Izvor: NoviMagazin.rs, 01.Nov.2020, 10:52
Momčilo Pantelić: Pamtiće se…
Splet okolnosti koje su ovim američkim izborima praktično već obezbedile visoko mesto u kolektivnoj memoriji.
Do izlaska sledećeg broja Novog magazina mogli bismo da saznamo ko je izabran za predsednika SAD. Kad pre? Ne! Konačno!?
Jeste da se izborna kampanja tamo razvukla duže od haranja covida-19 svetom, ali opstaju slutnje da bi na definitivan ishod glasanja, zakazanog za 3. novembar, moglo poprilično da se popričeka. Čak, takoreći, kao u Šapcu ili >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << u otezanju sa sastavljanjem vlade u praktično jednopartijskoj vlasti Srbije.
Prvi put u modernoj istoriji jedan predsednik SAD najavljuje da sumnja u regularnost izbora i da ne bi baš bio spreman da prizna svoj eventualni poraz, što – pogotovo ako je rezultat tesan i kasne glasovi upućeni poštom – nagoveštava da bi se do ozvaničenja pobednika došlo tek produženim prebrojavanjima, pa i postupcima za vanredne neizvesnosti. Po takvoj nepoželjnosti, neprikladnoj za demokratiju, najduže bi se pamtio duel predsednika Donalda Trampa i izazivača mu Džoa Bajdena.
Navedena nezapamćena zavrzlama – za koju se nadam da će ostati samo u domenu teorije – nadmašila bi splet okolnosti koje su ovim američkim izborima praktično već obezbedile visoko mesto u kolektivnoj memoriji. I zbog kojih se mestimično označavaju kao “najvažniji u modernoj istoriji”.
Najneposredniju originalnost ubrizgala je pandemija. Dovela je do drastičnog razgraničavanja – život ili smrt. Iliti – kako uravnotežiti interese zdravlja i ekonomije. Tramp prigovara rivalu da bi maskama i drugim merama zaštite “ubio” privredu, a time i masovnu egzistenciju. Bajden uzvraća da predsednik forsiranjem profiterstva masovno žrtvuje živote podanika. Iz Bele kuće je upravo saopšteno i da administracija ne pretenduje da zaustavi zarazu već da nade polaže u vakcinu i lekove, dok struka tvrdi da bi se spasli životi više od 100.000 ljudi kada bi 95 odsto stanovnika nosilo maske...
Odnos prema nauci podseća na bespoštedni front i na ekološkom polju. Bajden se zalaže za sasecanje aktivnosti koje doprinose klimatskim lomovima, Tramp tvrdi da su to uobrazilje koje bi uništavale industriju i klasičnu energetiku.
Biti il’ ne biti, pitanje je sad i povodom rasne (ne)jednakosti. Proteste pod geslom “Životi crnaca su važni” Tramp mahom ocenjuje kao nasilničke, propoveda “zakon i red”, zamerajući Bajdenu potpirivanje haosa, na šta ovaj odgovara da nije protiv zakona, ali da oni propisuju i rasnu jednakost, koju predsednik zanemaruje, jačajući izbornu bazu među “besnim belcima”.
Paradoks za pamćenje je i u činjenici da se vladar predstavlja kao opozicionar, kako sam već pisao, jer se opire nasleđenom sistemu iako mu je bezmalo četiri godine na čelu. Izazivač se pak protivi akcijama predsednika koji “narcizmom nipodaštava institucije”.
Obojica jesu za reforme poretka, ali u toj meri različite da pospešuju rekordnu polarizaciju društva koja već podseća na unutarnacionalni hladni rat. Pa se, tako, Tramp ne libi da protivkandidata osumnjiči za “forsiranje socijalizma zarad ukidanja kapitalizma, a time i za promenu nacionalnog identiteta” do usličnjavanja s Venecuelom, što ovaj poriče kao besmislicu, uz kontraoptužbu da predsednik “obožava diktatore poput Putina, Sija, čak i Kima”.
Kada bi na izbor predsednika SAD zaista mogle da utiču druge zemlje, ishod bi prevazišao tradiciju. EU bi velikom većinom bila protiv sadašnjeg čelnika glavnog saveznika jer je on za rastakanje te zajednice, a za kooperativnog joj Bajdena (otklanjam, tako, svoj lapsus u prošlom štampanom izdanju). Spoljno uplitanje američke službe i sada uglavnom pripisuju hakerajima iz Rusije i Kine, pri čemu bi moglo da se proceni da prva navija za Trampa (kao i Srbija), a druga za Bajdena (kao i Kosovo).
Ankete i gotovo svi glavni američki mediji, dok ovaj tekst ide ka štampi, prognoziraju pobedu Bajdena. Tramp se, međutim, iskazao kao i antianketno i antimedijsko biće. I Bele kuće se domogao uprkos većini prognoza i novinarskih kritika. Tada je tretiran kao šoumensko-milijarderski uskok u politički sistem koji je u međuvremenu promenio u mnogo čemu, ali ne i u grubosti prema štampi i prkošenju anketama. Ni za većinu novinara, kao ni za glavninu anketara tamo ne bi bilo dobro da ih opet demantuje njegovo populističko-tviteraško baratanje javnim mnjenjem.
Pamtiće se, bar po mom mišljenju, i okolnost da se drugi put uzastopno u finalu predsedničke trke pojavljuju kandidati koji ne odražavaju moć raskošnog američkog kadrovskog potencijala. Deluje prosto neverovatno da supersila nije smogla snage da iznedri nekog boljeg od rijaliti-majstora Trampa, Bajdena, koji je svojevremeno ubedljivo izgubio dva nadmetanja unutar stranke, i Hilari Klinton, čija je ambicija pre četiri godine podsećala na nepotizam.
Ovog puta se za pamćenje nametnula još jedna personalna neobičnost, pored gafova kojima su oba kandidata hronično skloni. Premijerno je priređen “gerijatrijski dvoboj”. Trampa koji je zašao u 75. i Bajdena koji samo što nije navršio 78. godinu života.
Kako i jedan i drugi spadaju u najrizičniju grupu pred naletom pandemije, treba upamtiti da su upuštanjem u kampanju s mnogo kontakata ispoljili zavidnu odvažnost. Doduše, cinici bi rekli da im pamte i da gotovo ništa manju dozu smelosti nisu pokazali ni kad su se usudili, uopšte uzev, da svojim predsedničkim kandidaturama na videlo iznesu kadrovsko kriziranje u vrhovima najmoćnije sile današnjice…
Pogledaj vesti o: Izbori
