Izvor: NoviMagazin.rs, 20.Jan.2019, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Stalna groznica
U sve nestalnijem svetu ipak je stalna – izborna groznica. Upravo se rasplamsava njena nova pandemija.
Čak milijarda i dvesta miliona ljudi u 108 zemalja biće prozvano da izađe na birališta u 2019, izračunali su specijalisti iz electionguide.org. Ništa manje nije ih bilo ni lane, kad su pod vrlo različitim uslovima u glasačkoj mašini bili građani Kine, Rusije, SAD, Brazila… Ali je prilično izvesno da 2020. neće imati tako veliki potencijal iako je predviđeno da >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << se u njoj odluči da li će Donald Tramp, koji se diči nepredvidljivošću, ostati na čelu Bele kuće.
Među izjašnjavanjima unutar jedne države ove godine će najveću pažnju sveta privlačiti Indija, Indonezija, Avganistan, Nigerija, Južnoafrička Republika, Alžir, Argentina, Poljska, Belgija, Švajcarska, Portugalija, Grčka, Hrvatska, Makedonija, Rumunija, Ukrajina... Srbiji u tom lancu redovnih izbora ne bi bilo mesta, ali se sve češće u njenim vrhovima pominje mogućnost da mu se nekako vanredno prikači.
Ovdašnji doprinos toj globalnoj masovki bio bi originalan. Samo u Srbiji bi, kako sada stvari stoje, prevremeni izbori bili raspisani zato što ih hoće vlast s velikom većinom u parlamentu, a ne opozicija, koja čak preti njihovim bojkotom ukoliko opstane sada privilegovan, posebno u medijima, izborni položaj vladajuće koalicije.
Kao i u životima nas običnih smrtnika, postoje politički izbori koji su dalekosežniji od samo izlaska na birališta. Dok je ovaj tekst išao u štampu, baš su se zgusnuli. Samo što je osvanuo naslov u novinama da će vladajuća partija odluku o nacionalnim izborima doneti posle posete Vladimira Putina, Aleksandar Vučić se sastao sa ambasadorima zemalja EU i objasnio da taj susret nema nikakve veze sa dolaskom ruskog predsednika iako je upriličen samo dva dana pred spektakularni doček kakav mu je pripremljen u Beogradu i u koji donosi orden predsedniku Srbije.
Utisak je da ova vremenska koincidencija ipak potvrđuje da je pred Srbijom još važniji izbor od njenih izbora za prevlast. U najkraćem: približava se trenutak kada će Srbija morati da se opredeli računa li više sa integrisanjem u EU ili sa očuvanjem zvaničnog teritorijalnog integriteta uz podršku Rusije, ili s nekakvim rešenjem koje će, na svoj način, isposlovati SAD…
Bacimo li odavde pogled na globalnu glasačku scenu, za nas su najvažniji majski izbori za Evropski parlament. Predviđa se da će doneti uspon krajnje desnice, ali da će centar zadržati prevagu i nastaviti napore da konsoliduje redove kontinentalne zajednice.
Nije sasvim jasno kako bi se to ovde primilo. Iako se oficijelno iz Beograda poručuje da smo za jaču EU, poluzvanično se sugeriše da treba da preispitamo naš pristup njoj jer nam “stalno ispostavlja nove uslove”. Pa i da možda treba da navijamo za snage krajnje desnice, koje se bolje razumeju s nama “istorijski i duhovno bliskom Rusijom” i koje nas s njom “podržavaju” u rasplitanju “kosovskog čvora”. Ma nije valjda…
Svet, pa i Evropa, su pred mnogo težim i za njih važnijim izborima od toga šta će biti s nama. Vašington, Brisel, Moskva i Peking bi, doduše, mogli da se bar prećutno saglase da naš prostor, u poređenju sa izazovima u međusobnim odnosima i na Bliskom i Dalekom istoku, bude novi mali poligon za njihovo nadmetanje, ali slutim da bi to bilo još gore po nas. Osim ako naprave konferenciju poput Dejtona i izdejstvuju ishod “bez pogovora”.
Zanimljivo je pritom da su sve ređi bilo kakvi izbori bilo gde bez prigovora. Posle epohe primedbi Amerikancima da se mešaju u sve izbore napolju do kojih im je stalo, sada su učestali nalazi istražnih organa da im sada u tom pogledu ozbiljno konkurišu Rusi, pa i Kinezi.
U SAD se, tako, produbljuje istraga o eventualnoj umešanosti Rusije u tamošnje predsedničke izbore, koji su pre dve godine doveli Trampa na vlast. Slične strepnje iskazuju se sada i u predizbornoj EU, koja ujedno podrhtava i pod Trampom, nakostrešenim protiv multilateralnosti i pod naletom kineskih investicija praćenih uvijenim veličanjem sopstvenog globalizatorskog modela ekonomskog uzleta bez demokratije.
Sve u svemu, kao da je ceo svet u novoj vrsti permanentne izborne kampanje. Koja ne priznaje granice, lako se prelivajući s nacionalnog na internacionalni plan i obrnuto. Mi smo, po običaju, u tom obrnutom kursu, ali kao da toga nismo sasvim svesni, pa se upinjemo da pokažemo kako je naš pogled na svet ispravniji od pogleda sveta na nas. Nikad dosad tako nešto nije nam se isplatilo na duži rok, čak ni u ovdašnjim neprestanim i forsiranim izbornim kampanjama.
