Izvor: Vostok.rs, 30.Avg.2018, 16:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Mekejna i Srbi mrze skoro isto koliko i Rusi“

Piše Kiril Benediktov, politolog, autor političke biografije Donalda Trampa "Crni labud" za RT

Amerika žali za Džonom Mekejnom.

Mnogi istaknuti američki političari izneli su emocinalna saopštenja povodom smrti starog republikanskog senatora. Počast senatoru iz Arizone odali su i bivši predsednici SAD, Džordž Buš i Baraka Obama - oba protivkandidati Mekejnu na izborima 2000 i 2008. godine. Guverner Arizone zastupao je zemlju 36 godina u Kongresu SAD. Najverovatniji njegov zamenik Dag Djusi je napisao na svom tviter nalogu: "Gigant. Ikona. Američki heroj. Bože blagoslovi senatora Džona Mekejna. Nikada neće biti zaboravljen."

Mekejnu će biti odate poslednje počasti, koje dugo nisu bile priređene za preminulog američkog političara. Dovoljno je reći da će oproštaj senatora trajati čitavu nedelju. Kovčeg sa telom Mekejna, prethodno je u pratnji počasne povorke, prevezen u prestonicu Arizone - Feniks. Tamo će se nalaziti do danas (četvrtka) - u baptističkoj crkvi gde pomen odaju stanovnici Arizone, države koju je Mekejn predstavljao u Kongresu SAD od 1982. godine.

Potom će kovčeg biti prebačen u Vašington u Belu kuću. Potom će se u subotu, 1. septembra u glavnoj katedrali u Vašongtonu održati komemoracija na državnom nivou. Pre Mekejna ovakve počasti imali su još predsednci Ajzenhauer, Ford i Reagan. Nakon toga, 2. septembra Mekejnovo telo će konačno biti sahranjeno na groblju u Vojno-pomorskoj akademiji Anapolisu.

Amerika već duže vreme nije videla takvu sahranu.

U poređenju sa brojnim pohvalama i lamentima, skromno saučešće predsednika Donalda Trampa ("Moje najdublje saučešće i poštovanje porodici senatora Džona Mekejna. Naša srca i molitve su sa vama!") je izgledalo skoro kao uvreda.
Ali Tramp nije imao razloga da voli pokojnog Mekejna, niti je licemerje ikad bilo jedna od njegovih mana.

O smrti Mekejna oglasili su se i jedni takvi veliki političari kao što su Petro Porošenko (koji je nazvao Mekejna "velikim državnikom" i "velikim prijateljem Ukrajine") i Mihail Sakašvili ("Svi mi smo dužni da mu odamo počast i da zapamtimo da on nije bio samo nacionalni heroj Amerike, već i nacionalni heroj Gruzije", čija je smrt "nenadoknadiv gubitak Gruzije i celog sveta"). Čak i u ruskim medijima i društvenim mrežama, uprkos nedelji, bilo je na stotine saopštenja posvećenih Mekejnu. U suštini, naravno, kritički - ali bilo je onih koji su "odali priznanje" principu i hrabrosti pokojnog senatora.
I evo u patriotskom segmentu. Za rusku opoziciju Mekejnova smrti postala je najveća bol. Kada je poznati opozicioni novinar dozvolila sebi da napiše na fejsbuku lepe reči, na nju se obrušio niz uvreda. Da li je senator iz Arizone bio toliko popularan među moskvskim i sankt-peterburškim liberalima? A ako je tako, zašto?
Odgovor, kako se često dešava, leži na površini.

Džon Mekejn je svom svojom dušom mrzeo Rusiju i Ruse. U tom smislu, bio je tipičan predstavnik američke elite. Za VASP (skraćenica za belog anglosaksonskog protestanta), ovaj fenomen je uobičajen. U američkim političkim krugovima ima puno takvih, ako ne i velika većina - ali Mekejn je učinio mržnju prema Rusiji njegovim glavnim principom i uverenjem.

"Ja nisam antiruski nastrojen. Ja sam više pro-ruski od režima koji vas danas loše vodi", rekao je Mekejn, što ne treba nikoga da dovede u zabludu. Šta god je bio Mekejn, znao je da se prihvati mržnje prema celoj jednoj naciji u otvorenom pismu, upućenom narodu, barem mudro. Dakle, ovim rečima, sebe je izgradio "čuvarem" interesa običnih građana Ruske Federacije, "potlačenih nečovečnim režimom domorodaca KGB-a". Ali u praksi, u stvari, sve je bilo potpuno drugačije.

U avgustu 2008. godine, kada je senator Mekejn vodio svoju kampanju za američkog predsednika, gruzijski predsednik Sakašvili mučki je napao Južnu Osetiju, započevši kratki krvavi rat. Kao rezultat ovog kratkog, petodnevnog rata, ubijeno je nekoliko stotina civila, uključujući žene i decu. Iza kulisa gruzijske agresije bio je senator Džon Mekejn, ubeđujući "velikog prijatelja" Mihaila Sakašvilija da Sjedinjene Američke Države čvrsto podržavaju njegovu borbu sa "severnim medvedom". Mekejn, naravno, nije brinuo o Južnoj Osetiji - planirao je da koristi temu gruzijsko-ruskog sukoba zbog svoje predizborne kampanje.  Njegov plan je bio da brzo slomi efikasnu operaciju ruske vojske kako bi prinudila Gruzine na mir, ali krv poginule dece Chinvala i ubijenih ruskih mirovnjaka u kasarnama nije samo na rukama Sakašvilija, nego i na rukama senatora iz Arizone.
Poznate su Mekejnove reči - "Danas smo svi Gruzini", a u kontekstu događaja iz avgusta 2008. zvuče kao iskreno priznanje saučesništva u genocidu.
"Kada je Gruzija otišla u eskalalaciju sukoba sa Rusijom, on je insistirao na tome da "smo svi Gruzini" i stekao se utisak da je spreman da pokrene treći svetski rat zbog sukoba koji nema nikakve veze sa Sjedinjenim Državama", napisao je o pokojnom senatoru, urednik "Amerikan konzervativ" Daniel Larison. A Larison je apsolutno u pravu - Mekejn bi sa zadovoljstvom pokrenuo treći svetski rat, ako bi to zavisilo od njega, samo da bi uništio Rusiju koju je mrzeo.

Ne zaboravljaju Mekejna ni u Srbiji. Bio je jedan od onih američkih političara koji su toplo pozdravili odluku Bila Klintona da zemlju podvrgne "humanitarnom bombardovanju" kako bi odvojio Srbiju od njenog srca - Kosova. Nije slučajno što je bivši "premijer nezavisnog" Kosova, koji je postao ključna veza u evropskom saobraćaju droge i bivši lider militanata Hašim Tači, uvek nazivao Mekejna "dragim prijateljem". Iako teško bolestan, Mekejn je primio Tačija u Vašingtonu i obećao mu podršku u stvaranju kosovskih oružanih snaga, toliko potrebnih za kosovske Albance kako bi odrezali od Srbije sve više teritorije i ugasili poslednji otpor u severnim delovima regiona u kojem još živi pravoslavno srpsko stanovništvo.

To znači da je krv srpskih muškaraca, žena, dece i staraca, koje su ubili militanati OVK, kao i krv stanovnika Beograda, Novog Sada, Niša i drugih gradova tokom NATO bombardovanja, na rukama, ne samo Bila Klintona i Hašima Tačija, nego i na rukama senatora Mekejna.



Mekejna i Srbi mrze skoro isto koliko i Rusi. Možda, jer su Srbi oduvek bili veoma naklonjeni svojoj "starijoj braći". Sada Mekejn u Ukrajini: "Ukrajinci žele savez sa Zapadom, žele da budu deo evropske civilizacije, a ne Rusije" (citat iz intervjua sa Mekejnom za "Radio Sloboda" , objavljen posle posete senatora Majdanu u Kijevu još u decembru 2013. godine ).

Doprinos Mekejna za državni udar u Ukrajini i građanski rat u Donbasu koji je usledio ne može nikako, a da se ne pomene. To znači da krv dece Donjecka, Gorlovke, Avdjejevke i Debaljceva, kao i pepela spaljenih živih ljudi u Odesi leži i na savesti pokojnog senatora.

Upravo zbog toga, zbog njegove životinjske mržnje prema Rusiji i Rusima, senator Džon Mekejn je dobio posthumne počasti bez presedana. I kad god se još jednom u inostranstvu čuje slavuj kako zapeva pesmu o tome kako Zapad želi da vidi Rusiju u porodici demokratskih zemalja, korisno je setiti šta je nacionalni heroj govorio.

Ali zbog svojih brojnih greha - ili zločina, kako bi neko više voleo - senator Džon Mekejn će sada davati odgovore pred najvišim autoritetom. A nama ostaje da zapamtimo ili zapišemo radi lojalnosti - imena onih koji najglasnije izražavaju tugu u vezi sa smrću vatrenog neprijatelja Rusije i ruskog naroda. Za svaki slučaj.

Kiril Benediktov, politolog, autor političke biografije Donalda Trampa "Crni labud", RT




 

Nastavak na Vostok.rs...