Izvor: Večernje novosti, 03.Sep.2017, 10:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Merkelovoj se smeši četvrti mandat

Da li će posle septembarskih saveznih izbora doći do preokreta u vrhu nemačke vlasti. Sadašnja kancelarka i Martin Šulc "koplja" će lomiti oko migrantske "dobrodošlice" BIRAČI u Nemačkoj, njih nešto više od 60 miliona, odlučivaće 24. septembra na saveznim izborima o novom sastavu parlamenta, a time i o svom budućem kancelaru koji se, posle konstituisanja skupštine, bira glasovima poslanika. Posledice izbornog rezultata trpeće, na svojoj koži, narednih >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << godina oko 80 miliona građana ove zemlje, ali i svi Evropljani, budući da će se koplja lomiti najviše oko migrantske "politike dobrodošlice", koju je patentirala kancelarka Angela Merkel, a koja je velikom delu Nemačke i Starog kontinenta izvor ogromnih problema. Događaji poslednjih dana Merkelovoj nimalo ne idu naruku, mada joj je dobar rejting u odnosu na Martina Šulca visoka odskočna daska za izborno nadvlačenje konopca. Jedna od takvih neprijatnosti je podatak, lansiran u javnosti sredinom protekle nedelje da je, od vrhunca izbegličke krize bez presedana u Evropi 2015. godine do sada, protiv Merkelove podneto više od 1.000 tužbi za veleizdaju! ČINjENICA da su većinu žalbi podnele pristalice ultradesničarske populističke stranke Alternativa za Nemačku (AfG), a čak ni tvrdnja Frauke Keler, portparolke Kancelarije saveznog tužioca u Karlsrueu, institucije odgovorne za istrage o državnoj bezbednosti, da "su se tužbe protiv kancelarke pokazale neosnovanim", nisu izbrisale gorak prizvuk ove vesti. Efekat demantija i ovog puta biće uobičajen, što znači da će dezinformacija ostati da lebdi u vazduhu. Birači će, zaokružujući imena na listićima, hteli to ili ne, biti pod uticajem sumnje u veleizdaju majke nacije, kako Merkelovoj tepaju njeni zemljaci. S DRUGE strane, ma koliko je odluka Merkelove da dozvoli ulazak u zemlju više od milion tražilaca azila 2015. i 2016. dovela je do pada popularnosti Demohrišćanske stranke čiji je ona lider, kancelarkina lična popularnost ponovo raste. Neskromni doprinos tome dao je opadajući intenzitet migrantskog talasa. Ni Šulc nije uspeo da uzdrma kancelarkine čvrste pozicije. Naprotiv, rejting njegove SPD koji je naglo skočio posle njegovog napuštanja briselske funkcije i povratka u domovinu, sad je pao na prvobitni nivo. Tako sve prognoze govore u prilog jednom ishodu izbornog nadmetanja, a to je da će Merkelova dobiti svoj četvrti mandat na najvišoj državnoj funkciji. Inače, stranački pregovori posle izbora mogu da traju više nedelja, a okončavaju se "koalicionim ugovorom". Ima nekoliko mogućih koalicionih kombinacija, ali je iz svih isključena ultradesničarska Alternativa za Nemačku (AfD), sa kojom niko ne želi da bude u vlasti. CRNO-CRVENA (velika) koalicija je spoj Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Socijaldemokratske stranke (SPD), kakva je poslednje četiri godine na vlasti u Berlinu. To su dve najveće stranke centra i partije koje najveći broj Nemaca smatra sposobnim za vladanje. Crno-žuta koalicija nastala bi dogovorom CDU i Stranke slobodnih demokrata (FDP, liberali). Nemačka "prirodna" koalicija desnog centra se tokom istorije često nalazila na čelu države - poslednji put za vreme Merkelove od 2009. do 2013. a pre toga je kancelar Helmut Kol bio na čelu čak pet crno-žutih vlada (od 1982. do 1998). Crveno-zelena koalicija je standardna postavka vlade levog centra koja je bila najuspešnija za vreme socijaldemokratskog kancelara Gerharda Šredera od 1998. do 2005. godine. Smatra se da postoje realne šanse da se ova koalicija ponovi i sada. Crveno-crveno-zeleno: SPD, stranka Levice i Zeleni je tek teoretska mogućnost na saveznom nivou, dok je "Jamajka" - crno-žuto-zeleno: CDU, FDP i Zeleni od stranaka leve orijentacije, najprivlačnija koaliciona opcija za konzervativni centar. KOALICIJA "Semafor" - crveno-žuto-zeleno: SPD, FDP i Zeleni je samo teoretska, dok je "Kenija" - crveno-crno-zeleno: SPD-CDU-Zeleni opcija koja bi mogla da privuče birače jer SPD i CDU reprezentuju solidan nemački centar. DRŽAVNI BUDžET NAJVEĆI OD UJEDINjENjA DVE NEMAČKE DO DANAS lU PRVOM polugodištu Nemačka je zabeležila rekordni suficit od 18,3 milijardi evra. Takav plus u kasi raspaljuje maštu, želje i obećanja, uoči septembarskih izbora, piše nemačka štampa. Savezna država, pokrajine, opštine i društveni fondovi su, kada se podvuče crta, prihodovali 18,3 milijardi evra više nego što su potrošili. I to uprkos činjenici da je iz državne kase na račun energetskih kompanija otišlo 7,1 milijardi evra posle procene Ustavnog suda da je država nezakonski naplaćivala porez na nuklearno gorivo. lPLUS u kasi, kakav nije zabeležen od ujedinjenja Istočne i Zapadne Nemačke, rasplamsao je debatu na temu šta raditi sa tolikim parama. Iskristalisale su se tri struje: levi deo političkog spektra i mnogi ekonomisti kažu da država treba da investira u školstvo, infrastrukturu, socijalu. Ekonomski liberali smatraju da treba smanjiti poreze kad već ima toliko novca. A ministar finansija Volfgang Šojble zagovara treći stav: da ništa dramatično ne treba menjati - već plaćati stare dugove. lKONZERVATIVNI "Velt", koji je na liniji vladajućih demohrišćana ceni da, uprkos rekordnom plusu, "SPD, Zeleni i Levica hoće više poreze uz argument da se ne može istovremeno smanjivati fiskalno opterećenje, investirati i plaćati dugovi." PROČITAJTE JOŠ:Vranje: Sumnjivi doktorat oterao direktorkuNjegoš u palati beskućaTRESLO SE KOREJSKO POLUOSTRVO: Pjongjang izveo šesto nuklearno testiranje? Razvija H bombuA od ćerke Brigit džip "mercedes"Od "jabučara" može da se živiDečji nestašluk opasan po životSlobodan Marović: Stanković mogao da mi uništi karijeru

Nastavak na Večernje novosti...