politiku i borbu protiv klimatskih promena. To je izjavio Pjer Moskovisi Evropski komesar za ekonomska, finansijska, poreska i carinska pitanja na početku panel diskusije u uglednom Piterson institutu za medjunarodnu ekonomiju ovde u Vašingtonu. Još jedan faktor u ovoj konstelaciji je činjenica da je Rusija donela odluku da direktno ili indirektno zauzme agresivni stav na inostranoj sceni, naglasio je Moskovisi. “Uveren sam da Evropa iz svega toga može da izadje jača. Da počnemo od ekonomije. Moja poruka vama prošle godine je bila da evropska ekonomija nastavlja da se oporavlja, ali po stopi koja nije zadovoljavajuća. Dobra vest je da se taj trend nastavlja i da je Evropa sada u petoj godini oporavka. Bruto nacionalni proizvod EU će, prema očekivanjima, rasti po stopi od 1,8 odsto i ove i naredne godine. Predvidjamo rast u svim zemljama članicama tokom narednog trogodišnjeg perioda. Nezaposlenost je u padu i kratko rečeno - beležimo napredak.” Ipak treba biti jasan, dodao je Moskovisi, jer uprkos tom napretku slika je i dalje krajnje raznolika od zemlje do zemlje posebno u državama Evrozone. Nekoliko banaka još uvek ima visoke nivoe nerealizovanih zajmova što ima negativan uticaj na ekonomiju. Investicije konačno rastu zahvaljujući takozvanom Junkerovom planu, ali još uvek nisu na zadovoljavajućem nivou. Potom nema mesta samozadovoljstvu posebno kad je reč o mladima u nekim zemljama Evrozone. To su pitanja kojima se moramo ozbiljno pozabaviti. A kad je reč o ekonomskoj politici Moskovisi navodi: “Uveren sam da je preokret smera ekonomske divergentnosti u Evrozoni preduslov za obezbedjenje stabilnosti i održivosti zajedničke valute i ograničavanje rastućeg populizma, koji je izazov u brojnim evropskim zemaljama. Divergentnost pospešuje nacionalizam koji pored kulturološkog, prvenstveno ima koren u ekonomskom nezadovoljstvu. Paradoksalno je da velika većina Francuza, tačnije 65 odsto podržava zajedničku valutu dok, ispitivanja pokazuju da kandidate, koji na kranjoj desnici i levici zagovaraju da bi Francuska trebalo da napusti Evro, podržava 45 posto anketiranih što ukazuje na klimu gneva i nezadovoljstva, ali i na ambivalentnost gradjana povodom zajedničke valute, što nije slučaj samo u Francuskoj.” Moskovisi ističe da Evropski gradjani i biznisi jedinstvenu valutu smatraju zaslužnom za pojednostavljenje putovanja, prekograničnog biznisa i stabilizovanje evropskih ekonomija. Medjutim, gradjani su istovremeno razočarani što zajednička valuta ne daje veći podstrek njihovoj sopstvenoj dobrobiti. Evro nije samo monetarni projekat već bi trebalo da bude i političko obećanje prosperiteta, naglašava Moskovisi. I oni su u pravu pošto Evro štiti, ali ne stimuliše. Legat ekonomske krize, odnosno porast javnog duga, ostarela infrastruktura i erozija javnih usluga, te degradacija ljudskog kapitala su ciklični i neravnomerno distribuirani u EU, ističe Moskovisi i dodaje: “Ako se ta situacija nastavi teško je biti optimističan povodom izgleda za Evro tokom narednih pet do deset godina. Stoga je moja poruka vama ove godine da se time moramo pozabaviti brzo i odlučno. Italijanski državni dug je dvostruko već od nemačkog, dok je nemački suficit dvostruko veći od evropskog proseka, a Nemačka stopa nezaposlenosti dvostruko manja od evropskog proseka. Razlog je to što nemamo prave ekonomske instrumente. U cilju kohezivnije Evrozone i stvarnog ekonomskog dinamizma potrebni su nam ekonomski instrumenti koji bi nam omogućili da delujemo u opštem interesu Evrope. Tri stuba budućnosti Evrope su zaštita od terorizma, istinska demokratija i ekonomska efikasnost. “ Na pitanje Glasa Amerike o tipu I održivostri ekonomskih instrumenata sa ciljem sprečavanja eventualnog ekonomskog šoka sličnog onom koji je nastao posle krize 2007/2008., danas u svetlu bezbednosnih izazova, izbegličke krize i nestabilnog Balkana kao i nespremnosti bogatih zemalja da izbave zemlje na periferiji iz finansijskih poteškoća, Moskovisi odgovara: “Najefikasniji instrument mora biti fiskalni kapacitet Evrozone. S druge strane, borba protiv terorizma je veliki izazov. Čini se da su poreska i carinska politika daleko od terorističkog problema, ali to nije slučaj jer nema terorizma bez finansija, a neke poreske i carinske kontrole su veoma efikasne u tom smislu. Istovremeno sa izgradnjom jake Evrozone moramo graditi odbranu protiv terorizma u smislu kontrole naših granica i dobrih odnosa sa zemljama koje nisu članice, pa čak i sa Turskom koja postaje sve komplikovaniji partner. Drugim rečima potreban nam je globalni uvid.” Na kraju izlaganja Moskovisi je istakao da je Transatlantski savez još uvek temelj bezbednosti i prosperiteta, dok Evropa mora da zabeleži bolje rezultate na dva fronta. Pre svega da bolje zaštiti svoje gradjane od terorističkih napada i uvede efikasniji pristup izbegličkoj krizi. I, drugo, EU mora da postane dostupnija i više demokratska kao odgovor onima koji lažno apeluju na gradjane da ponovo uzmu kontrolu u svoje ruke, što je moto brojnih nacionalista. Medjutim, Moskovisi je na kraju izrazio uverenje da populizam neće biti pobednička ideja u Evropi.
.jpg)
