Izvor: NoviMagazin.rs, 21.Feb.2016, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Vrhovi sud kao izborni usud
Smrt člana Vrhovnog suda Entonena Skalije, mesec dana pred 80. mu rođendan, dodatno je, uz odavanje dužne pošte, raspalila strasti američkih političara, mestimično čak više nego izborna nadmetanja za predsednika SAD i opštu prevlast u još jedinoj supersili.
Ko će, kako i kada, naslediti položaj pravosudnog veterana, ispostavlja se kao vrhunski test za unutrašnju efektivnost tamošnjeg sistema, spolja vanredno >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << opterećenog novim izazovima na Bliskom i oživljenom, hladnoratovskom, istoku.
Dok je ovaj tekst išao u štampu, bile su, začudo, izvesnije posledice nego uzroci odlaska Skalije sa ovog sveta. I pre medicinske dijagnoze, čelnici Republikanske partije, koja drži većinu u oba doma Kongresa (parlamenta) i predstavlja opoziciju demokrati, šefu države Baraku Obami, obznanili su da ni po koju cenu neće prihvatiti njegov predlog, koji sledi po utvrđenoj proceduri, za popunjavanje upražnjenog mesta u Vrhovnom sudu.
Preventivna isključivost potvrđuje, na žalost, da i u razrađenoj demokratiji, sve više maha uzima partokratija. Boj se, naime, poduže vodi oko toga kojoj će stranci biti naklonjenije, po Ustavu nepristrasno, sudstvo.
U najnovijem slučaju, razgraničavanje između sudija liberalnih opredeljenja (sklonih viđenjima Demokratske partije) i konzervativaca (naklonjenih pogledima republikanaca) stremi vrhuncu izazivanju ustavne krize, pod kojom se mahom podrazumeva stanje u kome politički “vozovi” iskaču iz koloseka postavljenih najvišim nacionalnim pravnim aktom.
Pojednostavljeno, posle smrti konzervativnog eksperta Skalije, kojom je upražnjeno jedno od devet mesta u Vrhovnom sudu, odnos snaga je 4:4, što preti da parališe donošenje odluka od kojih zavise raspleti mnogih individualnih i kolektivnih zahteva za skladnijom raspodelom tereta zarad stabilnosti poretka.
Poslednjih nekoliko decenija prevagu su u Vrhovnom sudu imali konzervativci, pa se sada njihove pristalice pribojavaju da bi Obama mogao da odnos snaga pretumba u prilog njegovim liberalima. U takvom eventualnom preokretu, oni vide jednu vrstu ustavnog prevrata i spremni su da ga ne dozvole, koristeći okolnost da u oba doma Kongresa (parlamenta) imaju većinu. Koja čezne da, sa eventualnim budućim predsednikom iz svojih redova, poništi Obamina postignuća u proširivanju zdravstvene zaštite, dometa oporezivanja najbogatijih, dogovaranja sa spoljnim protivnicima, aranžmana za smanjivanje klimatskih lomova, a sve uz “održavanje globalnog liderstva ali samo dejstvom iz pozadine”…
Amerika sebe definiše kao zemlju najširih mogućnosti, što bi trebalo da važi i za osnov demokratije - vladavinu prava. Opet se, na žalost, pokazuje da bi i samo sastav najvišeg organa pravosuđa, pod stranačkim pritiskom, mogao da utiče na ishod trke ka Beloj kući, ali sada već od starta, a ne na kraju tog maratona kao 2000. godine. Vrhovni sud se ispostavlja, takoreći, kao izborni usud.
Onda je (konzervativna) većina u Vrhovnom sudu presudila da se zaustavi dobrojavanje glasova na Floridi, kojim se odlučivalo o novom predsedniku SAD. Tom odlukom je, minimalnom razlikom u glasovima, pobedio Džordž Buš mlađi, iako je na nacionalnom nivou znatno veću podršku dobio njegov rival Al Gor, što je u specifičnom, suštinski indirektnom, elektorskom sistemu bilo beznačajno. Uzgred stoji i činjenica da je guverner Floride tada bio Džordžov brat Džeb, koji upravo konkuriše da nastavi porodičnu dinastiju začetu predsednikovanjem njihovog oca (1989-1993).
Nikako ne bi bilo dobro da se sada izglasavanje novog devetog člana Vrhovnog suda uvrsti u izborni ciklus za šefa države, jer bi takva aktivnost korenito osporila nezavisnost tri oblika vlasti: izvršne, sudske i zakonodavne. Republikanska najava da neće dozvoliti Obami da postavi “svog” sudiju i pre nego što se čulo ko je i kakav je nagoveštava da Amerika nastavlja fazu u kojoj izgleda manje jasno šta će sama sa sobom, nego u odnosima s drugima.
Vrhunac kontraproduktivnosti predstavljala bi okolnost da u eventualnoj reprizi dobrojavanja, kao pre 16 godina na Floridi, Vrhovni sud ostane bez većinskog glasa. Pa da SAD ostanu bez novog predsednika, do daljnjeg, a da se u međuvremenu ne zna ko je zaista šta i gde je.
Po meni je, inače, najveća mana Amerike izborni sistem. Iz jednog prostog razloga zato što je mogućno da u njemu pobedi takmičar koji je osvojio manje glasova građana (a više specifičnih i presudnih elektora).
Kao i zato što je takav ishod svrstava u partokratije, koje bi da kod drugih eliminiše. Jer, poslovično, ko nije za sebe, nije ni za druge…
