Izvor: Blic, 09.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mitropolit Kiril po ukusu Kremlja
Kako se primiču izbori za novog patrijarha Ruske pravoslavne crkve, potencijalni kandidati za tron najveće pravoslavne crkve na svetu pojačavaju lobiranje među do sad izabranim delegatima Arhijerejskog i Pomesnog sabora. Ali za odluku ko će od trojice favorita odneti većinu glasova nisu beznačajni ni signali iz vrha svetovnih vlasti Rusije.
Izvori „Blica” iz Ruske crkve kažu da, ako je suditi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << po „unutrašnjem konsenzusu” Kremlja i mitropolita smoljenskog i kalinjingradskog Kirila (Gundjajeva), on ima najveće šanse da ponese krunu ruskog patrijarha.
O podršci koju među klerom uživa mitropolit Kiril svedoči i podatak da je njegov izbor za čuvara patrijaršijskog trona nakon smrti patrijarha Aleksija Drugog 5. decembra podržalo devet od 12 članova Sinoda.
„Poznati su i njegovi dobri odnosi s Kremljom i za mandata Vladimira Putina i sada sa Dmitrijem Medvedevom kao predsednikom, a intenzivni radni kontakti koje je poslednjih mesec dana mitropolit imao sa najvišim svetovnim rukovodstvom pokazuju da se tu ništa nije promenilo i da među njima postoji uzajamno razumevanje i konsenzus. Oni slično gledaju na mnoga ključna pitanja Rusije”, kaže naš sagovornik i dodaje da, mada je javno rečeno da će se država držati po strani od izbora patrijarha, ona „svakako nije ravnodušna prema tome ko će doći na čelo crkve, koja je važan društveni faktor”.
Za optužbe koje su se u javnosti iznosile protiv Kirila naš izvor tvrdi da su bazirane na glasinama. Mitropolita su optuživali za zloupotrebe humanitarne pomoći, ekumenizam i liberalnu poziciju prema bogosluženju, odnosno za nameru da u bogosluženju pređe na savremeni ruski.
„Prva optužba je bazirana na lažima, što se druge tiče, ona je posledica činjenice da je kao rukovodilac Odeljenja za spoljne crkvene veze najčešće on kontaktirao sa inostranstvom, a treću je sam opovrgao u više navrata”, kaže on.
Mitropolit Kiril važi za predstavnika liberalne struje u crkvi, za razliku od njegovog glavnog rivala mitropolita kaluškog i borovskog Klimenta (Kapalina), predstavnika konzervativne struje, koji vrlo agresivno lobira za svoj izbor. Ruska pravoslavna crkva bi, kako se veruje, s njim na čelu pošla putem većeg zatvaranja i očuvanja postojećeg stanja.
Što se tiče odnosa između Kirila i Klimenta, oni su, kaže naš sagovornik, „krajnje uzdržani”. Kliment je dugo bio Kirilov zamenik, a još tada su njihovi odnosi bili hladni. A mada se tvrdilo da je patrijarh Aleksije Drugi bliži Klimentu, poslednjih godinu dana situacija je bila sasvim drukčija.
„Aleksije nije mogao da sakrije nezadovoljstvo Klimentom dok mada zbog razlike u stavovima nikada nije gajio topla osećanja prema Kirilu, nije imao nikakve zamerke na njegov rad”, ističe on.
Treći pretendent za patrijarha je mitropolit kijevski i cele Ukrajine Vladimir (Sabodan), koji uživa podršku ukrajinskih episkopa, a oni čine trećinu od oko 200 jerarha RPC. Ali, kako ističe izvor „Blica”, njegove šanse umanjuju dva faktora: poodmakle godine (u novembru je napunio 73) i objedinjujuća uloga koju ima u ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi Moskovskog patrijarhata.
„U ovom trenutku među episkopima u Ukrajini nema ličnosti takvog ugleda i formata, koja bi ga mogla zameniti na mestu mitropolita kijevskog i cele Ukrajine”, objašnjava naš sagovornik.
Ishod izbora će, ipak, ostati do kraja neizvestan. Nije isključeno da u poslednji čas na površinu izbije novo ime, poput mitropolita krutickog i kolomenskog Juvenalija i mitropolita minskog i sluckog Filareta. Međutim, ko god da dođe za patrijarha, ne treba očekivati promene preko noći, niti radikalne reforme.
„Odnos prema Vatikanu ostaće isti. Dok Katolička crkva ne odustane od prozelitizma u Rusiji i mešanja u crkvene raskole u Ukrajini, ne treba očekivati dolazak pape u Rusiju”, zaključuje naš sagovornik.
Čuvar trona protiv podela
Čuvar trona patrijarha RPC Mitropolit Kiril pozvao je sveštenike, monahe i laike da ne dozvole da izbori novog patrijarha budu povod za raskole u crkvi. „Ne treba da damo nikakav povod za separatističke i raskolničke pojave u životu naše crkve usled pomesnog Sabora. U istoriji crkve dešavalo se da su se čak vaseljenski sabori završavali raskolima, podsetio je on. „Treba da izaberemo novog patrijarha. Ali istovremeno moramo da sačuvamo jedinstvo crkve, mir u crkvi, uzajamnu ljubav i poštovanje”, naveo je mitropolit.
