Izvor: Vostok.rs, 06.Dec.2010, 14:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moldavska vrteška
06.12.2010. -
Izborna kampanja 2010. godine za izbor u parlament Moldavije bila je izuzetno teška. Mnogi eksperti označavali su je kao jednu od najprljavijih za svih 19 godina moldavske nezavisnosti. Treba priznati da je vlast pripremila sve uslove kako bi osigurala „potrebni rezultat". U inostranstvu je otvoreno 75 glasačkih mesta: u Italiji – 28, u Rumuniji – 8, u SAD – 8 itd. U Rusiji, gde radi 300 - 400 hiljada moldavskih građana, i gde se obično >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << glasa za Partiju komunista Republike Moldavije (PKRM) i Demokratsku partiju Moldavije (DPM) Marina Lupua, bilo je otvoreno svega 8 glasačkih mesta.
U izborni Kodeks uneto je 400 promena.Alijansa je promenila princip raspodele glasova u parlamentu onih partija, koje nisu prešle izborni cenzus od 4 procenta (ranije je bilo 5 procenata). Sada se glasovi ne raspodeljuju proporcionalno broju glasova, koje su sakupile parlamentarne partije, već ravnomerno među svim partijama, koje su ušle u parlament. Na primer, PKRM je, sakupivši 39,8 procenata glasova, dobila dodatnih tri mandata, isto kao i DPM, koja je sakupila 12 procenata glasova, i LDPM sa 29 procenata glasova. Takva „korekcija" izazvala je nedoumicu čak i lojalnih Alijansi za evropsku integraciju (AEI) predstavnika OEBS, a da ne govorimo već o Venecijanskoj komisiji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE). LDPM je bilo od koristi i to, što studentima nije bilo dozvoljeno da glasaju prema mestu boravka, kao ranije, već na „bilo kom mestu" ma gde se oni nalazili. Studenata u Moldaviji ima oko 100 hiljada (6 procenata glasova). Princip „bilo kog mesta" omogućio je da se iskoristi tehnologija „vrteške", kada su studenti dolazili sa nekoliko dodatnih dokumenata uz pasoš i glasali na raznim glasačkim mestima. Za koga su upravo glasali studenti, razume se samo po sebi – nekoliko nedelja pre izbora svi rektori moldavskih univerziteta složno su pristupili LDPM Vlada Filata.
Već samo to je partiji Vlada Filata moglo pridodati tri, i više procenata glasova. Penzionerima i invalidima nisu dopustili da na dan izbora telefoniraju i zahtevaju glasačku kutiju, kako bi glasali kod kuće. Pokazalo se, da su invalidi bili dužni da unapred napišu izjavu lokalnom izbornom birou. U Moldaviji ima otprilike 160 hiljada invalida (oko 10 procenata glasova), i u velikoj većini oni glasaju za PKRM. Takoje značajan segment društva grubo sprečen da učestvuje na izborima.
Ogromnih problema bilo je i sa biračkim spiskovima. U te spiskove uneto je mnogo umrlih. U dodatne spiskove uneto je 102 hiljade ljudi! (6-7 procenata glasača). Tako nečeg nije bilo u celokupnoj istoriji Moldavije. Upravo su ti dopunski spiskovi i stvorili uslove za „vrtešku" i višekratno „svraćanje" na glasanje za jedne te iste ličnosti. Na primer, deputat Petru Štirbate, koji je izabran po spisku LDPM, glasao je dva puta: u Oregovu i u rodnom zavičaju.
Uz sve ostalo, vlasti su odredile da televizijske emisije nisu objekat za elektoralno agitovanje. To je omogućilo partijama alijanse, naročito LDPM i LPM, da danima vrše sopstvenu promociju, dok su konkurenti na televiziji imali striktno određeno vreme za predstavljanje.
Otvoreno su se umešali u izbornu borbu na strani LDPM i drugih partija alijanse Zapad i Rumunija. Američki i gruzijski polittehnolozi, koji su u Moldaviji odrađivali svoju „šihtu", dobrano su se potrudili za slavu. U Kišinjovu je zarad podrške alijansi boravilo 27 ministara inostranih poslova zemalja-članica Evropske unije. 26. novembra, dan uoči izbora, EU je potpisala sporazum sa Vladom Filatom o izdvajanju 79 miliona evra u vidu nepovratne pomoći. Rumunija je sa Filatom potpisala sporazum o pograničnom režimu, iako je 19 godina odbijala da to učini. Trajan Besesku je priznao: učinili smo to zarad toga, da PKRM lišimo „message".
Na izborima je učestvovalo 39 konkurenata (20 partija i 19 nezavisnih kandidata), a u parlament su ušle samo četiri partije. Većina glasova preraspodeljena je u korist partija bivše Alijanse za evropske integracije. Po prvi put su korišćene tehnologije neurolingvističkog programiranja: agitatori iz LDPM i LPM su obilazili sela i sugerisali ljudima da ako se PKRM vrati na vlast, u zemlji će početi građanski rat. Podaci exitpolla, koji jesprovela rumnunska služba IRES, koja je „presudila" PKRM 25 procenata (a komunisti su dobili 39,8 procenata), vrteli su se u socijalnim mrežama zadugo do glasanja, što je takođe umanjilo rezultat partije - pobednice.
Svi građani zemlje dobili su dve sms – poruke na dan izbora, a u jednoj od tih poruka se govorilo, da je lider PKRM Vladimir Voronjin izgubio izbore i...pobegao u Belorusiju. Nekoliko nevladinih organizacija, koje se hrane zapadnim doznakama, sprovelo je akciju „za čisti parlament", prikazavši tridesetak kandidata za deputate kao neodgovarajuće „moralnim kriterijumima", a dvadeset trojica od njih su na spiskovima PKRM. Nekoliko nedelja zaredom, pa i na dan izbora, televizijski kanali prikazivali su dokumentarni film „Besarabijska Golgota" o staljinističkim represijama u Besarabiji, direktno ih vezujući za aktuelnu PKRM. Po selima je prikazivan spektakl „Šta učiniti sa dedom?", u kome unuci ne znaju šta da učine sa sopstvenim dedom, koji glasa za PKRM. Najzad, izlaz je nađen: dedu vezuju za invalidska kolica, on umire od infarkta, a radosna unuka uzvikuje: „Ura! Najzad će se mama vratiti kući!" (aluzija na to da su za vreme vladavine PKRM mnogi stanovnici emigrirali u inostranstvo, trbuhom za kruhom). Na žalost unuke, za godinu i po vladavine AEI, mama se nije vratila u otadžbinu.
Oko 30 procenata zapisnika izbornih komisija dostavljeno je uz ozbiljne greške u sačinjavanju, zbog čega je PKRM izgubila još oko 1,5 procenat glasova (dva mandata). 12 hiljada glasačkih listića (0,8 procenata) proglašeno je nevažećim. Većina njih su glasovi koji su dati PKRM. Glasanje u inostranstvu bilo je kao nikada do sada masovno (65 hiljada glasova, oko 4,5 procenta) i to uglavnom u korist liberalnih partija. Pri tom, oko hiljadu birača je i uopšte glasalo na čistom listu formata A4, na kome su oni jednostavno upisivali naziv partije. Ruske emisije vesti u Moldaviji su na tri dana bile obustavljene, ali su zato rumunske emisije vesti redovno funkcionisale.
Postizborni odnos snaga je komplikovan. PKRM ima 42 mandata, LDPM – 32, DPM – 15, LPM – 12. SAD otvoreno podržavaju preporod AEI (LDPM – DPM –LPM), kojoj manjka dva mandata za izbor predsednika. Mogućem levocentrističkom bloku, koji čine PKRM i DPM, manjka četiri glasa za izbor predsednika. Međutim, problem nije u tome. Problem je u tome ko će prvi proglasiti stvaranje koalicije. Ko to učini, taj će i biti pobednik – bez obzira što danas niko nema dovoljno glasova za izbor predsednika. Jer će partiju, koja ne predoči potrebne glasove za izbor predsednika, optužiti da provocira još jedne prevremene izbore, što će izazvati ljutnju birača. U poslednjih godinu i po Moldavija je prošla kroz četiri (zajedno sa referendumom) izborne kampanje!
A narod je iskazao svoju volju: 52 procenta stanovništva glasalo je za levocentristički blok (PKRM i DPM), tojest, za smenu vlasti. Visok procenat izlaznosti birača (preko 65 procenata registrovanih birača) takođe govori o nezadovoljstvu rezultatima vladavine alijanse. Levocentristička alijansa bila bi funkcionalnija i iz tog razloga, što ona vlast čini monolitnijom: jedna je stvar „deliti" vlast na dve partije, a sasvim druga – na četiri kao pre.
Oslanjajući se na podršku SAD Vlad Filat sada vodi agresivnu kampanju u medijima sa ciljem da „slomi" Marijana Lupua i primora ga da uđe u koaliciju sa liberalima. Svake večeri lidere partije pozivaju u američku ambasadu. Francuski LeMondeje, pozivajući se opet na svudprisutnu ambasadu SAD (stiče se takav utisak kao da u Kišinjovu rade jedino američki diplomate!), širi vesti o tome, da je V.Voronjin, tobože, ponudio M.Lupuu 10 miliona evra za ulazak u levocentrističku koaliciju. Premijer kontaktira sa predsednikom Evropskog parlamenta, premijerom Italije i drugim evropskim političarima, kako bi mu pomogli da «savije Lupua». A usput lokalna liberalna glasila, koja dominiraju u Moldaviji, prikazuju Lupua kao mafiozu.
Teško je reći kako će se sve to završiti. Jedno je jasno: SAD čine sve, kako ne bi dopustile da na vlast dođu oni, koji su sposobni da budu partneri i saveznici Rusije.
Bogdan Cirdja,
Izvor: Fond strateške kulture, srb.fondsk.ru
.jpg)
