Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Jan.2012, 11:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Marković: Jedinstveni birački spisak skoro završen

BEOGRAD -

Ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije Milan Marković rekao je da je jedinstveni birački spisak kao elektronska baza podataka praktično 99 odsto završen i da će se najverovatnije koristiti ako izbori budu redovni, na proleće. On je u intervjuu agenciji Beta kazao da je u toku faza testiranja jedinstvenog biračkog spiska, da je problem to što sistem trenutno "pada", >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ali je istakao i da ima još vremena za testiranje.

"Pravi se simulacija i sada se sistem, kako to kažu inženjeri, napada sa različitih pozicija da istovremeno u sistemu radi 40, 50, 60 opština odjednom. Cilj je da se napravi simulacija da u sistemu radi recimo 200 ili 300 subjekata, iako mi nemamo toliko jedinica lokalne samouprave", rekao je Marković.

Ispravljeno nekoliko stotina hiljada grešaka

On je naveo da je tokom izrade spiska ispravljeno nekoliko stotina hiljada grešaka u biračkom spisku, a da bi bilo dobro primeniti jedinstvenu bazu jer omogućuje da svaki građanin može pet dana pred zaključenje spiska da prijavi gde će glasati.

"Da je birački spisak urađen u junu kako je trebalo po ugovoru, testirali bismo ga šest meseci i ja ne bih imao dilemu da li da ga pustim", kazao je Marković i dodao da pobednici na tenderu za taj posao - Telekom, Privredna komora Srbije i Komtrejd, nisu završili svoj posao.

Kako je naveo, problem u izradi jedinstvenog biračkog spiska bio je i adresni registar, koji je trebalo da uradi Republički geodetski zavod, kao i nesređene evidencije u zemlji.

"Nema opravdanja za kašnjenje, ali donekle razumem sve što je dovelo do toga. Dovoljno je da vam kažem da su birački spiskovi vođeni u sto različitih formata u Srbiji", kazao je Marković.

Prema njegovim rečima, kako ne bi bilo rizika, izmenjen je Zakon o jedinstvenom biračkom spisku koji predviđa da se i dalje nastavi vođenje i starih biračkih spiskova.

"Za slučaj da se nešto nepredviđeno desi ili se izbori raspišu ranije, koristićemo spiskove koje smo koristili svih ovih 20 godina", kazao je Marković i dodao da bi jedinstven birački spisak da je lak posao valjda neko uradio u poslednje dve decenije.

Marković je kazao da je politička reforma najbitnija jer od politike sve polazi i da ako reforma uspostavi kvalitetniji politički život i da bolji kvalitet politike, onda će i svaka reforma koju ta politika čini biti bolja i kvalitetnija.

Nedostaje promena izbornog sistema

On je ocenio da nedostaje promena samog izbornog sistema koja bi građanima omogućila da ipak znaju imenom i prezimenom čoveka za koga glasaju i da će se u mandatu sledeće vlade morati izvršiti dalje promene jer će to zahtevati javnost i dalji proces pridruživanja EU.

"Dakle, građani i dalje glasaju prevashodno za partije, bez ikakvog uvida u pojedince, i to je i dalje manjkavost koja će biti ispravljena pre ili kasnije i već u narednom mandatu će to sazreti da se ispravi", kazao je Marković.

On je naveo da je jedan broj zakona, nažalost, ostao u fioci jer ne može da se obezbedi većina u vladi za pojedine zakone, među kojima su zakon o državnoj izbornoj komisiji, zakon o izboru odbornika i izmene zakona o izborima za narodne poslanike.

"To je taj deo političke reforme koji, nažalost, nije uspeo da zaživi, ali nemam dilemu da hoće, pre ili kasnije", kazao je Marković.

Ministar je dodao da su u poslednje četiri godine učinjene značajne novine i da se dosta toga promenilo, ali, nažalost, ne u onom obimu i sadržini, kako je to predlagalo ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Ključne stvari koje su ostvarene, prema njegovim rečima, jesu ukidanje blanko ostavki i zatvorena lista kandidata za odbornike, odnosno poslanike.

"Nažalost, to nije sama politička elita uspela da iznedri kao deo svog rada i razmišljanja, nego je to odlukom Ustavnog suda i pritiskom Evropske komisije došlo kao rezultat", naveo je Marković.

Na listama svaka treća žena, polaganje izbornog jemstva

Parlamentarni izbori, koje predstavnici vlasti najavljuju za proleće, biće sprovedeni po izmenjenom Zakonu o izboru narodnih poslanika kojima je ukinuta praksa blanko ostavki poslanika, a prvi put političke stranke će polagati izborno jemstvo ako žele da za kampanju koriste sredstva iz budžeta.

Parlamentarne izbore raspisaće predsednik Republike, a u javnosti najviše pominjan datum za održavanje izbora jeste 6. maj.

Na izbornoj listi najmanje svaki treći kandidat mora biti žena, a Republička izborna komisija (RIK) će posle izbora najkasnije u roku od 10 dana dodeliti poslaničke mandate.

Političke partije posle izbora neće moći da određuju koji kandidati za poslanike će ući u parlament jer će se mandati deliti po redosledu kandidata sa izborne liste, počev od prvog na listi.

U slučaju prestanka mandata poslanici, nju će u parlamentu zameniti prvi sledeći kandidat na izbornoj listi a ne sledeća žena na listi, a poslanika izabranog sa koalicione liste, u slučaju prestanka mandata, menja kandidat za poslanika iz iste političke partije.

U parlament će moći da se vrati i član vlade kome je prestala funkcija, ako u Skupštini bude upražnjen poslanički mandat i ako je već bio poslanik u tom sazivu.

Prvi put će političke stranke i koalicije polagati izborno jemstvo ako žele da za kampanju koriste sredstva iz budžeta.

Izborno jemstvo moraće da vrate u budžet ako na izborima ne osvoje jedan odsto glasova, odnosno 0,2 odsto ako je reč o stranci manjine, utvrđeno je Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti.

Za izbornu kampanju 844 miliona dinara

Za finansiranje troškova izborne kampanje iz državnog budžeta biće izdvojeno 844 miliona dinara.

Od tog iznosa, 20 odsto, odnosno 168 miliona dinara, biće raspoređeno u jednakim iznosima podnosiocima proglašenih izbornih lista koji su prilikom podnošenja liste dali izjavu da će koristiti sredstva iz javnih izvora za troškove izborne kampanje.

Preostalih 80 odsto, 676 miliona dinara, biće dodeljena podnosiocima izbornih lista koje su osvojile mandate srazmerno broju osvojenih mandata, bez obzira da li su koristili sredstva iz javnih izvora za troškove kampanje.

Političke stranke imaće obavezu da otvore poseban račun za evidentiranje prikupljenih sredstava i troškova izborne kampanje kako bi se obezbedila efikasnija kontrola finansiranja troškova izborne kampanje.

Organizovanje i sprovođenje izbora, kako je predviđeno budžetom za 2012, koštaće 1,1 milijardu dinara, a deo tih sredstava namenjen je za naknade članovima RIK-a i biračkih odbora.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...