Izvor: NoviMagazin.rs, 07.Feb.2016, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Opet originalni izbori
Iako je, posle duge pripreme, izborni maraton ka Beloj kući tek počeo, već izgleda prilično izvesno da će njen budući gazda ponovo biti netipična ličnost, čije karakteristike dodatno odstupaju od tradicionalnih profila predsednika SAD.
U tom, personalnom, pogledu, Amerikanci bi čak mogli da uskliknu „i posle Obame - Obama“, jer su pokazali spremnost da posle prvog crnca na čelu Bele kuće, kormilo države premijerno povere ili potomku latinoameričkih imigranata, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << ili ženi, ili biznismenu-šoumenu, ili samoproglašenom socijaldemokrati.
Ovakvu perspektivu, da bar biografski „bude što biti ne može“, otvorili su birači u Ajovi. Najviše glasova među republikancima dali su dvojici političara s kubanskim pedigreom,Tedu Kruzu (28 odsto) i Marku Rubiju (23) dok su između njih, na drugo mesto, uglavili ekstravagantnog milijardera i anketnog favorita Donalda Trampa (24). U izjašnjavanju o demokratama, pokazali su ne manju originalnost, jer su utrkivanje između dugo favorizovane Hilari Klinton i do nedavno „apsolutnog levičaskog autsajdera“ Bernija Sandersa sveli na, praktično, mrtvu trku, uz minimalnu prednost za nju, prema saopštenjima dok je ovaj napis išao u štampu.
Ishod iz Ajove ne mora, pokazalo se, da bude presudan za nastavak nadmetanja, ali mahom važi za pouzdan predznak ko od takmičara nema više čemu da se nada. Tako je troboj demokrata već sažet na dvoboj, a osipanje sledi i među osmoro preostalih republikanaca, pogotovu ako se odnos snaga bitno ne promeni ni kroz nedelju dana u takođe indikativnom Nju Hempširu, ni potonjim glasanjem u nizu saveznih država, tako da bi lista pretedenata za Belu kuću mogla da bude bitno skraćena 1.marta.
Prvi utisak, osim biografskih osobenosti, posle prvog unutarstranačkog nadmetanja, mogao bi da bude osporavanje fama. I o nadmoći političkog pedigrea i o „rijalitiju“ kao načinu da se naglo pretumba realnost.
Sva je prilika, na primer, da neće doći do duela nepotizama, u vidu bivše prve dame (Hilari) i Džeba Buša čije su šanse posle samo tri procenta glasova u Ajovi da nasledi svojevremeno predsednikovanje oca i brata, spale na minimum. Bombastični i po mnogo čemu ekscesni i ekstremni Tramp se, istovremeno, našao uklješten između rivala manje eksponiranosti, ali veće utemeljenosti.
Drugi i dalekosežniji utisak proizlazi iz naznaka da su i američko društvo i partije, međusobno i unutar njih samih, u sve dubljem raskolu. Uzleti Kruza i Trampa u republikanskim redovima svedoče o usponu snaga koje su nezadovoljne, ne samo postojećim odnosom moći i politikom šefa države, nego i establišmentom u sopstvenoj partiji. Uspon Sandersa, pak, dokazuje, da demokrate žale za neispunjenim obećanjima (njihovog) predsednika Baraka Obame i da se nadaju da jačim „progresističkim levičarenjem“ mogu da spreče sve navalentniji „desničarski konzervativizam“, kao i da im se čini da to, u najmanju ruku, zahteva i značajno reformisanje „previše centričnog“ i s finansijskim centrima „umreženog“ klintonizma.
Značajnu novinu, ukupno uzev, predstavlja i okolnost da u nadmetanju za osvajanje glasova partijskih simpatizera, originalnost favorita sadrži i osobine koje nisu po volji većini potencijalnih birača. Hilari se prebacuju nepotizam, porodične i službene afere, nepouzdanost, godine (pred finalne izbore 8. novembra ušla bi u 70. godinu). Najvremešnijem Sandersu (sada 73) se zamera neostvarljivo levičarenje. Trampa (koji će u junu zagaziti u osmu deceniju) opterećuju političko neiskustvo i egocentrizam uz kršenje normi elementarne pristojnosti. Kruzu (45) se spočitava da nije sklon ni saradnji s partijskim drugovima, a kamoli uspostavljanju nacionalnog jedinstva, kao i da mu je „sumnjiv“ rodoslov s obzirom da je rođen izvan SAD, u Kanadi. Najmlađem Rubiju (44) izglede „ometa“ to što su mu oba roditelja poreklom s Kube (Kruzu samo otac), a da mu je i supruga ćerka imigranata (iz Kolumbije), pa i da su oboje katoličke vere, kojoj je među predsednicima (protestantima) pripadao jedino Džon Kenedi, čiji je prvi mandat prekraćen smrtonosnim atentatom 1963.
Slutim da stvari naginju ka potvrdi poslovice „na mlađima svet ostaje“…
Za svet bi najznačajniji mogao da bude nagoveštaj da će, ko god bio sledeći predsednik SAD, osim osobenog Sandersa, biti manje sklon višestranim usklađivanjem spoljne politike sa inostranim partnerima. To ne osporava ni razmena komplimenata između ruskog predsednika Vladimira Putina i Trampa (čiji se ekscesi osuđuju širom Evrope) jer obojici odgovara podrivanje Obaminog kursa, zarad strateških interesa prvog i izbornih potreba drugog.
Američkom izbornom procesu se upućuju razne, pretežno zaslužene, kritike. Ipak mi se čini da bi mnogim drugim sistemima vredelo da pokušaju da primene jedan njegov deo masovno glasanje partijaca, pa i zainteresovanih vanpartijaca, za unutarstranačk epretendente na vrhovnu državnu funkciju. Možda bismo i mi, skloni svakojakim učestalim izborima, o tome mogli da porazmislimo…
Pogledaj vesti o: Izbori
