Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Jul.2018, 23:04

Mira Banjac zatvorila 25. Festival evropskog filma

Mira Banjac zatvorila 25. Festival evropskog filma

Glumica Mira Banjac zatvorila je večeras na Letnjoj pozornici 25. Festival evropskog filma Palić i pozvala publiku, grad i ljude oslobođenje svih stega da podrže festival, jer festival ne može biti sam sebi svrha.

"Festival ima veliki zadatak i misiju, on oplemenjuje ljude i širi duh ljudi i sveta oslobođenih svega prizemnog. On ostavlja iza sebe umetnost koja je kapital. Spas čoveka je u pameti, zdravom razumu i hrabrosti da se izbori za svoj identitet", poručila >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je Banjac, do ove godine predsednica Saveta FEF, zahvalivši posebno direktoru Radoslavu Zelenoviću bez koga palićkog festivala ne bi bilo.

U okviru ceremonije zatvaranja dodeljene su nagrade "Zlatni toranj" za najbolji film belgijsko-holandskom ostvarenju "Devojka" u režiji Lukasa Donta, "Palićki toranj" za najbolju režiju danskom reditelju Rasmusu Klosteru Brou za film "Krtica" i Specijalno priznanje španskom filmu "Karmen i Lola" rediteljke Aranče Ečevarije.

Dont i Ečevarija zahvalili su žiriju i festivalu u video poruci, dok je Bro, primivši priznanje iz ruku direktora Radoslava Zelenovića, rekao da je snimio film o Evropi.

"U filmu troje ljudi različith nacija, različitih iskustava, zatvoreno je u škučenoj prostoriji. To je moj komentar o Evropi. Hajde da vidimo da li možemo da održimo Evropu, da joj omogućimo da diše, možda tako što je nećemo zatvarati", rekao je Bro.

Odluku je doneo međunarodni žiri koji je radio u sastavu: mađarska rediteljka Ildiko Enjedi (predsednik), producent i glumica Ieva Norvilien (Litvanija), glumac Ibrahim Koma (Francuska), reditelj Marinus Gruthof (Holandija) i glumica Nataša Ninković (Srbija).

Mađarski film "Cvetna dolina" u režiji Lasla Čuja najbolji je film u drugom takmičarskom programu "Paralele i sudari", jednoglasna je odluka žirija Federacije filmskih kritičara Evrope i Mediterana (FEDEORE), u sastavu: crnogorska filmska teoretičarka i kritičarka prof. dr Maja Bogojević, bugarska filmska kritičarka Pavlina Jeleva i italijanska kritičarka Kjara Spanjoli Gabardi, a priznanje je uručeno glumcu Laslu Retiju.

FIPRESCI žiri, koji su činili Masimo Leki (Italija), Nina Sputnitskaja (Rusija) i Tonči Valentić (Hrvatska), najboljim filmom u Glavnom programu proglasio je francusko ostvarenje "U ratu" Stefana Brizea, koji je zahvalio video porukom sa Korzike.

Povodom 25. izdanja palićkog festivala Zelenović je uručio srebrnjak novinarki Tatjani Kiš Čegar, šefu PR i pres službe Aleksandru Pavliću, moderatoru konferencija za novinare i uredniku Festivalskih novina Ivanu Aranđeloviću i nekadašnjem predsedniku Saveta, glumcu Branislavu Lečiću koji je istakao da je počastvovan što je deo porodice Festivala evropskog filma.

Prethodnih večeri srebrnjak je uručen glumicama i bivšim predsednicama Saveta Miri Banjac i Mileni Dravić, Zelenoviću, programskom direktoru Miroslavu Mogoroviću, nekadašnjem selektoru Borislavu Anđeliću i rediteljima Sabolču Tolnaiu i Želimiru Žilniku.

Isto priznanje dobili su i dugogodišnji selektori Nikolaj Nikitin, Petar Mitrić, Igor Toholj i Zoltan Šifliš, hroničar festivala Đorđe Zelenović, stejdž menadžer Vitomir Simurdić, dizajner Damir Lučić, brend menadžer "Gorkog lista" Snežana Mišić.

Među dobitnicima su i novinari Marija Jakovljević (Tanjug), Vladimir Džudović (Radio Beograd 1), Nevena Matović (Radio Beograd 2), Nada Zorić (RTV), Snežana Stamenković (RTS), Zorica Dimitrijević (Seecult.org), Tatjana Nježić (Blic), Staša Jamušakov (RTV), a medijski partneri festivala RTS i RTV.

Nagrada "Aleksandar Lifka" za doprinos evropskom filmu na početku festivala uručena je glumcima Radetu Šerbedžiji i Brajanu Koksu.

Od 14. jula na Festivalu evropskog filma Palić prikazano je stotinak filmova u 12 selekcija u prisustvu više od 150 gostiju, a poslednji na programu je film "Bez dodira" Adine Pintilie.

Zelenović: Sledeći Festival evropskog filma od 20. jula

Uručenjem nagrada večeras se završava 25. Festival evropskog filma Palić, na kome je od 14. jula prikazano stotinak filmova u 12 selekcija u prisustvu 150 gostiju, a direktor Radoslav Zelenović je danas najavio da naredno izdanje počinje tačno za godinu dana, 20. jula 2019.

Zelenović je, sumirajući rezultate jubilarnog festivala, rekao da su u najvećem delu realizovali ono što su obećali i da je ostvarena njihova namera da o prethodnih 25 godina govore učesnici palićkog festivala, laureati nagrade "Aleksandar Lifka", koji su se prethodnih dana prisetili i lepih i teških trenutaka.

On je posebno skrenuo pažnju na emotivan trenutak kada se na scenu Letnje pozornice popela glumica Milena Dravić, koju je publika dočekala na nogama, dugim aplauzom i sa suzama u očima.

Zelenović je pak naglasio da moraju da reše probleme, koji se tiču klimatizacije u sali na Velikoj terasi, udobnosti klupa na Letnjoj pozornici, zamene platna na Letnjoj pozornici i wifi-a.

Programski direktor Miroslav Mogorović rekao je da palićki festival ima prostora za unapređenje i da će razvoj ići u tri pravca - uvođenje panormaskog programa posvećenog autorima koji su zadužili evropsku kinematografiju, programa dokumentarnih filmova koji se ne bave nužno ekološkim temama i programa kratkometražnih filmova koji će reflektovati mladi duh Evrope.

Mogorović je potvrdio nastojanje selektora programa da publici ponude raznolikost kako bi palićki festival bio, kao i devedesetih godina, "prozor u svet" i "uvid u recentnu evropsku kinematografiju".

Ilija Tatić, direktor Otvorenog univerziteta u Subotici, izvršnog producenta festivala, potvrdio je da imaju, programski i organizaciono, prostora za dalji razvoj FEF i zahvalio publici koja je i ove godine prepoznala vrednost programa, ali i novinarima koji su izveštavali sa festivala.

"Brajan Koks mi je posle prve ture intervjua rekao da nikada nije bio na mestu gde su mu postavljana suštinska, prava, korektna i konkretna pitanja koja su vezana za film i umetnost", rekao je Tatić.

Naglasio je da su inostrani gosti oduševljeni Palićem i festivalom, a domaći su primetili unapređenje u svakom smislu.

Umetnički selektor Nenad Dukić rekao je da je izrazito zadovoljan reakcijom publike na filmove, koje su bile vrlo različite, ali nije bilo ravnodušnosti, što je najvažnije.

"Ljudi su prepoznali glavne vrednosti filmova, neki od njih namerno provociraju gledaoče i ne daju im da se udobno zavale u svoja sedišta, ali to što su filmovi teški posledica je toga što se autori bave takvim temama i pritom ne žele da ih zaslade i što je još važnije, to su uglavnom mladi autori", istakao je Dukić.

On je najavio da će i u pripremama za naredno izdanje festivala insistirati isključivo na kvalitetu filmova.

"Hvala subotičkoj publici", rekao je Zelenović za kraj poslednje pres konferencije 25. Festivala evropskog filma.

Kloster Bro: "Krtica" je alegorija Evrope

Danski reditelj Rasmus Kloster Bro, dobitnik nagrade "Palićki toranj" za najbolju režiju 25. Festivala evropskog filma Palić, rekao je danas na konferenciji za novinare da u svom filmu "Krtica" predstavlja "alegoriju Evrope".

Priča filma "Krtica" odvija se u opasnom radnom okruženju ispod Kopenhagena, grada koji se obično smatra idiličnim prostorom za mnoge koji su u potrazi za boljim životom u Evropi i šire.

Mlada novinarka posećuje metro i u trenutku kada u tunelima budućeg metroa izbija požar, ona biva zarobljena u komori, koja je predviđena za dve osobe, zajedno sa Hrvatom Ivom i Bharanom iz Eritreje. Taj skučen prostor je jedino bezbedno mesto dok bukti požar.

Bro je rekao da je odrastao na filmovima fantastike, da mu je Dejvid Kroneneberg bio veliki heroj, ali i na istočnoevropskoj animaciji, posebno češoj i poljskoj.

"Krtica" je, kako je objasnio njegov prvi žanr film - prethodno je snimio nekoliko kratkometražnih ostvarenja, i da je zapravo "žanr pronašao njega".

"U toku je izgradnja velike infrastrukture za metro i želeo sam da istražujem malo taj svet. Ispod zemlje sam pronašao prostoriju koja me je inspirisala na horor film", objasnio je reditelj.

Strah je, kaže, prisutan u glavnim junacima, ali ono što se dešava zapravo u mislima aktera tiče se koezgistencije.

"To je alegorija Evrope, generalno gledano, taj utisak smanjenja prostora i kako različiti ljudi reaguju na sužavanje prostora", rekao je reditelj, čiji je kratki film "Barvalo" iz 2012. osvojio "Srebrno jaje" na festivalu "Kustendorf".

Naglašava da nije političar i da se fokusira na konkretne ljude.

"Moja Evropa se svodi na Kopenhagen i moja prva misao kada su počeli da grade metro bila je da ću brže stići do aerodroma. Moja perspektiva Evrope se zasniva na činjenici da mogu da idem gde god hoću. Navikao sam na otvorenu Evropu i voleo bih da tako ostane", rekao je Bro.

U filmu igraju Kristin Sonderis, Samson Semere Rusom i Krešimir Mikić.

Bro je rekao da je tražio nekog ko bi igrao pravog predstavnika evropske radničke klase i pronašao Mikića.

"Radili smo zajedno, obišli smo pravo gradilište, bili pod zemljom gde mahom rade italijanski radnici i uočili smo sličnosti između italijanskih i hrvatskih radnika. Bilo je zadovoljstvo raditi sa njim", rekao je danski reditelj.
Pogledaj vesti o: Izbori

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 I drugi pišu o ovome:
 Povezane vesti

Završnica Palića uz apel

Izvor: SEEcult.org, 21.Jul.2018, 03:32

Jubilarni, 25. Festival evropskog filma Palić završen je 20. jula pobedničkim filmom Berlinala “Ne dodiruj me” rumunske autorke Adine Pintilije, nakon svečanog uručenja nagrada i još jednog apela za podršku toj manifestaciji koja afirmiše kinematografije zemalja Evrope. Jubilarni FEF Palić...

Nastavak na SEEcult.org...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio Televizija Vojvodine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio Televizija Vojvodine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.